Инфо

Берза

  • aero 690 ▼ -16,97%
  • akdm 280 ⚫ 0,00%
  • cero 1.000 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.162 ▼ -1,25%
  • enop 2.850 ▲ 13,95%
  • gfom 240 ▲ 4,35%
  • glos 182 ▼ -0,55%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • impl 3.003 ▼ -0,07%
  • jesv 5.200 ▲ 1,96%
  • kmbn 2.356 ▲ 0,26%
  • kmbnpb 840 ⚫ 0,00%
  • lsta 560 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▼ -0,15%
  • pmli 478 ⚫ 0,00%
  • puns 436 ⚫ 0,00%
  • puue 125 ▲ 4,17%
  • sjpt 173 ▼ -3,35%
  • stup 5.900 ⚫ 0,00%
  • svrl 603 ⚫ 0,00%
  • thhm 229 ⚫ 0,00%
  • trgom 952 ⚫ 0,00%
  • unpr 650 ▲ 30,00%
  • vjdn 671 ⚫ 0,00%
  • vnac 350 ⚫ 0,00%
(3. новембар 2011.)
ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ - ЈОВАН КНЕЖЕВИЋ

ЖИВОТ УЗ АТЛЕТИКУ

О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (27)
Спортиста у души, господин у ставу, Шапчанин по рођењу... Јован Кнежевић је и до данашњих дана остао доследан својим ставовима и љубавима. За шабачки спорт посебно атлетику учинио је много познатог и непознатог, признатог и непризнатог што је ову варош сврстало међу признатије на просторима Србије и бивше Југославије. Пензионерске дане неуморно и даље посвећује атлетици, понекад на инсистирање пријатеља сети се успеха које је и сам постигао и којима је допринео као тренер, у албуме пакује фотографије незаборава са намером да једног дана начини монографију шабачке атлетике о којој се прича са поштовањем.
Рођен у Шапцу 1935. године, ту је учио и школе, Гимназију где је завршио малу матуру па Средњу ветеринарску а потом студирао на Факултету физичке културе односно ДИФ у Београду. После војног рока враћа се у родни град и почиње да ради у Основној школи “Селе Јовановић“ а од 1965. па све до двехиљадите када је отишао у пензију, био је професор у шабачкој Гимназији.
Атлетиком се почео бавити још у ветеринарској школи где је у генерацији која је била различитих узраста било врсних спортиста, наставо је као јуниор у београдском “Партизану“ где је у бацању диска и кугле био екипни првак Југославије. Уз све то такмичио се и за свој Шабац у коме се тада атлетика развијала чему је највише доприносио професор физичког Љубиша Тодоровић Љуши. Било је и периода када је атлетика стагнирала, а обнову доживљава од 1962. године када је Јова Кнежевић у “Селовој“ школи направио атлетски полигон јединствен у Србији по димензијама, облику и намери да се та спортска грана развија. Потом Јован прелази у Гимназију, поново ствара услове за бављење атлетиком да би његови познаници касније причали да је штета што није више школа променио можда би више атлетских стадиона или стаза направио. Учествује и у подизању Градског стадиона 1969/70. године који је имао прву пластичну стазу у Србији, такозвани „рупкор““ и у односу на бетонске или терене са шљаком пружао веће могућности спортистима.

Најновији број

14. фебруар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa