MOLITVOM DO SPASENjA

Molitva je odnos ljubavi, vere i poverenja između dve ličnosti. Ispunjenje molitve postalo je moguće onda kada je Sin Božiji ušao u naš svet a samim tim i u naš život. Bog je postao blizak ljudima jer je postao jedan od nas. Zbog toga poučen verom sveti Grigorije Niski kaže da je molitva „razgovor duše s Bogom“. Moliti se možemo zajedno sa drugima ili sami. Zajednička molitva je u hramu sa drugim vernicima i u domu sa porodicom, a lična molitva je samo naša. Međutim, u molitvi bilo da je zajednička ili lična nismo nikada sami, sa nama su uvek Gospod, svetitelji i anđeli.
Da li u nešto moramo biti potpuno uvereni kako bi nam molitve bile uslišene?
- Vera i molitva su nerazdvojne. Nema molitve ako nema vere prethodno. Prvo dolazi vera u Boga a zatim molitva koja nas utvrđuje u veri i čini da steknemo poverenje u Njega iz čega proističe Božije poverenje u nas. To pokazuje da naša vera nije slepa nego razložna, proverena i proživljena generacijama hrišćana kroz vekove. Stoga molitva uvek treba da bude spoj vere i čestitog života.
Šta je najbolje tražiti u molitvi ““ zdravlje, ljubav, sreću...?
- Tražite najpre carstva Božijeg, a ostalo će vam se dodati, kaže Gospod Hristos (Matej 6,33). Treba znati da su sreća, zdravlje i uspeh prolazna stanja koja pripadaju ovom čulnom svetu. Oni su nam potrebni ali nisu presudni za budući život za koji je čovek stvoren. A da je ljubav shvaćena i izražavana kao neprekidna težnja i stremljenje ka Bogu i životu koji ne prolazi. Prava vrednost koja je teška ali dostižna. Zbog toga u molitvi najpre treba proslaviti Boga i zahvaliti za sva dobročinstva, a zatim moliti za svoje potrebe (oproštaj grehova, pokajanje, izbavljenje od neznanja, zaborava, iskušenja...).