Treba biti spreman za vreme posle pandemije

-Godina 2021. je godina koju je obeležila epidemija Kovida-19, odnosno pandemija i pod tim pritiskom svi smo funkcionisali. I država i opštine i gradovi. Ko se u tim uslovima snašao, mislim da je korektno prošao. Pandemija je uticala na deo razvoja, ali mislim da oni koji su se snašli nemaju većih problema. Drugo, ono što i dalje treba raditi, to je da se treba spremati za vreme posle pandemije. I ko bude spreman za to vreme koje će nam, verujem doći brzo, lakše će otpočeti brži razvoj sredine. Moja generalna ocena je i za opštinu Koceljeva i za Srbiju je da smo se dobro snašli u ovoj pandemiji, da se dobro drži ekonomija i privreda, a kada to imate sve ostalo ide samo od sebe- istakao je narodni poslanik SNS u Skupštini Republike Srbije i predsednik Skupštine opštine Koceljeva, Veroljub Matić u novogodišnjem razgovoru za „Glas Podrinja“.

Pored pandemije, koji su najveći izazovi sa kojima se opština suočavala i šta očekuje ovu samoupravu u predstojećem periodu?
- Dosta dobro pratimo razvoj Srbije i neko smo ko ide napred. Ko hoće to da vidi, naravno da je vidljivo. Ko neće, neće i uvek ima i takvih. Ali, činjenica je da se razvijamo i zajedno idemo napred. To je vidljivo kroz standard građana. Na primer, u Koceljevi nema mesta za parkiranje. I to govori da imamo veći broj automobila, a to opet znači da imamo para da kupimo auto, gorivo i da imamo mogućnost da se vozamo. To ne može bez korektnog standarda i finansija. Sada imamo zahteve sve češće za asfaltiranje svih puteva i svih sokaka u opštini. Imamo mnogo kilometara i nije moguće sve odjednom uraditi. Ali, pre pet godina niko nije pomišljao da njegov put ili sokak mogu biti asfaltirani. Mi ćemo uraditi sve to, ali ljudi moraju biti malo strpljiviji. Svi bi da imaju sijalicu u svom delu naselja ili mestu. Više se ne bavimo stvarima koje čine osnov za dobar standard nego se više bavimo nekim pomoćnim koje su postale glavne. To je nešto što nam govori da idemo napred. Naravno da tu ima i grešaka ali ćemo se truditi da i to poboljšamo u narednom periodu. Sve ovo ne može da uspe ako nema dobre komunikacije na relaciji sa državnim institucijama.

O dobroj komunikaciji koceljevačke opštine sa republičkim institucijama i podršci od strane države svedoče i brojni projekti koji su u toku ili će biti realizovani u narednom periodu. Koliko je važno za razvoj da jedna lokalna samouprava ima kontinuitet u rukovođenju opštinom?
-Generalno, to je važno. Ja sam mišljenja da za jedan mandat od četiri godine ne može da se uradi gotovo ništa. Može se započeti ali ne i završiti. Kada dođete na čelo jedne opštine morate najpre da se upoznate sa onim što su vam okviri. Važno je imati dobru komunikaciju i saradnju sa vertikalama, sa strancima, privredom, sa svojim stanovništvom. A širok je dijapazon oblasti u kojima treba delovati, od poljoprivrede, socijale, ekonomije, klasične privrede, infrastrukture. Posebno ako ljudi nisu bili u ovim materijama potrebno je vreme da se upoznaju i vide u kom pravcu treba ići. I zato minimum tri mandata je mera. Nije to da treba držati ljude samo da bi bili na funkciji. Najbolji su oni koji su na rukovodećim pozicijama ali ne zavise finansijski od te funkcije jer mogu bolje da rezonuju i odlučuju bez uticaja i bojazni da će gubljenjem pozicije izgubiti platu ili egzistenciju. Evo, u našem slučaju u opštini Koceljeva imamo primer tako nečega. Od početka gledajući kroz izborne cikluse, kroz broj glasova koji se daju na lokalnim, republičkim pa i predsedničkim izborima uvek je od 2004. na ovamo procenat išao uzlaznom putanjom. Obično oni koji su na vlasti teško održe taj procenat jer si kriv za sve, i za šta jesi, i za šta nisi. Ali, narod je to prepoznavao i tako se opredeljivao. Nije lako biti na vlasti i zadovoljiti sve potrebe građana jer mi smo, kao prvo, mali, poznajemo se, svi očekuju da rešite sve njihove probleme. Mislim da se mi trudimo da pomognemo i pojedinačno svim građanima i da nije bilo nikog ko se obratio za pomoć i na ličnom i na opštem planu a da nismo izašli u susret u skladu sa svojim mogućnostima pa i preko toga.

