Bez promena u programu

Krajem prošle godine Opštinsko veće usvojilo je predlog Programa zimskog održavanja opštinskih, nekategorisanih puteva i ulica koji će se primenjivati do polovine marta, odnosno od novembra do 31.decembra 2022. Cilj donošenja ovog dokumenta je održavanje puteva u zimskim uslovima i prevazilaženje trenutnih oštećenja na saobraćajnicama koja su posledica atmosferskih padavina.
Prema rečima načelnika odeljenja za građevinsko zemljište i infrastrukturu Dragana Milinkovića ovogodišnji program zimskog održavanja je u potpunosti identičan prethodnom. U njemu je predviđeno da će za ovu oblast biti potrebno izdvojiti ukupno oko 8,3 miliona dinara od čega je za čišćenje snega sa nabavkom i posipanjem posipnog materijala planirano gotovo 6 miliona. Za krpljenje lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica biće izdvojeno nešto više od 1,5 miliona dinara dok su za hitne intervencije planirane 832 hiljade.

Diskutujući o izazovima u oblasti čišćenja snega na saobraćajnicama i javnim površinama načelnik nadležnog odeljenja istakao je da uvek ima nezadovoljnih pojedinaca te da je normalno da u tavkim uslovima kakvi su bili prošlog meseca, prilikom prvog ozbiljnog snega bude problema kao i da je nemoguće svugde stići istovremeno.

–Nekada očekivanja građana u svim delovima opštine nisu bila kao danas. Ljudi su postali pomalo razmaženi i neće da mrdnu ni prstom a hoće da im se pročisti do stepeništa i ulaza u kuću. Ili, kada angažovano preduzeće očisti put, ono što ostane na ulazu u dvorišta sada je veliki problem a ne tako davno su sve sami čistili, niko nije dolazio. Govorim o nekategorisanim putevima- izjavio je Milinković.

Odgovarajući na pitanje predsednika veća Dušana Ilinčića o mogućnostima vraćanja na stari način funkcionisanja koji bi podrazumevao da i meštani učestvuju u čišćenju svojih prioritetnih malskih puteva on je podsetio da još uvek nije doneta adekvatna odluka po kojoj bi neke stvari u dosadašnjoj praksi bile promenjene i prilagođene.

–Ranije smo mesnim zajednicama obezbeđivali gorivo a oni su se sami organizovali za čišćenje i tako bi trebalo da bude i dalje jer se radi o nekategorisanim putevima a ne javnim u koje spadaju opštinski putevi i ulice za koje smo u potpunosti nadležni. Opština može samo da pomaže što se tiče održavanja koliko je u njenoj mogućnosti. Sadašnja praksa ne može da se izdrži. Još se sada često dešava da su meštani nezadovoljni jer su navikli na drugačiji način radova i sada očekuju da će sve neko drugi uraditi umesto njih- smatra načelnik odeljenja za građevinsko zemljište i infrastrukturu.
Krčenje obala i održavanje kanala na nekategorisanim putevima je u obavezi vlasnika parcela, ali i u ovoj oblasti se propisi najčešće nepoštuju.

–Mi odradimo ono što je do nas i onda se na terenu dešava da kanali zbog nebrige i bahatosti budu u potpunosti zatrpani, pa voda ide po sred puta. I oni se onda bune i kriv im je neko drugi. Ali, kada bi se primenjivala druga pravila i kada bi kazne bile veće, realne za one koji ne iseku obalu i da je plate, onda bi se svi drugačije ophodili prema svojim obavezama i putevi bi nam duže trajali. Ali, neka kazna bude i na sadašnjem nivou, kada bi inspekcija radila svoj posao i pisala kazne, situacija bi bila potpuno drugačija- ocenio je Milinković.

Predsednik Opštinskog veća smatra da je neophodno da lokalna samouprava uradi nešto u cilju rasterećenja i da građani jednim delom učestvuju u čišćenju i održavanju tih puteva.

–Treba sve sagledati i o svemu razmišljati da bi mreža mogla da funkcioniše, da bi bili što efikasniji i bolje reagovali. U momentu je nemoguće obezbediti istovremeno da mašine prokrče puteve i u Batalagama, i u Ćukovinama, u Goločelu i u Draginju...Takođe, uvek se u selu nađe nekolicina onih koji neće da iseku obalu a dodatni problem predstavljaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi i onda nemamo način da kaznimo te neodgovorne. Sve su to situacije koje treba prevazilaziti. Moramo naći rešenja. Dosta puteva je u međuvremenu i asfaltirano a sada ćemo doći i tu u problem jer će nam zarasti za koju godinu zbog prakse da onaj koji ima njivu pored puta naorava na put u želji da njivu proširi što više i to je česta slika- rekao je Ilinčić.

Sa ocenom da je potrebno naći rešenje i doneti odluku primenjivu u praksi složio se i Miodrag Tadić, načelnik odeljenja za privredu, poljoprivredu, saobraćaj, turizam, opšte i javne poslove. On je poručio da nadležne sa jedne strane obavezuje zakon i propisi prema kojima treba doneti određene odluke a sa druge je tu život, praksa koju je lokalna samouprava na neki način svojevremeno uvela, pa je sada veoma teško od građana tražiti da održavaju nekategorisane puteve, da kopaju kanale, kupuju kamen za nasipanje, kao što je to bilo uobičajeno pre nekoliko godina.

–Sada je to kroz ove programe na sebe preuzela lokalna samouprava. Da vratimo nazad nije jednostavno i trebalo bi dobro razmisliti. Da zajedno nađemo model koji može biti primenjiv u praksi, na terenu, koji može da živi, da bude održiv. Imaćemo problem kako god da odlučimo. Naravno da je uvek problem i nedostatak novca, ali da li su i građani u situaciji da mogu ili ne mogu da učestvuju, ne znam. Tačno je da mi treba da donesemo odluku o opštinskim putevima kao i posebnu odluku o nekategorisanim i da tu definišemo šta ko radi i šta je održivo- poručio je Tadić dodajući da ništa neće značiti ukoliko se donese odluka koja je neprimenjiva u praksi.