Foto: Pčelari DP Šabac
PISMA ČITALACA
Voćari se nadaju berićetu proleća, pčelari strahuju
Godinama unazad u vreme cvetanja voća pčelari strepe za opstanak svojih pčela.
Često se događa da u vreme cvetanja voća strada-nestane dobar deo pčelinjih društava kao posledica dokazivih grešaka voćara.
Dobro je poznato da bez dobrog oprašivanja – oplodnje voća nema ni dobrog prinosa ni kvaliteta plodova voća.
Medonosna pčela je jedini univerzalni oprašivač u prirodi. Naučno je potvrđeno da ukoliko pčele oprašuju voće mogu se očekivati i povećani prinosi. Za kruške i jabuke 36 – 38 %, za višnje 67%, za trešnje 72%, za malinu do 81%. Osim pomoći za oprašivanje pčele svojim proizvodima: med, polen, perga, propolis, mleč, vosak i pčelinji otrov obezbeđuju čoveku hranu i lek i pri tome su jedini insekti sa tom ulogom,. Poznato je da je slavni naučnik Albert Anštajn o pčelama rekao da kada nestane pčela ubrzo će nestati i čovek. Iz toga je razumljivo da se čovečanstvo već 60 miliona godina bori da sačuva pčelu.
Međutim u zadnjih desetak godina u svetu pa i kod nas sve je više prisutna pojava nestanka pčela a naročito sa primenom pesticida (insekcidi i herbicidi). Kod primene pesticida ne vodi se dovoljno računa u o vremenu primene – doba dana, kao ni o apitoksičnosti (otrovnosti) pesticida na medonosnu pčelu. Inače, zna se da različiti pesticidi imaju apitoksičnost od nekoliko sati do nekoliko dana. To sigurno dobro znaju stručna lica a treba da znaju i neposredni korisnici (voćari, ratari i povrtari).
U cilju zaštite pčela u Srbiji su 2009. i 2019. godine doneti Zakoni o sredstvima za zaštitu bilja koji podrazumevaju i kaznene mere za prekršioce, (sl.glasnik RS, br. 41 od 02. juna 2009. i br. 17 od 14. marta 2019. godine).
Suština navedenih zakona je:
1. Zabranjena je primena sredstava za zaštitu bilja – otrovnih za pčele u vreme cvetanja bilja (član 45 tačka 6 i član 49 tačka 1 i 2 Zakona).
2. Korisnici koji vrše zaštitu i koriste sredstva, moraju imati odgovarajući ispit i sertifikat za tu vrstu posla. Osim toga svaki poljoprivrednik ili lice koje obavlja tretman mora da vodi odgovarajući dnevnik koji kontroliše fitosanitarna inspekcija.
3. Članovima 79, 80 i 83 propisane su kazne (za pravna lica i pojedince – prekršioce zakonskih odredbi).
Zbog različitih tumačenja člana 49 Zakona Ministarstva poljoprivrede je posebno razjasnilo primenu stava 2 pomenutog Zakona. Tačnije, jedini izuzetak iz tačke 6 člana 45 a vezano za tačku 1 i 2 člana 49 odnosi se na suzbijanje karantinskih organizama – karantinske bolesti.
Jednostavno rečeno u normalnim uslovima dok biljka aktivno cveta ne sme tretirati sredstvima otrovnih za pčele.
Navedenim zakonima nisu ugroženi ni voćnjaci ni korisnici, jer se blagovremenom agrotehnikom, mogu preduprediti eventualne štete, najčešće od insekata.
Ako je nesporno kolika je korist pčela u oprašivanju voća, realno bi bilo da o pčelarima brinu ne samo pčelari nego i voćari, ratari i povrtari.
Često se događa da u vreme cvetanja voća strada-nestane dobar deo pčelinjih društava kao posledica dokazivih grešaka voćara.
Dobro je poznato da bez dobrog oprašivanja – oplodnje voća nema ni dobrog prinosa ni kvaliteta plodova voća.
Medonosna pčela je jedini univerzalni oprašivač u prirodi. Naučno je potvrđeno da ukoliko pčele oprašuju voće mogu se očekivati i povećani prinosi. Za kruške i jabuke 36 – 38 %, za višnje 67%, za trešnje 72%, za malinu do 81%. Osim pomoći za oprašivanje pčele svojim proizvodima: med, polen, perga, propolis, mleč, vosak i pčelinji otrov obezbeđuju čoveku hranu i lek i pri tome su jedini insekti sa tom ulogom,. Poznato je da je slavni naučnik Albert Anštajn o pčelama rekao da kada nestane pčela ubrzo će nestati i čovek. Iz toga je razumljivo da se čovečanstvo već 60 miliona godina bori da sačuva pčelu.
Međutim u zadnjih desetak godina u svetu pa i kod nas sve je više prisutna pojava nestanka pčela a naročito sa primenom pesticida (insekcidi i herbicidi). Kod primene pesticida ne vodi se dovoljno računa u o vremenu primene – doba dana, kao ni o apitoksičnosti (otrovnosti) pesticida na medonosnu pčelu. Inače, zna se da različiti pesticidi imaju apitoksičnost od nekoliko sati do nekoliko dana. To sigurno dobro znaju stručna lica a treba da znaju i neposredni korisnici (voćari, ratari i povrtari).
U cilju zaštite pčela u Srbiji su 2009. i 2019. godine doneti Zakoni o sredstvima za zaštitu bilja koji podrazumevaju i kaznene mere za prekršioce, (sl.glasnik RS, br. 41 od 02. juna 2009. i br. 17 od 14. marta 2019. godine).
Kod primene pesticida ne vodi se dovoljno računa u o vremenu primene – doba dana, kao ni o apitoksičnosti (otrovnosti) pesticida na medonosnu pčelu. Inače, zna se da različiti pesticidi imaju apitoksičnost od nekoliko sati do nekoliko dana. To sigurno dobro znaju stručna lica a treba da znaju i neposredni korisnici (voćari, ratari i povrtari)
Suština navedenih zakona je:
1. Zabranjena je primena sredstava za zaštitu bilja – otrovnih za pčele u vreme cvetanja bilja (član 45 tačka 6 i član 49 tačka 1 i 2 Zakona).
2. Korisnici koji vrše zaštitu i koriste sredstva, moraju imati odgovarajući ispit i sertifikat za tu vrstu posla. Osim toga svaki poljoprivrednik ili lice koje obavlja tretman mora da vodi odgovarajući dnevnik koji kontroliše fitosanitarna inspekcija.
3. Članovima 79, 80 i 83 propisane su kazne (za pravna lica i pojedince – prekršioce zakonskih odredbi).
Zbog različitih tumačenja člana 49 Zakona Ministarstva poljoprivrede je posebno razjasnilo primenu stava 2 pomenutog Zakona. Tačnije, jedini izuzetak iz tačke 6 člana 45 a vezano za tačku 1 i 2 člana 49 odnosi se na suzbijanje karantinskih organizama – karantinske bolesti.
Jednostavno rečeno u normalnim uslovima dok biljka aktivno cveta ne sme tretirati sredstvima otrovnih za pčele.
Navedenim zakonima nisu ugroženi ni voćnjaci ni korisnici, jer se blagovremenom agrotehnikom, mogu preduprediti eventualne štete, najčešće od insekata.
Ako je nesporno kolika je korist pčela u oprašivanju voća, realno bi bilo da o pčelarima brinu ne samo pčelari nego i voćari, ratari i povrtari.
Pčelari DP Šabac
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.