Šta ste do sada uradili a šta može da se očekuje u budućem periodu?
-Lično mislim da smo mi zakačili sve sfere života naših građana, prvenstveno onih najbitnijih životnih, a sada smo stigli da se bavimo i onim drugim. Ne bih rekao da su manje važne, već isto čine život, poput kulture i sporta. Na neki način ja jesam uticao da se ovim oblastima do sada ne daje dovoljno značaja, smatrajući da treba raditi na razvoju i rastu sredine, da ona dobije finansije i mogućnosti da razvija ove oblasti. Jer ne vredi istovremeno davati svugde a nemati nizašta dovoljno. Smatram da smo došli do tog stepena razvoja da moramo više pažnje pokloniti kulturi i sportu. Jedan od zadataka je da počnemo da pomeramo granice u ovim oblastima postepeno. Moramo se baviti sobom jer ako mi to ne uradimo, ako ne damo na značaju nekim važnim stvarima poput istorije, ako sve ne zabeležimo, napišemo i sačuvamo, neće niko drugi. Na kraju, treba sačuvati istoriju i sećanja na našu prošlost, na naše pretke. Naravno da će i o nama suditi naši naslednici. Mislim da smo do sada u nekim oblastima uradili puno toga, negde smo nešto započeli, negde otvorili, ali svugde je priča u ozbiljnoj fazi. Mislim da je u infrastrukturnom smislu najozbiljnije vodosnabdevanje. Trajno vodosnabdevanje opštine Koceljeva je naslonjeno na vodo sistem Stubo Rovni koji obuhvata sedam opština. To daje jednu sigurnost i trajnost ali traži promenu prostornog plana Srbije preko svih ostalih dokumenata do izvođačkih planova, izvođenja radova i dovođenja vode. To će potrajati ali ne predugo. Mi imamo naše vodosnabdevanje koje za sada zadovoljava ali moramo razmišljati dalje. Tu je i elektrosnabdevanje u koje će biti uložena dodatna sredstva u novu infrastrukturu i to će doneti potpunu sigurnost u napajanju strujom ove opštine. Dosta je urađeno na vodotocima i uređenju korita. Ipak, mora se shvatiti da kada su velike padavine nema te reke koja može da sve to prihvati, tako da moramo biti spremni i za takve vrste iznenađenja. Očekujem da i ove godine najozbiljnije radimo na popravci Rasnice, Tamnave, uređenju, produženju regulacije korita.

Koceljeva je usvojila odluku o budžetu za 2022.godinu. Lokalni budžet je skroman. Koliko je u njemu zastupljena razvoja komponenta?
-Ja bih rekao da naš budžet svake godine raste i to je posebno vidljivo kroz investicije u zapošljavanju, odnosno u ekonomiji i privredi i punjenje budžeta se kroz to veoma oseća. Ima nešto gde nismo baš dobri đaci, u smislu plaćanja pojedinačnih poreza građana koji treba da se plaćaju po raznoraznim osnovama. Što se tiče budžeta mi uspevamo da pokrijemo sve budžetske troškove. Nemamo previše zaposlenih u javnoj administraciji. Čak se taj broj stalno smanjuje. Izdvajamo za te troškove ono što je neophodno i sa merom kako bi sve funkcionisalo onako kako treba. Sve ostalo ide na investicije. Srećom što imamo mogućnost, kao i do sada, da dosta toga donesemo sa strane. To se meri u milijardama, što je dobro za ovu opštinu.

Takođe, jedan od prioriteta u narednom periodu biće i saobraćajnica od Koceljeve do auto puta Miloš Veliki koja treba da se rekonstruiše da bi taj auto put za nas imao pun značaj. Sa auto putem koji dolazi do Šapca i ovim pomenutim imaćemo dva auto puta uz brzu saobraćajnicu prema Loznici što nas dovodi u jednu od najpovoljnijih pozicija jer ćemo biti na tridesetak kilometara udaljenosti od tri bitne saobraćajnice. Prolazak auto puta za jednu opštinu nije dobar jer je podeli na dva dela. Tu je i buka, zagađenje vazduha i zato je bolje da vam je auto put blizu ali ne i na vašoj teritoriji.

