OD KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE DO PREDSEDNIKA LOVAČKOG DRUŠTVA
KO JE UŠAO U TENAK?
Nemiran i buntovan politički duh g.Dragana Tomića predsednika Okružnog odbora SNS za Mačvanski okrug koji ga je vodio iz krajnosti u krajnost, od levice do desnice, od Miloševića do Ivkovića, od Čovića do Nikolića, od kandidata za predsednika Srbije do predsednika lovačkog društva, presudno određuje karakter odnosa koji uspostavlja u okviru političkih organizacija kojima rukovodi. G.Tomić je verovatno jedini političar u Srbiji koji je i direktor filijale jedne banke, koja je svoje prve prostorije imala u krugu Belog dvora na Dedinju, čiji su ulaz čuvali vojnici i iz čijih se prostorija videla staklena bašta u krugu Belog dvora sa svežim paradajzom, i gde su se, kao kroz maglu, naslućivali berači.
Vođen ničim opravdanom ambicijom, verifikovanom višegodišnjim ispodprosekom na Pravnom fakultetu i nepolaganjem stručnih ispita, silan do oktobarskih promena, preambiciozan posle njih, želeći da menja Miloševića progutao žvaku i glasao za njega, vođenjem autoritetom univerzitetskog profesora, ne shvatajući da je unutarpartijsku borbu Baki doktorirao još kao omladinac, za razliku od doslednog Bortića, nepogrešivo se opredelio za pogrešnu stranu, koja je svoju politički sahranu doživela davanjem skupštinskog kvoruma prvoj DOS-ovoj vladi i tako u sukobima na levici postala nepopravljivi simbol kvislinga. Kasnije je to radio ceo SPS, ali je Bane završio u loncu.
U okeanu pogrešnih odluka, u stranci koja se odrekla ideologije srpskog nacionalizma, a drugu nije prigrlila, gde mu rejting među biračima raste samo kad ćuti, jer su ovi sami sebi dovoljni, ničim izazvan, bežeći od svog radikalskog bića i članstva ideološki nejasnog opredeljenja a željnog vlasti, Toma se opredelio da doživi katarzu, otpiše lokalne osnivače i prigrli “vernika“ Dragana. A on šta će? Po cenu vlasti bi stao mirno uz himnu “Spremte se spremte“, samo da ga se pita.
Naučen i veštiji od njih, koristeći poznavanje velikog broja izmanipulisanih otpadnika iz SPS, koje Bortić ili nije znao ili nije hteo da prigrli, birajući za saradnike samo one za koje je i danas komitet sa velikim “K“ i čiji je nedosanjani san da rade za bilo koju “Službu“, a ona ih neće, organizovao je SNS po meri odanosti samo jednoj individui. Pošto je poisključivao osnivače, suosnivače, neminovno prelazi i na “svoje“ socijaliste. Što bi se tu opterećivali statutima, i sličnim tričarijama. Ko polaže pravo na demokratsku proceduru? Samo odabrani. Jadna je Srbija ako je osuđena da je uvek vode neke takve “demokrate“. A oni, loveći fazane, uvek žude da se vrate, u bilo kom agregatnom stanju. Kada Toma shvati da je koalicioni potencijal šabačkog SNS manji od koalicionog potencijala svakog isključenog člana, vlast će u Šapcu već biti daleko, daleko...Osim, ako neko ne poželi “veliku koaliciju“.
Vođen ničim opravdanom ambicijom, verifikovanom višegodišnjim ispodprosekom na Pravnom fakultetu i nepolaganjem stručnih ispita, silan do oktobarskih promena, preambiciozan posle njih, želeći da menja Miloševića progutao žvaku i glasao za njega, vođenjem autoritetom univerzitetskog profesora, ne shvatajući da je unutarpartijsku borbu Baki doktorirao još kao omladinac, za razliku od doslednog Bortića, nepogrešivo se opredelio za pogrešnu stranu, koja je svoju politički sahranu doživela davanjem skupštinskog kvoruma prvoj DOS-ovoj vladi i tako u sukobima na levici postala nepopravljivi simbol kvislinga. Kasnije je to radio ceo SPS, ali je Bane završio u loncu.
U okeanu pogrešnih odluka, u stranci koja se odrekla ideologije srpskog nacionalizma, a drugu nije prigrlila, gde mu rejting među biračima raste samo kad ćuti, jer su ovi sami sebi dovoljni, ničim izazvan, bežeći od svog radikalskog bića i članstva ideološki nejasnog opredeljenja a željnog vlasti, Toma se opredelio da doživi katarzu, otpiše lokalne osnivače i prigrli “vernika“ Dragana. A on šta će? Po cenu vlasti bi stao mirno uz himnu “Spremte se spremte“, samo da ga se pita.
Naučen i veštiji od njih, koristeći poznavanje velikog broja izmanipulisanih otpadnika iz SPS, koje Bortić ili nije znao ili nije hteo da prigrli, birajući za saradnike samo one za koje je i danas komitet sa velikim “K“ i čiji je nedosanjani san da rade za bilo koju “Službu“, a ona ih neće, organizovao je SNS po meri odanosti samo jednoj individui. Pošto je poisključivao osnivače, suosnivače, neminovno prelazi i na “svoje“ socijaliste. Što bi se tu opterećivali statutima, i sličnim tričarijama. Ko polaže pravo na demokratsku proceduru? Samo odabrani. Jadna je Srbija ako je osuđena da je uvek vode neke takve “demokrate“. A oni, loveći fazane, uvek žude da se vrate, u bilo kom agregatnom stanju. Kada Toma shvati da je koalicioni potencijal šabačkog SNS manji od koalicionog potencijala svakog isključenog člana, vlast će u Šapcu već biti daleko, daleko...Osim, ako neko ne poželi “veliku koaliciju“.
Najnoviji broj
25. april 2024.
