Julijana, žena jakog srca

U godini koja je iza nas, Apoteka “Julifarm” proslavila je značajan jubilej, 30 godina rada i postojanja. Njena vlasnica, Julijana Stanojević, diplomirani farmaceut, specijalista iz farmaceutske tehnologije, žena je koja je imala viziju kada su svi tražili „državni posao“ i bili zadovoljni njime. Danas je drugačije, „Julifarm“ je šabački brend, ali je trebalo uložiti mnogo hrabrosti, truda i entuzijazma i to početkom devedesetih.

- Šesnaest godina sam provela u državnoj ustanovi i, kada je stupio na snagu zakon koji je dozvolio otvaranje privatnih apoteka, odlučila sam da to bude moj izbor. Iako sam bila načelnica galenske laboratorije u „Apoteci Šabac“, bila sam odlučna da krenem u privatni posao, imajući u vidu dva sina koja bi ga mogla nastaviti.

NE RAZUMEM GRUBOST
„Neko shvata farmaciju kao trgovinu i biznis, a neko kao potrebu da pomogne ljudima. Nebrojeno puta smo otvarali apoteku subotom i nedeljom, ljudi pronađu broj telefona, zovu, hitno im treba im lek. Volim ljude i nikada nisam razumela grubost.“

Prvu privatnu apoteku u Šapcu (desetu u Srbiji) otvorila je teške, ratne 1991. godine. Usled nemogućnosti da zatvori finansijsku konstrukciju, obratila se rodbini za pozajmicu. Sve je bilo skromno, samo je po jedna kutija leka zauzimala svoje farmakološko mesto na polici. Potom je krenula ozbiljna inflacija, pa rat u bivšoj Jugoslaviji, stvari su postale još teže.

Julijana i Branislav Stanojević, Foto: "Glas Podrinja"

- Sve je išlo nizbrdo, nabavljala sam lekove iz bivših republika, a onda je došlo do zabrane saradnje sa njima i upotrebe tih lekova, pa sam bila u situaciji da mnoge uništim zato što su im prolazili rokovi. Kada se svega setim, nestašice lekova i materijala, sankcija, inflacije, pitam se kako sam sve izdržala.

U tim izazovnim godinama za sve nas, borila se da uvek bude stručna i humana, da ljubazno sasluša pacijenta i odredi pravi lek. Nestašicu lekova popunjavala je izradom magistralnih na koju je, sa specijalizacijom farmaceutske tehnologije, imala pravo. Svojim nesebičnim radom bila je angažovana „od jutra do sutra“, radno vreme nije imala, samo pauzu za ručak, a na godišnji odmor nije išla deset godina.

PEDAGOŠKI RAD
Apoteka Julifarm bavi se i pedagoškim radom. Od početka imaju izuzetno dobru saradnju sa Medicinskom školom „Dr Andra Jovanović“, učenici farmaceutskog smera dolaze na praksu svake godine. Mnogo farmaceutskih tehničara obavlja pripravnički staž u Julifarmu odakle ponesu dobre karakteristike i brzo nađu posao. Takođe, u preduzeću „Trgoagent“ obavljaju praksu i studenti strukovne Akademije, koji se osposobljavaju za pripremu različitih kometičkih proizvoda.

Apoteka „Julifarm“ danas je prepoznatljiva i zahvaljujući kolektivu koji je stručan i ljubazan i koji, što je danas raritetno, funkcioniše kao porodica. Atmosfera je važna.

- Svi dugo rade, a jedan kolega je sa nama proveo 30 godina, od samog početka. Više puta smo odlazili na izlete, a u godini jubileja upriličili smo krstarenje brodom perućačkim jezerom od Perućca do Višegrada. Bilo nas je tridesetoro, zaposleni sa svojim prodicama. Bilo je nezaboravno.

Najvažnija priznanja dolaze od zahvalnih pacijenata. Ljudi se javljaju za pomoć iz cele Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Nemačke, Austrije, Švedske, Holandije, Kanade. Ništa nije promenila činjenica da danas u Šapcu ima više od 80 apoteka. Kvalitet se prepoznaje.

-Došlo je do stihijskog otvaranja apoteka, jer su ljudi mislili da je tu velika zarada. U našu struku ušli su i pekari, trgovci, ekonomski tehničari, pravnici, lekari... zato što su mislili da će brzo da oplode uloženi novac. U republikama bivše Jugoslavije postoji zakon na osnovu koga jedna apoteka može da postoji na 4.000 pacijenata i da bude 500 metara odvojena od druge, što kod nas nije slučaj. Mi smo sve izdržali, stoički.

„Moja žena ima jako srce“, rekao je prijateljima suprug Branislav, a njoj: „Šta god da odlučiš, ja ću te podržati“. Imala je podršku oca, ujaka i brata. Kada je sve počelo, Brana se maksimalno uključio. Iako po struci inženjer tehnologije, obavljao je sve u vezi sa nabavkom, finansijama i ostalim poslovima koje do tada nije radio.

- Imamo još jednu firmu. „Trgoagent“ se bavi proizvodnjom kozmetičkih preparata i vanlinijskim prevozom putnika.

Osim tridest godina poslovnog partnerstva, njih dvoje vezuje nešto mnogo važnije, ljubav koja traje od gimnazijskih dana. Prvog oktobra će proslaviti zlatnu svadbu.

Stanojevići imaju dva sina i četiri unuke. Stariji sin, Dragan, farmaceut je i radi u Kliničkom centru Banja Luka, a unuka Ivana je farmaceutski tehničar. Priča se nastavlja.