MAČVANSKE RATARE BRINE PRIHRANA PŠENICE I PROLEĆNA SETVA
Poskupljenja i nestašice
Ratari u većini slučajeva znaju šta zahteva i znači adekvatna primena agrotehničkih mera ali, sputani višestrukim poskupljenjem veštačkog đubriva, nedostatkom novca i računicom koja ih vodi u gubitak, razmišljaju kako dalje. Pojedinci zameraju državi što nedovoljno koristi agrarni budžet i robne rezerve, kako bi pomogla poljoprivredu u teškom vremenu. Opština Bogatić svetao primer pomoći i podrške proizvođačima hrane
Primer je više nego očigledan.
-Sadašnja cena od 120. dinara veštačkog đubriva UREA sa 46 odsto azota je nezapamćena u istoriji srpske poljoprivrede( dva i po puta je veća nego prošle godine ). Država ne treba da bude trgovac i snabdeva srpskog seljaka setvenim repromaterijalom. Potrebno je da reaguje iz agrarnog budžeta i robnih rezervi, kad dođe do drastičnog poremećaja na tržištu koji guše poljoprivrednu proizvodnju, tako što će zaštititi seljake. Na cenu gasa nije mogla da utiče, ali subvencijama može da zaštiti seljake i time spase milion radnih mesta, budući da mnoga seljačka domaćinstva neće moći da prihrane pšenicu i u celini kvalitetno obave setvu, što će neminovno dovesti do gubitka u društvenom proizvodu, komentariše Dragorad Misojčić-Lukarić iz Ševarica, navodeći primer „subvencionisanja“ stranih investitora sa 10.000 evra po radnom mestu, što bi po njegovom mišljenju moglo da se upotrebi u poljoprivredi i time već u narednoj godini višestruko uveća društveni proizvod Srbije, a ne samo da se hvali poljoprivreda učešćem u ukupnom društvenom proizvodu Srbije, već da joj se i pomogne kada zatreba.
On ove tvrdnje potkrepljuje i mogućnošću države da se odrekne akciza na gorivo za poljoprivredu, što bi joj se već u novom proizvodnom ciklusu odrazilo na povećane prihode u budžetu.
Mnogi mačvanski poljoprivrednici svesni su činjenice da bez februarske, prve prihrane pšenice ne treba očekivati visoke prinose i kvalitet hlebnog žita ali su sputani, prvenstveno problemom nabavke neophodnog azotnog đubriva, njegovim višestrukim poskupljenjem i nedostatkom novčanih sredstava. Globalno, svi ovi problemi su se skupili na jedno mesto, a primera pozitivnih rešenja je malo.
Samo u opštini Bogatić, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je preko 5.000. I letimičan pogled na polja govori o velikoj zastupljenosti pšenice u svim ovdašnjim atarima. Ako je verovati statistici to je oko 4.000 hektara. Organizatori poljoprivredne proizvodnje kažu da je jesenas bilo povećano interesovanje za setvu pšenice, budući da je ova kultura u prošlogodišnjoj žetvi dala dobre prinose i značajan kvalitet. Kakva, takva zarada je očigledno motivisala ovdašnje ratare da uvećaju posede pod pšenicom.
Sada su u velikom problemu, sputani duplo većom cenom azotnog đubriva, nego prošle godine, nedostatkom i skromnim finansijskim sredstvima kojima retki raspolažu, dok je veći broj „dronjavih džepova“. Istina, ima i onih, doduše retkih koji očekuju povoljne kredite koje obezbeđuje opština Bogatić. Isplata se očekuje do 15. aprila tekuće godine, a traženi iznosi mogli su biti od 200 do 500 hiljada dinara. To je onaj svetli primer pomoći i podrške ratarima opštine Bogatić, pred prestojeću setvu, koji im obezbeđuje njihova lokalna samouprava.
Osnovni problem je što je po opštoj oceni mali broj ovih, nazovi „srećnika“(270) koji bi posle „provere“ banke mogli da koriste tražena sredstva. Po svemu sudeći opet će biti, kako se ko snađe.
-Sadašnja cena od 120. dinara veštačkog đubriva UREA sa 46 odsto azota je nezapamćena u istoriji srpske poljoprivrede( dva i po puta je veća nego prošle godine ). Država ne treba da bude trgovac i snabdeva srpskog seljaka setvenim repromaterijalom. Potrebno je da reaguje iz agrarnog budžeta i robnih rezervi, kad dođe do drastičnog poremećaja na tržištu koji guše poljoprivrednu proizvodnju, tako što će zaštititi seljake. Na cenu gasa nije mogla da utiče, ali subvencijama može da zaštiti seljake i time spase milion radnih mesta, budući da mnoga seljačka domaćinstva neće moći da prihrane pšenicu i u celini kvalitetno obave setvu, što će neminovno dovesti do gubitka u društvenom proizvodu, komentariše Dragorad Misojčić-Lukarić iz Ševarica, navodeći primer „subvencionisanja“ stranih investitora sa 10.000 evra po radnom mestu, što bi po njegovom mišljenju moglo da se upotrebi u poljoprivredi i time već u narednoj godini višestruko uveća društveni proizvod Srbije, a ne samo da se hvali poljoprivreda učešćem u ukupnom društvenom proizvodu Srbije, već da joj se i pomogne kada zatreba.
On ove tvrdnje potkrepljuje i mogućnošću države da se odrekne akciza na gorivo za poljoprivredu, što bi joj se već u novom proizvodnom ciklusu odrazilo na povećane prihode u budžetu.
Mnogi mačvanski poljoprivrednici svesni su činjenice da bez februarske, prve prihrane pšenice ne treba očekivati visoke prinose i kvalitet hlebnog žita ali su sputani, prvenstveno problemom nabavke neophodnog azotnog đubriva, njegovim višestrukim poskupljenjem i nedostatkom novčanih sredstava. Globalno, svi ovi problemi su se skupili na jedno mesto, a primera pozitivnih rešenja je malo.
Samo u opštini Bogatić, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava je preko 5.000. I letimičan pogled na polja govori o velikoj zastupljenosti pšenice u svim ovdašnjim atarima. Ako je verovati statistici to je oko 4.000 hektara. Organizatori poljoprivredne proizvodnje kažu da je jesenas bilo povećano interesovanje za setvu pšenice, budući da je ova kultura u prošlogodišnjoj žetvi dala dobre prinose i značajan kvalitet. Kakva, takva zarada je očigledno motivisala ovdašnje ratare da uvećaju posede pod pšenicom.
Sada su u velikom problemu, sputani duplo većom cenom azotnog đubriva, nego prošle godine, nedostatkom i skromnim finansijskim sredstvima kojima retki raspolažu, dok je veći broj „dronjavih džepova“. Istina, ima i onih, doduše retkih koji očekuju povoljne kredite koje obezbeđuje opština Bogatić. Isplata se očekuje do 15. aprila tekuće godine, a traženi iznosi mogli su biti od 200 do 500 hiljada dinara. To je onaj svetli primer pomoći i podrške ratarima opštine Bogatić, pred prestojeću setvu, koji im obezbeđuje njihova lokalna samouprava.
Osnovni problem je što je po opštoj oceni mali broj ovih, nazovi „srećnika“(270) koji bi posle „provere“ banke mogli da koriste tražena sredstva. Po svemu sudeći opet će biti, kako se ko snađe.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
