Poleganje rasada-prouzrokovač (Pythium spp)
Suzbijanje i preventiva
Osnovna mera suzbijanja ovog patogena u staklenicima i plastenicima kao i u toplim lejama je sterilizacija zemljišta koju je moguće ostvariti vodenom parom, suvom termičkom obradom ili primenom fungicida na bazi dazometa
Vrste iz roda Pythium se redovno pojavljuju kod nas i mogu pričiniti značajne ekonomske štete pri proizvodnji rasada paprike i paradajza kao i na brojnim drugim biljnim vrstama. Parazitira klijance i mlade biljke svih povrtarskih i ratarskih vrsta, cveća i trava. Posebnu osetljivost ispoljavaju paprika, paradajz, krastavac, lubenica, dinja, kupus, salata , duvan.
Vrste iz roda Pythium uzrokiju poleganje tj. topljenje rasada paprike i paradajza ubrzo nakon nicanja. Bolest se obično javlja pojedinačno zahvatajući manje ili veće delove klijališta u vidu oaza. U zoni korenovog vrata pojavljuju se vodenaste pege koje ubrzo potamne. Unutrašnja tkiva glavnog korena i korenovog vrata se raspadaju usled čega napadnute biljke poležu. Pri većoj vlažnosti i toploti gotovo na očigled se istope pa se bolest još naziva i “topljenje rasada“. Starije biljke po pravilu slabije oboljevaju, ali se i na njima mogu naći pege na prizemnom delu stabla.
Pythium prezimljava osporama, koje u povoljnim uslovima vlažnosti i temperature klijaju dajući sporangije koje iznad 18°C direktno klijaju u začetak hife, a na temperaturama između 10°C i 18°C klijaju dajući zoospore. Oslobođene zoospore kreću se pomoću flagela u vodi i ostvaruju zarazu korena i mladih biljnih tkiva klijanaca. Micelija posle ishrane obrazuje sporangije koje direktnim klijanjem ostvaruju sekundarne zaraze. Razvoju bolesti pogoduju teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost zemljišta i niske temperature nakon setve.
Osnovna mera suzbijanja ovog patogena u staklenicima i plastenicima kao i u toplim lejama je sterilizacija zemljišta koju je moguće ostvariti vodenom parom, suvom termičkom obradom ili primenom fungicida na bazi dazometa. Važna je i preventivna mera i striktno sprovođenje higijene u zaštićenom prostoru, kao i dezinfekcija alata, stolova, polica i saksija sa 1% rastvorom plavog kamena.
Od agrotehničkih mera značajno je sprovoditi plodored,izbalansiranu ishranu,redovno provetravanje, slabije zalivanje i izbegavanje teških zemljišta. Dezinfekcija semena se može vršiti fungicidima na bazi mankozeba, tirama ili kaptana, a mlade biljke rasada se mogu tretirati fungicidima na bazi metalaksila, propamokarba, propamokarba + fosetil Al . U slučaju pojave bolesti sve obolele biljke treba počupati i spaliti.
Vrste iz roda Pythium uzrokiju poleganje tj. topljenje rasada paprike i paradajza ubrzo nakon nicanja. Bolest se obično javlja pojedinačno zahvatajući manje ili veće delove klijališta u vidu oaza. U zoni korenovog vrata pojavljuju se vodenaste pege koje ubrzo potamne. Unutrašnja tkiva glavnog korena i korenovog vrata se raspadaju usled čega napadnute biljke poležu. Pri većoj vlažnosti i toploti gotovo na očigled se istope pa se bolest još naziva i “topljenje rasada“. Starije biljke po pravilu slabije oboljevaju, ali se i na njima mogu naći pege na prizemnom delu stabla.
Pythium prezimljava osporama, koje u povoljnim uslovima vlažnosti i temperature klijaju dajući sporangije koje iznad 18°C direktno klijaju u začetak hife, a na temperaturama između 10°C i 18°C klijaju dajući zoospore. Oslobođene zoospore kreću se pomoću flagela u vodi i ostvaruju zarazu korena i mladih biljnih tkiva klijanaca. Micelija posle ishrane obrazuje sporangije koje direktnim klijanjem ostvaruju sekundarne zaraze. Razvoju bolesti pogoduju teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost zemljišta i niske temperature nakon setve.
Važna je i preventivna mera i striktno sprovođenje higijene u zaštićenom prostoru, kao i dezinfekcija alata, stolova, polica i saksija sa 1% rastvorom plavog kamena
Osnovna mera suzbijanja ovog patogena u staklenicima i plastenicima kao i u toplim lejama je sterilizacija zemljišta koju je moguće ostvariti vodenom parom, suvom termičkom obradom ili primenom fungicida na bazi dazometa. Važna je i preventivna mera i striktno sprovođenje higijene u zaštićenom prostoru, kao i dezinfekcija alata, stolova, polica i saksija sa 1% rastvorom plavog kamena.
Od agrotehničkih mera značajno je sprovoditi plodored,izbalansiranu ishranu,redovno provetravanje, slabije zalivanje i izbegavanje teških zemljišta. Dezinfekcija semena se može vršiti fungicidima na bazi mankozeba, tirama ili kaptana, a mlade biljke rasada se mogu tretirati fungicidima na bazi metalaksila, propamokarba, propamokarba + fosetil Al . U slučaju pojave bolesti sve obolele biljke treba počupati i spaliti.
dipl.ing. Sanja Popović PSSS ŠABAC
Najnoviji broj
25. april 2024.
