U SUSRET BOŽIĆU: U NEDELjU POČELA MALA ČETRDESETNICA
Post i senka
U nedelju, 28. decembra, počeo je Božićni post koji traje 40 dana, do najradosnijeg hrišćanskog praznika, Božića, koji se slavi 7. januara.
Za razliku od drugih tradicija, post u pravoslavlju podrazumeva uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, nikako gladovanje, nego uravnoteženu biljnu ishranu. Post je sredstvo i pokušaj ovladavanja sobom, uzdržanja ne samo od hrane, nego od svega što nije Božje. A šta je to što nije od Boga?
„Ukloni se od zla i čini dobro“, govorio je psalmopojac David. Ukloniti se od tuđeg zla, možda, ni u ovim našim vremenima, nije nemoguće. Fenomenom zla bavili su se mnogi, ali je uvek pitanje kako se ponašati u susretu sa njim. U Knjizi “Ljudi laži”, Skot Pek je citirao reči jednog sveštenika: “Veliki je broj načina na koje možete postupati sa zlom i nekoliko na koje možete pobediti. Svi oni su razne ravni jedne istine - da je jedini pravi način da se pobedi zlo ako se uguši unutar voljnog, živog, ljudskog bića. Kada se tamo apsorbuje kao što sunđer upija krv, ili srce koplje koje ga probija, zlo gubi moć i dalje ne ide”.
Tako ga je naučio Onaj u koga je poverovao. Spasitelj je govorio: „Čuli ste da je rečeno: ‘Voli svoga bližnjeg, a mrzi neprijatelja.’ A ja vam kažem: volite svoje neprijatelje, blagosiljajte one koji vas proklinju, činite dobro onima koji vas mrze, i molite se za one koji vas klevetaju i progone, da budete sinovi svoga Oca, koji je na nebesima. On čini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima, i šalje kišu i pravednima i nepravednima. Jer, ako volite one koji vole vas, kakva je vaša nagrada? Zar to ne rade i poreznici? I ako pozdravljate samo svoju braću, zar činite nešto naročito? Zar to ne rade i neznabošci? Zato budite savršeni kao što je vaš nebeski Otac savršen.“ (Matej 5:43-48).
Ne verujem da možemo da budemo savršeni dok živimo u fizikalnosti mesa, ali nas težnja ka savršenstvu približava Ocu Nebeskom, sjedinjenju sa Njim.
Sve što je Hristos govorio posvedočio je porukom sa krsta na kom su ga raspeli: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Zlo je neznanje, nepoznavanje istine, odsustvo svetlosti i ljubavi.
Kada je reč o postu, akcenat bi trebalo da bude na sagledavanju sopstvene tame. Senka je, jungovskim rečnikom govoreći, mračni, nepoznati i odbačeni deo našeg ega, koga svest doživljava kao nešto bolno ili vredno žaljenja (Jung, Psihologija i alhemija). Ona je naš nepriznati blizanac, onaj koga mrzimo ili ga se stidimo, sve ono što ne želimo da budemo. Ona je opasna i gnusna, ali i privlačna i zavodljiva. Što smo svesniji nje, što je manje potiskujemo to možemo postati istinski moralniji i časniji. Jung je verovao da je čoveku neophodno da hrabro pogleda u oči svojoj Senci da bi se oslobodio predrasude da ima samo svetlu stranu.
Možda je baš vreme posta, kada telesna jarost posustaje, bez upuštanja u duge rasprave šta bi, a šta ne bi trebalo jesti i piti, vreme kada možemo da se pozabavimo svojom Senkom, od susreta do „romanse sa njom“.
Susret sa Senkom ponekad može da bude Armagedon za ego, ali ne zadugo i zauvek. Duh Božji spušta se u čist sasud. „Gospode, prosveti tamu moju“, molio se Sveti Grigorije Palama.
