SLOBODAN PAVLOVIĆ U KNjIZI „KAKO DO USPEHA“ PRIREDILA DOBRILA GAJIĆ GLIŠIĆ
Most preskočio Drinu
U tekstu koji je novinar „Politike“ Bata Vasiljević objavio 1.juna 1990.godine „Pavlovića ćuprija“- radom možemo dostići razvijene zemlje govorilo se o mom snu da izgradim most preko Drine između Badovinaca i Popova. Uvek sam ponavljao i držao se Kenedijeve izreke:“Ne pitaj šta zemlja može da uradi za tebe, pitaj šta možeš ti da uradiš za zemlju“. Kao američki biznismen, nisam trpeo oklevanja i odugovlačenja, a kao poslovni čovek u Americi, svoje zamisli rešavao sam odmah, bez kolebanja iz prostog razloga što ne znam gde će mi već sutra biti pare.
Intervenisao sam i tražio pomoć. Brzina je uvek bila osnov svakog uspeha.
Kako su u našoj zemlji samoupravna odlučivanja i usaglašavanja trajala godinama to se pretpostavljalo da će za realizovanje ideje premošćavanja Drine trebati desetak godina samo za dogovaranje i usaglašavanja, pošto je trebalo na terenu izvršiti određena merenja, napraviti planove, projekat mosta i predračun cene poduhvata.
Biznismen Slobodan Pavlović poginuo u Americi
Vlasnik “Pavlović banke” Slobodan Pavlović poginuo je 16. decembra u saobraćajnoj nesreći u Americi, objavili su banjalučki mediji.
Pavlović je rođen u Popovima kod Bijeljine, a u SAD je otišao sredinom 60-tih godina prošlog veka.
U rodnim Popovima je 1990. podigao spomenik Knezu Ivi od Semberije, a 1991. je postavio temelje za izgradnju Pavlovića mosta koji je završen 28. avgusta 1996. godine.
Podigao je i spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, a bio je ktitor crkve Hristovog vaskrsenja u Popovima.
Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir Univerziteta kod Bijeljine.
Slobodan Pavlović je u znak sećanja na tragično preminule novinare šabačke novinarske ekipe – Zorana Amidžića novinara RTS-a, Boru Petrovića snimatelja, Dejana Milićevića asistenta snimatelja i Sretana Ilić urednika Radio Šapca podigao spomenik koji se sada nalazi ispred zgrade Glasa Podrinja u kojoj je i dopisništvo RTS-a.
Naravno, našli su se građevinari patriote, koji su predložili da naprave projekat besplatno. Tako je na velikom narodnom zboru 14. jula 1991. godine postavljen kamen temeljac za „Pavlovića ćupriju“. Početak je uveličalo prisustvo najviših predstavnika Srbije s obe strane Drine. Držani su vatreni govori o povezivanju našeg naroda koje je Drina razdvojila kroz istoriju.
Saradnja oko izgradnje mosta počela je sa dr Milanom Šojićem, Blagom Blagojevićem, Draganom Đokićem... a nešto kasnije formiran je i Inicijativni odbor u koji su ušli: Zdravko Jerotić, Buda Stakić, Milisav Garibović, Žića Jakšić, Milosav Trifunović, Miroljub Đokić, Milan Delić, Jasmina i Milan Knežević, Slobodan Dražić, Branimir Ivić, Zoran Tešić, Ljubinko Jevtić, Stanko Vasiljević, Aca Vulović, Milenko Šakotić, Blagomir Burić-Buca, Mića i Žarko Pavlović. Za podpresednika kompanije postavljen je Miroljub Đokić.
Nacrt projekta uradio je Ljubivoje Kostić sa saradnicima iz Instituta za puteve i uručio ga Dragoljubu Đokiću i Blagi Blagojeviću. Tako je sve bilo spremno za početak izgradnje mosta. Mediji su imali velikog udela u brzini gradnje. Pratili su svaku fazu. Miru su TV stanice pozivale da bude gost, a bila je i počasni član žirija na TV Politici. U listu Zabavnik napisan je konkurs za najlepšu dečju priču i sliku na temu „Most koji nas spaja“. Bilo je tu poznatih imena članova zvaničnog žirija iz oblasti slikarstva i literature. Govorili su o simbolici mostovima uopšte i dodeli nagrade. Mira je uručila glavne nagrade po hiljadu dolara dobitnicima, dve nagrade televizije njihovim školama i poklone nastavnicima koji su poslali najviše dečjih radova.
Sve je imalo jedan jedini cilj, da se most završi. Nailazila su teška vremena, to sam znao pa je trebalo podsticati građevinare da radove što pre završe. Nepotrebno je da kažem da su dozvole za gradnju mosta stigle, kad je most bio već završen, a sve zahvaljujući tadašnjem ministru Žarku Katiću.
Ali moja namera nije da vam pričam kako sam pravio most, već da vas učim kako se prave pare. Zato želim da s vama podelim svoje ideje o uspehu i o pravljenju novca, jer samo tako možemo da popravimo finansijsku situaciju u zemlji.
