BRANKA ĐONLIĆ, MASTER LOGOPED I REEDUKATOR PSIHOMOTORIKE U BOGATIĆU
Privatno više motiviše
“Nisam imala hrabrosti da odmah krenem kao preduzetnik, ali posla je bilo sve više i više. Reklama roditelja za mene je imala veliki uticaj da se u julu 2021. godine usudim i otvorim Edukativni centar Mislim i govorim u Bogatiću”, kaže naša sagovornica
Prva preduzetnička iskustva za Branku Đonlić, master logopeda i reedukatora psihomotorike iz Bogatića su više nego dobra. Posla ima dosta. Vredna je, uporna, zna šta hoće i posle više godina od kako se nalazi u ovom poslu, kaže da je zahvalna Bogu što je izabrala da se bavi zanimanjem logopeda, koji pomaže deci u problemu govorno-jezičkog razvoja.
Posle završetka osnovnog, srednjeg i fakultetskog obrazovanja ( Fakultet za Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju-smer logopedija) praksu od godinu dana je obavila u Domu zdravlja Bogatić. Tako je stekla važno praktično iskustvo, posle čega polaže državni ispit u Ministarstvu zdravlja 2014. godine.
Na inicijativu roditelja opština Bogatić je angažuje kao asistenta za rad sa devojčicom sa posebnim potrebama 2016. I taj izazov je uspešno savladala i ostaje u osnovnoj školi „Cvetin Brkić“ u Glušcima, kao defektolog za pomoć deci sa posebnim potrebama u kućnim uslovima.
Roditelji joj se najčešće javljaju radi pomoći, zbog kasnijeg progovaranja njihove dece, zatim zbog poremećaja izgovora glasova, zbog mucanja i problema u čitanju i pisanju
U međuvremenu, 2016. godine upisuje reedukaciju opšte i specifične psihomotorike na Institutu za mentalno zdravlje. Posredstvom agencije paralelno sa stručnim usavršavanjem radi kao lični pratilac sa još jednim detetom, kome je to bilo potrebno.
Master studije na smeru logopedije završila je uspešno 2020. godine, ali i pored svega nije imala hrabrosti da „zaplovi“ u preduzetničke vode. To se dogodilo tek jula 2021. godine, kada je otvorila Edukativni centar Mislim i govorim u prostoriji preko puta Doma zdravlja u Bogatiću. - Zahvalna sam Bogu, što sam ovo izabrala. Imam dosta posla i nisam alava da želim više po svaku cenu.
Razlog za kašnjenje govorno-jezičkog razvoja, što se tiče podataka iz prakse ukazuje na to da pored razvojnih problema koji se javljaju, jedan od osnovnih problema je preterana upotreba ekrana (telefon, tablet, televizor). Zato što dok dete gleda u ekran ono samo ćuti i gleda, nema dvosmerne komunikacije, nema pitanja i odgovora. Detetu je potrebna živa reč, potrebno je da vidi naše lice, ponovi za nama, kaže Branka.
Roditelji joj se najčešće javljaju radi pomoći, zbog kasnijeg progovaranja njihove dece, zatim zbog poremećaja izgovora glasova, zbog mucanja i problema u čitanju i pisanju.
Odgovara da je potrebno potražiti stručnu pomoć čim roditelj posumnja da nešto nije uredu sa govorno jezičkim razvojem deteta. Što ranije to bolje.
Branka posebno ističe da prva reč kod deteta treba da se javi sa godinu dana, eventualno godinu i po, ali reč treba da bude sa značenjem, a ne slogovno ponavljanje. Zaključujući ovu priču, dodaje :“Na veliku žalost sve više dece ima potrebe za logopedom, i drago mi je što je svest roditelja u tome sve veća.“
