Reč stručnjaka
Kako prihraniti pšenicu
Idemo u susret prihrane ratarskih kultura, rokovi se približavaju stoga moramo se spremiti i ukazati poljoprivrednim proizvođačima na primenu azotnih mineralnih đubriva kako bi se u godini gde je tržište na globalnom nivou uzdrmano cenovno što se tiče inputa mineralnih đubriva.
Pre svega treba ukazati da je proizvodnja ratarskih kultura zavisna od mnogih činilaca kako biotičkih tako i abiotički, dakle uticaj prirode i čoveka. I kada govorimo o ovim stvarima moramo naglasiti da nijedan od mnogo činilaca ne možemo da kažemo da je važniji od drugih. Ipak prihrana azotnim đubrivima je jedan od nosilaca prinosa strnih žita, stoga moramo u kratkim crtama ukazati na pravilnu aplikaciju istih kako bi se normalno odvijala vegetacija i dobili željeni prinosi.
Pšenica je kultura koja živi tokom zime i normalno je da tokom vegetacije troši određenu količinu makro elemenata koje smo aplicirali u predsetvenoj pripremi strnih žita. Pšenica je biljna kultura koja prolazi kroz razne vegetacione faze stoga su njene potrebe prema količinama makro elementa ili drugim rečima rečeno hrane bez kojih ona ne može normalno da završi vegetaciju. Ovim uvodom Vam ukazujem na momenat vegetacione faze u kojoj se momentalno nalazi pšenica a to je da je trenutno u fazi intezivnog bokorenja i ukorenjavanja. Dakle, zašto Vam ovo naglašavam!!! Kada je pšenica u ovoj vegetacionoj fazi, ona traži za svoj normalan rast i razvoj svega 40-50% azota od njenih ukupnih potreba, razlog je ovog naglašavanja da je neretko da se u ovoj fazi apliciraju količine neprimerene za ovu fazu razvoja te ona prosto ne može da iskoristi sve količine, što znači da su narodski rečeno bačene pare. Kada kažemo da je potrebno da se aplicira 40-50% azotnih formi od ukupnih potreba misli se na količinu ne veću od 150 kg/ha. Iskreno, najbolje je uraditi prihranu u ovoj fazi posle izvršene provere lako prisupačnog azota putem N-min metodom. Ovom metodom se tačno ustanovljava količina lako pristupačnog azota u momentu izlaska pešnice iz zimskog prerioda i precizno davanje biljci količine koje su joj potrebne za iznošenje dobrog prinosa i kvaliteta merkantilnog zrna. Ovakvim pristupom ćemo uštedeti na bespotrebno unošenje prekomernih količina azotnih đubriva. No, u prvi mah smo rekli naglašenih količina bez izvršenih hemijskih analiza što je nažalost praksa na našim poljima.
Druga ili korektivna aplikacija azotnih đubriva se radi pred samo kretanje vegetacije a to je u III dekadi marta meseca i količine koje su korektivno potrebne se ustanovljavaju na osnovu boje lista pšenice. Praksa je pokazala da se pridržavanjem ovim naglašenim metodama ustanovljavanja količine azota dalo nemerljive pozitivne rezultate i uštedu finansiskih davanja u vidu inputa sa jedne strane a sa druge strane dobijenih većih prinosa u odnosu na uobičajen način primene azotnih đubriva.
Pre svega treba ukazati da je proizvodnja ratarskih kultura zavisna od mnogih činilaca kako biotičkih tako i abiotički, dakle uticaj prirode i čoveka. I kada govorimo o ovim stvarima moramo naglasiti da nijedan od mnogo činilaca ne možemo da kažemo da je važniji od drugih. Ipak prihrana azotnim đubrivima je jedan od nosilaca prinosa strnih žita, stoga moramo u kratkim crtama ukazati na pravilnu aplikaciju istih kako bi se normalno odvijala vegetacija i dobili željeni prinosi.
Pšenica je kultura koja živi tokom zime i normalno je da tokom vegetacije troši određenu količinu makro elemenata koje smo aplicirali u predsetvenoj pripremi strnih žita. Pšenica je biljna kultura koja prolazi kroz razne vegetacione faze stoga su njene potrebe prema količinama makro elementa ili drugim rečima rečeno hrane bez kojih ona ne može normalno da završi vegetaciju. Ovim uvodom Vam ukazujem na momenat vegetacione faze u kojoj se momentalno nalazi pšenica a to je da je trenutno u fazi intezivnog bokorenja i ukorenjavanja. Dakle, zašto Vam ovo naglašavam!!! Kada je pšenica u ovoj vegetacionoj fazi, ona traži za svoj normalan rast i razvoj svega 40-50% azota od njenih ukupnih potreba, razlog je ovog naglašavanja da je neretko da se u ovoj fazi apliciraju količine neprimerene za ovu fazu razvoja te ona prosto ne može da iskoristi sve količine, što znači da su narodski rečeno bačene pare. Kada kažemo da je potrebno da se aplicira 40-50% azotnih formi od ukupnih potreba misli se na količinu ne veću od 150 kg/ha. Iskreno, najbolje je uraditi prihranu u ovoj fazi posle izvršene provere lako prisupačnog azota putem N-min metodom. Ovom metodom se tačno ustanovljava količina lako pristupačnog azota u momentu izlaska pešnice iz zimskog prerioda i precizno davanje biljci količine koje su joj potrebne za iznošenje dobrog prinosa i kvaliteta merkantilnog zrna. Ovakvim pristupom ćemo uštedeti na bespotrebno unošenje prekomernih količina azotnih đubriva. No, u prvi mah smo rekli naglašenih količina bez izvršenih hemijskih analiza što je nažalost praksa na našim poljima.
Druga ili korektivna aplikacija azotnih đubriva se radi pred samo kretanje vegetacije a to je u III dekadi marta meseca i količine koje su korektivno potrebne se ustanovljavaju na osnovu boje lista pšenice. Praksa je pokazala da se pridržavanjem ovim naglašenim metodama ustanovljavanja količine azota dalo nemerljive pozitivne rezultate i uštedu finansiskih davanja u vidu inputa sa jedne strane a sa druge strane dobijenih većih prinosa u odnosu na uobičajen način primene azotnih đubriva.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
18. april 2024.
