Foto: Pixabay
PRIČE IZ PROŠLOSTI
Ćudi baba Marte
Beše malo oslavilo i sunce prosto ogrejalo kad uzeše užinati. Pođe Danojla po vodu do bunara ispod šumarka ugrabivši zauzetost oca oštrenjem sekira. Sneg sakrio i bunar pa nesrećna devojka upade u studen vodu ne stigavši ni da reč izusti. Bližio se suton pa otac potraži gde mu je mezimica ugledavši tragove ka bunaru. Preseče se i zaplaka pa pokuša da je dohvati i iz vode izvuče ali mu noga omaknu pa se i sam nađe u podubokom bunaru. Tek predanje veli da seljani više nisu pili vodu sa tog bunara koji se i sada zove, suze oca i ćeri
U Posavini od sela do sela predanja tkaju priče o baba Marti. Od one svima znane da je pozajmila dana dane od aprila, i sebi sličnu babu, zamrzla sa sve jarićima. Do pomalo i šaljive današnje priče u kojoj su ukinuta godišnja doba a u tim predanjima baba je sve više. To besedi vitalni i vremešni nekada domaćin a sada voli reći i sam baba.
U selima su se ćilimi predanja nizali a guber koji bi odbranio od ćudi baba Marte sada se pretočio u najlon da ukrade od zime i donese prve prihode selu. I tu su priče podeljene. Sve se slomi preko seoskih leđa gde se omrkne i osvane na njivi ili uz stado i nekada i sada. Samo onaj ko je živeo na selu razumeće poentu priče.
Ali vratimo se zloj baba Marti i ćudima ljudi. I ove zime svo je zlo sipala ali ni nalik letima iz kojih stižu predanja. U selima uz reke dotekle priče više za rubriku verovali ili ne. I to baš sad kada je verovanje u te dane prevagnulo na minus. Baka koja je deci spremala fruštuk pred put u skamije i plela čarape, šalove i kape umela je reći da se zima u kosti uvuče lako a teško ih napušta. Ogrev i vekna hleba su temelj dana, pamte se i sada njene reči. A pusti siroma je uvek bio na nišanu svakakvog zla. Sa brojnom čeljadi, iz priča đedova, imao male šanse da ga zima ne zatekne u zao čas baš oko baba Marte.
Ostajalo se bez ogreva jer zime behu i duge i jake. Nisu umele posustati. I tako i Jevrem sa svojom Peladijom gledao u tuce dece. Sve jedno drugom do uha. A čatrlja beše nevelika, ognjište u prvoj odaji i deo koji se grejao za decu i starije. Ostali spavali na slami uz ognjište koje se nije gasilo. Kad se ugrabi lep dan sankama se išlo u drva i to suve ogranke i po koje deblo a onda na drvljanik odlagalo u kupe da se drvo pre osuši i teže propada od zuba vremena. I tada i sada samo se plašeći ćudi baba Marte. A ona vrebala...
Imao Jevrem ćer mezimicu pa joj od milja dade ime po prababi Danojli. Bila mu je kao sin i vazda je sa sobom vodio. Pa i u dane oko baba Marte povede je u lug da obore par sasuhlih brestova da se izbore sa zimom. Uhranjeni dorat kopao rupe u snegu a ledenice se hvatale od pare koju je u snazi izbacivao uz rzanje. Beše malo oslavilo i sunce prosto ogrejalo kad uzeše užinati. Pođe Danojla po vodu do bunara ispod šumarka ugrabivši zauzetost oca oštrenjem sekira. Sneg sakrio i bunar pa nesrećna devojka upade u studen vodu ne stigavši ni da reč izusti. Bližio se suton pa otac potraži gde mu je mezimica ugledavši tragove ka bunaru. Preseče se i zaplaka pa pokuša da je dohvati i iz vode izvuče ali mu noga omaknu pa se i sam nađe u podubokom bunaru. Tek predanje veli da seljani više nisu pili vodu sa tog bunara koji se i sada zove, suze oca i ćeri. Takvi behu i baba Marta i dani kojima je prkos pokazivala a u letima kada se iz zatrpanog bunara pojavi voda seljani su uz krst zborili da sluti neko zlo.