Za nas su važne i telekomunikacije i u ovoj oblasti smo dosta dobro razvijeni. Ali, i dalje je važno ići u korak sa vremenom i napretkom. Imamo privredu koja nam je najbitnija i ja sam sa postojećom dosta zadovoljan i gotovo da nema problema u privrednim aktivnostima. Imamo dobar broj zaposlenih ljudi, posebno ženske radne snage. Jednostavno, mi natalitet i ostanak na ovim prostorima možemo obezbediti ako obezbedimo perspektivu ostanka i opstanka mladih parova da kroz svoj rad mogu da izdržavaju sebe i svoju decu. Dobra je pomoć koju je država najavila i to je sjajna stvar. Ali, još kada mladi imaju sigurnost u standardu da mogu da rađaju, da odgajaju decu na pravi način, to je put da svaka sredina pa i ova zadrži mlade u meri u kojoj to oni odluče.

Pomenuli ste privredu. Pre izvesnog vremena bilo je reči o izgradnji elektro centrale na bio masu. Koliko je to značajno za lokalnu ekonomiju?
-Mi smo se trudili da učinimo sve da dobijemo pogon za proizvodnju električne energije na bio masu. To je čista, zelena energija. Ovde je predviđena elektrana od 6 megavata što za zelenu energiju nije malo. Ubaciće se u postojeći elektro sistem, zaposliti određen broj ljudi. Smatram da će to Koceljevu dodatno razviti. Daće joj jedan poseban imidž kao opštini. Biće prepoznatljivija i zanimljivija za druge stvari. Od investitora očekujem još drugih investicija koje su delom vezane za proizvodnju električne energije. Rano je još da bilo šta kažem konkretnije ali mislim da će biti značajno za razvoj ovog mesta. Dodatnu težinu ova investicija ima zbog lokacije elektrane koja će biti na prostoru Svileuve prema Batalagama i ako se zna da u ovom delu opštine nemamo ništa gde bi ljudi mogli da rade i da se zadrže u ovim delovima, nastavljaju da žive, žene i udaju, rađaju decu, onda je za nas to još značajnija priča.

Pomenuli ste da ste u svakom izbornom ciklusu od kada ste na rukovodećim pozicijama u ovoj opštini, vi i vaša stranka išli uzlaznom putanjom što se tiče izbornih rezultata. Šta očekujete na predstojećim izborima? Koliko je realno da broj glasova sa prethodnih izbora bude premašen? Takođe, treba imati u vidu da broj stanovnika opada, a samim tim i broj glasača.
-Ja ne mogu da dajem prognoze kakvi će sledeći izbori biti. Mislim da smo mi došli do plafona, objektivno. Bilo bi dobro da ostanemo i dalje na tom nivou samo iz razloga što smo u tim situacijama jako prepoznatljivi po uspehu i da taj uspeh omogućava nama koji rukovodimo ovom opštinom da možemo lakše da privučemo investicije, finansije i sve ono što čini bolji život u ovoj opštini. I to građani treba da shvate i tako da glasaju. Ni na jednim izborima nikada nisam tražio da neko glasa za mene, za nas. Nego sam uvek pričao o tome šta smo uradili i šta i kako planiramo. Političke protivnike nismo ni kudili ni hvalili, nismo ih pominjali. I na kraju rekli smo da izaberu i da glasaju za sebe, da glasaju za ono što je za njih najbolje. Lično znam da su građani prepoznali i da prepoznaju šta je najbolje za njih, pa neka u skladu sa tim i glasaju.

Sve više značaja se daje ekologiji. Koceljeva će dobiti i prečistač. A šta se može očekivati kada je reč o saniranju postojeće deponije i odlaganju smeća?
-Moramo reći da posao na pokretanju regionalne deponije u Kaleniću duže traje. Imam tvrdnju od nadležnih u ovoj državi da će početkom sledeće godine biti raspisan tender za izgradnju, što znači da će u 2022. ,u drugoj polovini, početi izgradnja Kalenića, što je za nas spas. Sa ovim smećem koje imamo u Koceljevi, koje smo i odvozili na druge deponije kao što je ona u Obrenovcu, mi se zatrpavamo i nemamo ga gde. To je nama jedini izlaz koji će više da nas košta ali ćemo imati sigurnost gde ćemo i šta sa njim. Nadam se da će se deo i selektovati i malo i zarađivati u tom delu. Mi smo od osnivanja Kalenića u tom preduzeću. Očekujem da će to da krene u punoj funkciji u naredne dve godine. Mi problem sa smećem imamo ne samo u Koceljevi već i u Draginju, Donjem Crniljevu, Kamenici, gotovo u svim delovima opštine.

