IN MEMORIAM
dr Svetislav Lazarev
(1952-2022)
Napustio nas je dr Svetislav Lazarev, profesor strukovnih studija i dugogodišnji direktor Visoke tehnološke škole u Šapcu. Dr Lazarev je rođen u Klenku, pored Šapca, 22. juna 1952. godine. Nakon studija fizike u Sarajevu nastavio je akademsku karijeru tako što je izabrao možda jedan od najinteresantnijih, ali ujedno i najtežih puteva u fizici. Magistrirao je na kvantnoj teoriji polja kod dr Milutina Blagojevića u Beogradu sa temom ,,Razmatranje dinamike vezanih stanja teških fermiona”, 1982. godine, da bi posle toga promenio oblast i doktorirao kod akademika Jovana Šetrajčića i prof. dr Bratislava Tošića u Novom Sadu 1997. godine, na teorijskoj fizici kondenzovane materije, sa temom ,,Teorijska istraživanja električnih i magnetnih svojstava tankih filmova”, teorijski predvidevši kvantne efekte u nekim niskodimenzionim sistemima. Oba puta radio je u društvu pionira u ovim oblastima teorijske fizike. Objavio je više naučnih radova, od toga i nekoliko u renomiranim svetskim časopisima, napisao nekoliko udžbenika i praktikuma i učestvovao na mnogobrojnim naučnim skupovima i letnjim školama.
Profesionalni put ga je odveo od Medicinskog fakulteta u Tuzli do Više hemijske škole u Šapcu, koja se vremenom transformisala u Visoku tehnološku školu strukovnih studija (odsek današnje Akademije strukovnih studija Šabac), odakle je u penziju otišao kao profesor i višegodišnji direktor.
Imao sam tu čast da izvodim vežbe na njegovim predmetima, kao njegov najbliži saradnik, a zatim i da ga nasledim na katedri kao profesor fizike; nešto kasnije i kao rukovodilac. Dr Lazarev je bio čovek neizmerne energije i vizije – često ga je bilo teško pratiti, nekada i razumeti neke njegove odluke u potpunosti; neke od tih odluka razumem tek sada. Svojim zalaganjem i posvećenošću, uspeo je značajno da unapredi visoko obrazovanje u Šapcu i uprkos mnogim otporima i poteškoćama, uticao je na stvaranje skoro četrdeset novih radnih mesta, omogućivši velikom broju mladih ljudi početak akademske karijere u svom gradu, podstičući njihov dalji naučni napredak. Zahvaljujući njegovoj viziji, Šabac je dobio skoro dvadeset doktora nauka u različitim oblastima, od fundamentalnih istraživanja, tehnologije, informacione tehnologije, do ekonomije i medicinskih nauka. Ovi mladi stručnjaci svoje znanje dalje kompetentno prenose studentima i pronose ime grada po domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Njegova misija je bila da omogući sada već hiljadama studenata da se školuju u Šapcu. Unapredio je i proširio Visoku tehnološku školu inicirajući i proširujući nastavne oblasti prvo na informacione tehnologije, a zatim i zaštitu životne sredine, ekonomiju, zdravstvenu negu, farmaciju i gastronomiju. Za mnoge studente iz provincije bio je to jedini put ka visokom obrazovanju. Danas su to hiljade inženjera koji svojim stečenim znanjem izdržavaju sebe i svoje porodice.
Profesor Lazarev je bio svestrana ličnost, širokih pogleda, mudrosti, visoke inteligencije. Sa njim se moglo diskutovati o kvantnoj fizici, teoriji relativnosti, filozofiji Sartra i Bečkog kruga, političkim teorijama, ali i o padobranstvu i motociklizmu. Ta širina, spremnost da se stalno upušta u nove izazove, prati nove trendove, kao i neverovatna mentalna agilnost, pomogle su mu da skoro dve decenije uspešno vodi i značajno unapredi jednu državnu visokoškolsku ustanovu u malom gradu u vreme stalnih društvenih promena i neizvesnosti.
Iza sebe ostavio je suprugu Mirjanu, kćerku Veru i sina Nebojšu.
Mnogi njegovi saradnici će ga se sećati sa zahvalnošću i poštovanjem.
Profesionalni put ga je odveo od Medicinskog fakulteta u Tuzli do Više hemijske škole u Šapcu, koja se vremenom transformisala u Visoku tehnološku školu strukovnih studija (odsek današnje Akademije strukovnih studija Šabac), odakle je u penziju otišao kao profesor i višegodišnji direktor.
Imao sam tu čast da izvodim vežbe na njegovim predmetima, kao njegov najbliži saradnik, a zatim i da ga nasledim na katedri kao profesor fizike; nešto kasnije i kao rukovodilac. Dr Lazarev je bio čovek neizmerne energije i vizije – često ga je bilo teško pratiti, nekada i razumeti neke njegove odluke u potpunosti; neke od tih odluka razumem tek sada. Svojim zalaganjem i posvećenošću, uspeo je značajno da unapredi visoko obrazovanje u Šapcu i uprkos mnogim otporima i poteškoćama, uticao je na stvaranje skoro četrdeset novih radnih mesta, omogućivši velikom broju mladih ljudi početak akademske karijere u svom gradu, podstičući njihov dalji naučni napredak. Zahvaljujući njegovoj viziji, Šabac je dobio skoro dvadeset doktora nauka u različitim oblastima, od fundamentalnih istraživanja, tehnologije, informacione tehnologije, do ekonomije i medicinskih nauka. Ovi mladi stručnjaci svoje znanje dalje kompetentno prenose studentima i pronose ime grada po domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Njegova misija je bila da omogući sada već hiljadama studenata da se školuju u Šapcu. Unapredio je i proširio Visoku tehnološku školu inicirajući i proširujući nastavne oblasti prvo na informacione tehnologije, a zatim i zaštitu životne sredine, ekonomiju, zdravstvenu negu, farmaciju i gastronomiju. Za mnoge studente iz provincije bio je to jedini put ka visokom obrazovanju. Danas su to hiljade inženjera koji svojim stečenim znanjem izdržavaju sebe i svoje porodice.
Profesor Lazarev je bio svestrana ličnost, širokih pogleda, mudrosti, visoke inteligencije. Sa njim se moglo diskutovati o kvantnoj fizici, teoriji relativnosti, filozofiji Sartra i Bečkog kruga, političkim teorijama, ali i o padobranstvu i motociklizmu. Ta širina, spremnost da se stalno upušta u nove izazove, prati nove trendove, kao i neverovatna mentalna agilnost, pomogle su mu da skoro dve decenije uspešno vodi i značajno unapredi jednu državnu visokoškolsku ustanovu u malom gradu u vreme stalnih društvenih promena i neizvesnosti.
Iza sebe ostavio je suprugu Mirjanu, kćerku Veru i sina Nebojšu.
Mnogi njegovi saradnici će ga se sećati sa zahvalnošću i poštovanjem.
dr Luka Nenadović
Najnoviji broj
18. april 2024.