Počinjao sam od nule, ali sam imao onu vrstu verovanja sa kojom se sve postiže. Neprestano sam učio. Imao sam cilj. Ubrzo sam shvatio da nisu potrebna velika sredstva da bi se postigao cilj. Eliminisao sam svoje sumnje i negativnosti. Verovao sam da to mogu da učinim. U životu će te dobiti sve što tražite, samo ako u to verujete.
Intervenisao sam i tražio pomoć. Brzina je uvek bila osnov svakog uspeha.
Kako su u našoj zemlji samoupravna odlučivanja i usaglašavanja trajala godinama to se pretpostavljalo da će za realizovanje ideje premošćavanja Drine trebati desetak godina samo za dogovaranje i usaglašavanja, pošto je trebalo na terenu izvršiti određena merenja, napraviti planove, projekat mosta i predračun cene poduhvata.
Vlasnik “Pavlović banke” Slobodan Pavlović poginuo je 16. decembra u saobraćajnoj nesreći u Americi, objavili su banjalučki mediji.
Pavlović je rođen u Popovima kod Bijeljine, a u SAD je otišao sredinom 60-tih godina prošlog veka.
U rodnim Popovima je 1990. podigao spomenik Knezu Ivi od Semberije, a 1991. je postavio temelje za izgradnju Pavlovića mosta koji je završen 28. avgusta 1996. godine.
Podigao je i spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, a bio je ktitor crkve Hristovog vaskrsenja u Popovima.
Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir Univerziteta kod Bijeljine.
Slobodan Pavlović je u znak sećanja na tragično preminule novinare šabačke novinarske ekipe – Zorana Amidžića novinara RTS-a, Boru Petrovića snimatelja, Dejana Milićevića asistenta snimatelja i Sretana Ilić urednika Radio Šapca podigao spomenik koji se sada nalazi ispred zgrade Glasa Podrinja u kojoj je i dopisništvo RTS-a.
Naravno, našli su se građevinari patriote, koji su predložili da naprave projekat besplatno. Tako je na velikom narodnom zboru 14. jula 1991. godine postavljen kamen temeljac za „Pavlovića ćupriju“. Početak je uveličalo prisustvo najviših predstavnika Srbije s obe strane Drine. Držani su vatreni govori o povezivanju našeg naroda koje je Drina razdvojila kroz istoriju.
Saradnja oko izgradnje mosta počela je sa dr Milanom Šojićem, Blagom Blagojevićem, Draganom Đokićem... a nešto kasnije formiran je i Inicijativni odbor u koji su ušli: Zdravko Jerotić, Buda Stakić, Milisav Garibović, Žića Jakšić, Milosav Trifunović, Miroljub Đokić, Milan Delić, Jasmina i Milan Knežević, Slobodan Dražić, Branimir Ivić, Zoran Tešić, Ljubinko Jevtić, Stanko Vasiljević, Aca Vulović, Milenko Šakotić, Blagomir Burić-Buca, Mića i Žarko Pavlović. Za podpresednika kompanije postavljen je Miroljub Đokić.
Nacrt projekta uradio je Ljubivoje Kostić sa saradnicima iz Instituta za puteve i uručio ga Dragoljubu Đokiću i Blagi Blagojeviću. Tako je sve bilo spremno za početak izgradnje mosta. Mediji su imali velikog udela u brzini gradnje. Pratili su svaku fazu. Miru su TV stanice pozivale da bude gost, a bila je i počasni član žirija na TV Politici. U listu Zabavnik napisan je konkurs za najlepšu dečju priču i sliku na temu „Most koji nas spaja“. Bilo je tu poznatih imena članova zvaničnog žirija iz oblasti slikarstva i literature. Govorili su o simbolici mostovima uopšte i dodeli nagrade. Mira je uručila glavne nagrade po hiljadu dolara dobitnicima, dve nagrade televizije njihovim školama i poklone nastavnicima koji su poslali najviše dečjih radova.
Počinjao sam od nule, ali sam imao onu vrstu verovanja sa kojom se sve postiže. Neprestano sam učio. Imao sam cilj. Ubrzo sam shvatio da nisu potrebna velika sredstva da bi se postigao cilj. Eliminisao sam svoje sumnje i negativnosti. Verovao sam da to mogu da učinim. U životu će te dobiti sve što tražite, samo ako u to verujete
Sve je imalo jedan jedini cilj, da se most završi. Nailazila su teška vremena, to sam znao pa je trebalo podsticati građevinare da radove što pre završe. Nepotrebno je da kažem da su dozvole za gradnju mosta stigle, kad je most bio već završen, a sve zahvaljujući tadašnjem ministru Žarku Katiću.
Ali moja namera nije da vam pričam kako sam pravio most, već da vas učim kako se prave pare. Zato želim da s vama podelim svoje ideje o uspehu i o pravljenju novca, jer samo tako možemo da popravimo finansijsku situaciju u zemlji.
Počinjao sam od nule, ali sam imao onu vrstu verovanja sa kojom se sve postiže. Neprestano sam učio. Imao sam cilj. Ubrzo sam shvatio da nisu potrebna velika sredstva da bi se postigao cilj. Eliminisao sam svoje sumnje i negativnosti. Verovao sam da to mogu da učinim. U životu će te dobiti sve što tražite, samo ako u to verujete.
Najnoviji broj
18. april 2024.
