Bundeva ponovo u modi

Cucurbita pepo convarietas citrullinina - varietas styriaca sigurno vam nije poznat pojam, ali ako bismo napisali pečenka, beli dulek, bela misirača, bela buča i bela ludaja, onda sigurno znate da mislimo na bundevu. Davno je stigla u naše krajeve, gajila se kao međuusev kukuruza, donedavno je bila zaboravljena, ali su njena blagotvorno svojstva doprinela da se u velikom stilu vrati na trpezu. Poljoprivrednicima dobro je poznata, a mirisu pečenog duleka teško je odoleti u zimskim mesecima kada se temperatura meri u minusu.

Sve ovo vrlo dobro zna, šestočlana porodica Vešić iz Mačvanskog Metkovića, generacijama bavi povrtarstvom i proizvodi domaće sorte bundeva. Gaje stare sorte, slatke, dobre za pite i pravljenje čorbica (danas moderno nazvanih potaži). Ove godine su imali oko hektar, sa tendencijom povećanja površine.

-Bundeva nije zahtevna za uzgoj, te se može reći da je delom i organska namirnica. Ne traži mnogo herbicida, niti hemijskog tretiranja. Seme koje koristimo je naše, tako da je i ulog manji - kaže domaćin Milenko Mile Vešić za naš list o narandžastoj mačvanskoj banani.

Za plasman nema brige
Ono što brine svakog poljoprivrednika, po stizanju roda je plasman. Tržište za bundevu nije ustaljeno, ne postoji organizovani otkup, te i cena često zavisi od potražnje.
-Više od decenije gajimo bundevu i imamo svoje kupce. Kod prodaje problem je što ne postoje otkupna mesta, već se snalazimo. Imamo sreće da svojim stalnim mušterijama na veliko prodamo oko 80 % roda. Ova sezona je bila veoma dobra, imali smo prinos oko 20 tona - pojašnjava Milenko i napominje da je potražnja za bundevom počela i pre kalendarskog početka jeseni i da skladištenu ima malu količinu.

Foto: "Glas Podrinja"

Bundeve vole toplotu i kvalitetan supstrat, a nakon ubiranja mogu se čuvati i do 6 meseci, a proizvodi ovog domaćina uveliko su na trpezama. Cena je bila zadovoljavajuća i to je jedan od razloga što planira proširenje. Prema izveštajima stručnjaka prinos bundeve u Banatu je smanjen, što može biti i jedan od razloga za uspeh mačvanskih ratara.
-Prodavali smo bundeve po ceni od 30 do 40 dinara u svom dvorištu na veće količine, iako je cena u prodavnicama znatno veća, kao i za sve kulture. Nadamo se da će i naredna godina biti dobra - zaključuje naš sagovornik.

Ističe da je ipak radna snaga potrebna kako bi se dobio dobar proizvod za tržište. Najveće angažovanje je u vreme berbe i tokom zrenja kako vreže ne bi obrasle u travu. Po ovom pitanju najrevnosniji je najstariji član porodice Vešić, deka Petar koji brine da svaki plod bude vrhunskog kvaliteta, a drugi članovi domaćinstva pomažu u skladu sa obavezama i mogućnostima.

Iako je bundeva za konzumaciju dostupna od avgusta do marta, najbolja je u jesen, u oktobru i novembru, kada je koncentracija hranjivih materija najviša, ukus najbolji, a količina vitamina, minerala i antioksidanata najveća.

-Naša bundeva je idealna za pečenje. Posebno u rerni Smederevca, tako se najbolje oseti njen pun miris i ukus. Najlepša je zimi, u vreme praznika.

Po kupcima se vidi da se menja način ishrane, te sada više traže poljoprivredne proizvode koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi. Dolaze iz različitih krajeva Srbije, kupuju za sebe i prijatelje. Bundeva je ponovo u modi i sve više govore o njenoj lekovitosti

Njena narandžasta boja ukazuje na bogatstvo provitamina A koji uz vitamine B1, B2, B3 i B6 doprinose zdravlju. Tu su i minerali: kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe koji su nam neophodni u zimsko doba. Bilo da se koristi sveža, pečena, ili kuvana njena lekovita dejstva se ne umanjuju.

Bogata je nezasićenim masnim kiselinama, biljnim belančevinama, omega-3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, jačaju rad centralnog nervnog sistema i uspešno doprinose ravnoteži holesterola u krvi.

Zbog navedenih efekata određenih namirnica postepeno se u ishranu vraćaju one koje pozitivno utiču na zdravlje i tržište beleži porast potražnje i potrošnje „zdravih“ namirnica.

Neizvesnost muči poljoprivrednike
Uz uzgoj bundeve Vešići godinama proizvode i kupus. Kao i za druge kulture, vremenski uslovi utiču na prinos, a tržište diktira cenu. Globalna epidemija uticala je na smanjenu potražnju, te je prošlogodišnja cena bila minimalna, dok je ove znato veća, ali je prinos smanjen. Iz objektivnih razloga smanjili su zasad kupusa.

Foto: "Glas Podrinja"

-Neizvesnost i nesigurnost su uvek prisutni u poljoprivredi. Zavisimo od mnogih faktora, a ne možemo da utičemo na sve. Zbog toga se mnogi odlučuju da se zaposle u firmama, a sela polako nestaju - kaže Milenko i napominje da sa rastom cena raste i cena stočne hrane, a sve to dovodi poljoprivrednike u nezavidan položaj. U prilog govori i pomenuta cena kupusa, kao samo jedan od primera života na selu i situacije u kojoj će se naći svetsko tržište hrane u narednom periodu.

-Po kupcima se vidi da se menja način ishrane, te sada više traže poljoprivredne proizvode koji su nekada bili u svakodnevnoj upotrebi. Dolaze iz različitih krajeva Srbije, kupuju za sebe i prijatelje. Bundeva je ponovo u modi i sve više govore o njenoj lekovitosti - dodaje Milenko.