Nesrećni otac i lepota devojka su ostali u predanju da traju i ime im se spominje a zime iz tih vremena da svedoče o skladu prirode kada su brestovi pucali u zimskim noćima od mraza. Stariji se sećaju da su i tadašnja leta okupljala čeljad koja su se igrala u toploj vodi posle pljuska. Od svega osta samo baba Marta na razmeđi skoro nestalih zima i vremena. Nekad bilo sad se samo pripoveda.
U selima su se ćilimi predanja nizali a guber koji bi odbranio od ćudi baba Marte sada se pretočio u najlon da ukrade od zime i donese prve prihode selu. I tu su priče podeljene. Sve se slomi preko seoskih leđa gde se omrkne i osvane na njivi ili uz stado i nekada i sada. Samo onaj ko je živeo na selu razumeće poentu priče.
Ali vratimo se zloj baba Marti i ćudima ljudi. I ove zime svo je zlo sipala ali ni nalik letima iz kojih stižu predanja. U selima uz reke dotekle priče više za rubriku verovali ili ne. I to baš sad kada je verovanje u te dane prevagnulo na minus. Baka koja je deci spremala fruštuk pred put u skamije i plela čarape, šalove i kape umela je reći da se zima u kosti uvuče lako a teško ih napušta. Ogrev i vekna hleba su temelj dana, pamte se i sada njene reči. A pusti siroma je uvek bio na nišanu svakakvog zla. Sa brojnom čeljadi, iz priča đedova, imao male šanse da ga zima ne zatekne u zao čas baš oko baba Marte.
Ostajalo se bez ogreva jer zime behu i duge i jake. Nisu umele posustati. I tako i Jevrem sa svojom Peladijom gledao u tuce dece. Sve jedno drugom do uha. A čatrlja beše nevelika, ognjište u prvoj odaji i deo koji se grejao za decu i starije. Ostali spavali na slami uz ognjište koje se nije gasilo. Kad se ugrabi lep dan sankama se išlo u drva i to suve ogranke i po koje deblo a onda na drvljanik odlagalo u kupe da se drvo pre osuši i teže propada od zuba vremena. I tada i sada samo se plašeći ćudi baba Marte. A ona vrebala...
Imao Jevrem ćer mezimicu pa joj od milja dade ime po prababi Danojli. Bila mu je kao sin i vazda je sa sobom vodio. Pa i u dane oko baba Marte povede je u lug da obore par sasuhlih brestova da se izbore sa zimom. Uhranjeni dorat kopao rupe u snegu a ledenice se hvatale od pare koju je u snazi izbacivao uz rzanje. Beše malo oslavilo i sunce prosto ogrejalo kad uzeše užinati. Pođe Danojla po vodu do bunara ispod šumarka ugrabivši zauzetost oca oštrenjem sekira. Sneg sakrio i bunar pa nesrećna devojka upade u studen vodu ne stigavši ni da reč izusti. Bližio se suton pa otac potraži gde mu je mezimica ugledavši tragove ka bunaru. Preseče se i zaplaka pa pokuša da je dohvati i iz vode izvuče ali mu noga omaknu pa se i sam nađe u podubokom bunaru. Tek predanje veli da seljani više nisu pili vodu sa tog bunara koji se i sada zove, suze oca i ćeri. Takvi behu i baba Marta i dani kojima je prkos pokazivala a u letima kada se iz zatrpanog bunara pojavi voda seljani su uz krst zborili da sluti neko zlo.
Nesrećni otac i lepota devojka su ostali u predanju da traju i ime im se spominje a zime iz tih vremena da svedoče o skladu prirode kada su brestovi pucali u zimskim noćima od mraza. Stariji se sećaju da su i tadašnja leta okupljala čeljad koja su se igrala u toploj vodi posle pljuska. Od svega osta samo baba Marta na razmeđi skoro nestalih zima i vremena. Nekad bilo sad se samo pripoveda.
SRETEN KOSANIĆ
Najnoviji broj
25. april 2024.