U pravoslavnoj terminologiji, pokajanje označava promenu. Mnogo je načina, mnogo puteva, svako bi mogao da pronađe svoj. Ukoliko želi da se menja.
Za razliku od drugih tradicija, post u pravoslavlju podrazumeva uzdržavanje od hrane životinjskog porekla, nikako gladovanje, nego uravnoteženu biljnu ishranu. Post je sredstvo i pokušaj ovladavanja sobom, uzdržanja ne samo od hrane, nego od svega što nije Božje. A šta je to što nije od Boga?
„Ukloni se od zla i čini dobro“, govorio je psalmopojac David. Ukloniti se od tuđeg zla, možda, ni u ovim našim vremenima, nije nemoguće. Fenomenom zla bavili su se mnogi, ali je uvek pitanje kako se ponašati u susretu sa njim. U Knjizi “Ljudi laži”, Skot Pek je citirao reči jednog sveštenika: “Veliki je broj načina na koje možete postupati sa zlom i nekoliko na koje možete pobediti. Svi oni su razne ravni jedne istine - da je jedini pravi način da se pobedi zlo ako se uguši unutar voljnog, živog, ljudskog bića. Kada se tamo apsorbuje kao što sunđer upija krv, ili srce koplje koje ga probija, zlo gubi moć i dalje ne ide”.
Tako ga je naučio Onaj u koga je poverovao. Spasitelj je govorio: „Čuli ste da je rečeno: ‘Voli svoga bližnjeg, a mrzi neprijatelja.’ A ja vam kažem: volite svoje neprijatelje, blagosiljajte one koji vas proklinju, činite dobro onima koji vas mrze, i molite se za one koji vas klevetaju i progone, da budete sinovi svoga Oca, koji je na nebesima. On čini da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima, i šalje kišu i pravednima i nepravednima. Jer, ako volite one koji vole vas, kakva je vaša nagrada? Zar to ne rade i poreznici? I ako pozdravljate samo svoju braću, zar činite nešto naročito? Zar to ne rade i neznabošci? Zato budite savršeni kao što je vaš nebeski Otac savršen.“ (Matej 5:43-48).
Ne verujem da možemo da budemo savršeni dok živimo u fizikalnosti mesa, ali nas težnja ka savršenstvu približava Ocu Nebeskom, sjedinjenju sa Njim.
Sve što je Hristos govorio posvedočio je porukom sa krsta na kom su ga raspeli: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Zlo je neznanje, nepoznavanje istine, odsustvo svetlosti i ljubavi.
Kada je reč o postu, akcenat bi trebalo da bude na sagledavanju sopstvene tame. Senka je, jungovskim rečnikom govoreći, mračni, nepoznati i odbačeni deo našeg ega, koga svest doživljava kao nešto bolno ili vredno žaljenja (Jung, Psihologija i alhemija). Ona je naš nepriznati blizanac, onaj koga mrzimo ili ga se stidimo, sve ono što ne želimo da budemo. Ona je opasna i gnusna, ali i privlačna i zavodljiva. Što smo svesniji nje, što je manje potiskujemo to možemo postati istinski moralniji i časniji. Jung je verovao da je čoveku neophodno da hrabro pogleda u oči svojoj Senci da bi se oslobodio predrasude da ima samo svetlu stranu.
Možda je baš vreme posta, kada telesna jarost posustaje, bez upuštanja u duge rasprave šta bi, a šta ne bi trebalo jesti i piti, vreme kada možemo da se pozabavimo svojom Senkom, od susreta do „romanse sa njom“.
Susret sa Senkom ponekad može da bude Armagedon za ego, ali ne zadugo i zauvek. Duh Božji spušta se u čist sasud. „Gospode, prosveti tamu moju“, molio se Sveti Grigorije Palama.
U pravoslavnoj terminologiji, pokajanje označava promenu. Mnogo je načina, mnogo puteva, svako bi mogao da pronađe svoj. Ukoliko želi da se menja.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