Što se tiče prečistača za fekalnu kanalizaciju kojeg u Koceljevi i Draginju nemamo, kao i onog u Donjem Crniljevu kojeg imamo, ali nije u funkciji, radićemo ih na svim lokacijama. Već su otkupljene određene površine zemljišta u Koceljevi za prečistač dok smo u Draginju u postupku pribavljanja zemljišta. U sledećoj godini bi trebalo da bude projektovanje tih prečistača po svim standardima i tehnologiji koja će biti za nas najbolja. Najvažnije je da sadržaj koji dospe u Tamnavu ili neku drugu reku bude ekološki prihvatljiv, da ne ometa nizvodno život. Što se tiče kanalizacija u Draginju ćemo raditi mrežu koja će pokriti celo naselje, u Koceljevi će biti gotovo završeni svi delovi koji do sada nisu imali kanalizaciju i u Donjem Crniljevu takođe. Mi smo ušli u taj program i u projektu smo državnom da se rade te tri kanalizacije i prečistači. To su ozbiljna sredstva i ozbiljna investicija. Sledeće godine je moguće i početak radova na pojedinim kanalizacijama.

Kada se govori o infrastrukturnim projektima, mogu li građani opštine Koceljeva da se nadaju u bližoj budućnosti gasifikaciji?
-Otvorili smo to pitanje i dobili određene odgovore od nadležnih ministarstava i Srbija gasa. Imamo određena saznanja da će i gas da prođe, ali nemamo vremenske okvire kada se to može očekivati. Naravno da smo se borili da trase prođu i kroz ovu teritoriju, ali za sada nemamo još uvek detaljnije informacije.

Jedan od najvećih projekata koji se trenutno realizuje u koceljevačkoj opštini jeste izgradnja, dogradnja i rekonstrukcija vrtića. Među projektima čija se realizacija tek očekuje su pijaca i park u Koceljevi.

-Jedan deo vrtića je završen i useljen. Drugi deo se ruši i kada se sve završi i kompletira biće to sjajan objekat. Neuporediv ni sa čim. Odatle raste sve. To su deca, to su novi mozgovi, inteligencija i sve što čini budućnost. Uslovi će biti vrhunski a već smo poznati i prepoznati kao jedan od najboljih vrtića u Srbiji. Još kada uz to imate odličan objekat i uslove da nijedno dete koje želi da ide u vrtić ne bude odbijeno. Neće biti lista čekanja. Od sredine sledeće godine biće spreman da primi svu zainteresovanu decu koja će boraviti u odličnim uslovima i odrastati uz vrhunski rad vaspitača i čitavog osoblja obdaništa. To je velika stvar i za zapošljavanje i za rađanje. Što se tiče ostalih projekata na mestu sadašnje zelene pijace biće izgrađena tržnica. Biće to jedan zatvoren prostor, sa svim neophodnim sadržajima, sa pokretnim mobilnim tezgama koje se mogu ukloniti iz prostora po potrebi ako želimo da pravimo manifestaciju u zatvorenom. Radi se po zadnjim standardima. Biće postavljeni i solarni paneli.

Predviđeno je da vrednost investicije bude oko 150 miliona dinara. Ovaj kompleks imaće i dodatna parking mesta koja će biti na raspolaganju svim danima. Ona će svojim izgledom, arhitektonski kao i uređenjem prostora okolnog doprineti ulepšavanju Koceljeve. Kada je reč o rekonstrukciji i izgradnji parka to je još jedan znak da je došlo vreme za uređenje centralne zone. Mi ćemo početi sa realizacijom prve faze. Ovaj prostor će prvenstveno služiti deci pa potom i odraslima. Imaće mogućnost da se u dane zimnice sav parkovski mobilijar ukloni kako bi se taj prostor mogao prilagoditi potrebama manifestacije koja je ove godine bila održana, na naše i zadovoljstvo svih izlagača i posetilaca. Biće to još jedan lep prostor, uređen. Verovatno ćemo u toku 2022. godine uraditi još jedan mini park, dečje igralište u Novom naselju, a pokušaćemo da uradimo i u nekim drugim delovima.