Jedna od priča iz prihvatilišta

U ovom broju ćemo vam ispričati jednu od mnogobrojnih priča iz Prihvatilišta. Nećemo pominjati zakone i sistemske promene, nećemo ukazivati na prava i obaveze. Nećemo govoriti o CNR programu i važnosti masovnih sterilizacija pasa. Ispričaćemo vam toplu ljudsku priču, jednu od mnogih koje smo iskusili za skoro dve godine volontiranja u Prihvatilištu. Samo za vas, odabrali smo onu sa srećnim krajem.
Naravno, njena direktna veza sa temom ovog serijala je i odgovorno vlasništvo. Koliko je važno čipovati svog ljubimca, ali zapravo kako izgleda kada imate ljubimca i ne odustajete od njega ni po koju cenu.

Ovo je priča o Legendi.

Pre pet godina, ispred jedne od šabačkih stambenih zgrada šetalo je štene, i kao da je čekalo svog čoveka.

Kada je čovek stigao do zgrade, otpočela je jedna od najlepših porodičnih priča.
Štene nije htelo da pristane da bude ostavljeno, posle maženja i vremena koje mu je posvetio, na sam nagoveštaj odlaska, zapomagalo je, tako snažno da je čovek sa njim ostao do pet ujutro!! Došao je u stan i supruzi, koja je tih dana bila pred porođajem rekao da mora sići ispred zgrade da vidi psa, „moraš da vidiš legendu“.

I to ime ga je pratilo u svemu što je sledilo.
Legenda je preživeo parvo (štenećak) iako je veterinar rekao da su male šanse da preživi, pokazalo se da u tako malom telu živi veliki junak.

Legenda u prihvatilištu

Da je drugačiji, da je veliki zaštitnik svedoči i anegdota. Naime posle porođaja, u stan bake i deke, odveden je Legenda, a taj dan doneli su i novorođenče jer stižu stari kumovi da prvi put vide bebu. Kada su došli do vrata stana tu su i ostali, mirni Legenda je dao sve od sebe da ih preplaši i otera. Baka i deka su trčali za kumovima da ih vrate i uspeli su da ih uvedu u stan, ali samo u hodnik, i tu su svi sedeli, u hodniku, baka, deka, kumovi i Legenda. Iz hodnika su videli bebu, toliko im je zaštitnički nastrojen Legenda dozvolio.

Komšije u zgradi su znale, ako Legenda jako laje i ne prestaje, svi strče da vide šta nije u redu, pa su tako uspeli da sačuvaju bicikle od krađe, obijanje stana ispod njihovog i još mnogo toga. Bežali su lopovi naočigled stanara. Za ovu priču imamo svedoke, naime čovek je u prodavnici pištoljem nasrnuo na kasirku, i to je bilo sve što mu je uspelo, Legenda je uleteo u prodavnicu i ne samo što je napao nasilnika već ga je i jurio niz ulicu. „Ni manjeg psa ni više herojskih dela“ kaže nam njegova porodica.

Pre pet meseci odveli su Legendu na Cer u vikendicu kod deke i bake. Tamo je imao društvo Bebana, mešanca labradora. Kada ga pitate gde je Beban on odmah i pokaže. I na Ceru nije ostao dužan lopovima.

Legenda posle ponovnog susreta sa porodicom

Napao je čoveka koji je ulazio na komšijsko imanje, ujeo ga je, a ovaj se bežeći žalio da su mu vlasnici tog trenutno napuštenog imanja dali zadatak da ga obilazi dok su u inostranstvu. Ma važi, kako da ne! Legenda takve poznaje k´o zlu paru. Ipak, pozvali su da provere i naravno saznali da komšije nikom nisu dali takav zadatak.

Pročuo se Legenda, kažu nema boljeg čuvara. Mali rastom a srce veliko.

To popodne je sa Bebanom otišao u šetnju. Nekada su imali običaj da u skitanju provedu i dva dana sa ostalim kucama Radovašnice, a onda se vrate. Nije ih bilo ni za dva dana. O tome koliko je porodica patila ne bih sigurno umela da pišem. Beban se vratio sa pokidanim povocem, bez Legende. Da je bilo obrnuto Legenda bi sigurno poveo ljude na mesto gde je Beban, ali eto, nije bilo tako. Otpočeli su potragu po Ceru sa meštanima, na društvenim mrežama, ali nije bilo rezultata. Nadali su se da će i on uspeti da pobegne neljudima koji su ih uhvatili a za koje postoji sumnja da se bave borbama pasa i ko zna kojim još nečasnim stvarima. Ni traga ni glasa od hrabriše Legende, i tako pet dugih meseci.
U međuvremenu u Prihvatilište stiže nov, prelep pas. Nije bio čipovan i nismo mogli da proverimo da li ima vlasnike. Stigao je po prijavi iz škole u Prnjavoru sa još tri psa. Mi volonteri, dugo smo ga šetali u pokušaju da ga opustimo, ali on je sve vreme cvileo, cičao i prozvali smo ga Cile. Nismo znali da nam govori, da je Legenda. Čak smo ga i objavili na društvenim mrežama, u slučaju da ga neko traži, ko zna zašto nije prepoznat. Odveden je u novi deo Prihvatilišta gde volonterima nije bio stalno pred očima.

Taj dan su voloteri obilazili pse i primetili su da ga nema. Panično su tražili ključeve od radnika i zatekli ga sklupčanog u kućici, u lošem zdravstvenom stanju. Odmah je odveden kod veterinara. Posle nekoliko dana u ambulanti doveden je ponovo u stari deo Prihvatilišta gde su volonteri prisutni svakodnevno. Tada ga je jedan od naših volontera prepoznao i učinio da se ova avantura završi sa srećnim krajem. Pozvali smo vlasnike. Radost je bila velika.

Legenda je sada u svom domu, u svom mestu ljubavi i radosti. Toliko toga je prošao, preživeo. Nedugo posle dolaska kući ponovo se borio za život, još jednom je ovaj srcan zajedno sa posvećenim vlasnicima, njegovom porodicom, učinio čudo i preživeo tešku operaciju zbog posledica života kojim je živeo na ulici i u Prihvatilištu. Sada je zdrav, čipovan i zbog toga još sigurniji. Veliki zaštitnik i junak. Legenda!

Hvala porodici Gajić na razgovoru i fotografijama, ali pre svega hvala što postojite, što ne odustajete od svog ljubimca i što umete da volite.
Dragi Duško Radović je rekao: „Ko zna da voli, ne treba ništa drugo da radi“.