Znanjem do specijalizacije, srcem do Šapca

Odličan prosek omogućio joj je da kao jedan od 100 najboljih diplomaca svih medicinskih fakulteta u Srbiji može da bira specijalizaciju. Ljubav prema kolegi Aleksi dovela ju je u Šabac, gde planira svoju budućnost.

Dr Svetlana Ranđelović, rođena Beograđanka, jedna je od petoro mladih lekara koji su pojačali Opšti Bolnicu “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu. Neuobičajen put, jer uglavnom Šapčani koji završe fakultet u Beogradu tamo i ostanu. Svetlana je svog budućeg supruga upoznala na četvrtoj godini fakulteta, a uz njega je zavolela i Šabac.

-Počela sam još tada da dolazim u Šabac i dok sam upoznavala grad, njegovu istoriju i tradiciju, mogla sam sebe da zamislim da živim ovde. Grad je mirniji od Beograda. Svuda mogu da stignem peške. Zadovoljna sam kako me je prihvatio kolektiv sa kojim radim, kaže Svetlana.

Znanje, ali i empatija
Svetlana kaže da joj je jedan od najdražih komplimenata koje je dobila od pacijenata da “leči pričom”.
-Biti dobar lekar ne znači samo imati mnogo znanja iz medicine, nego je važna i empatija prema pacijentima. Empatija i znanje moraju ići jedno sa drugim, da bi se lekar mogao nazvati dobrim i savesnim, ističe Svetlana.

Ministar zdravlja i lekari sa kojima je bila na razgovoru kada je dobila nagradu, takođe su bili iznenađeni njenim izborom. Ipak, Svetlana smatra da u profesionalnom smislu i u Šapcu može da napreduje podjednako dobro kao i u Beogradu.

-Zavisi od osobe koliku želju za učenjem, usavršavanjem i napredovanjem ima. Šabačka bolnica ima jako kvalitetne lekare. Znam kako rade lekari u Beogradu i kada napravim paralelu sa Šapcem nema razlike u profesionalnom smislu. Meni je važno da imam priliku da lečim ljude, a da li ću to raditi u Beogradu ili Šapcu svejedno je. Želja za usavršavanjem je individualna, a ja sam spremna da stičem nova znanja. Volim da učim i jedan od razloga zašto sam izabrala medicinu je taj što ništa nije statično, stalno se nešto dešava i stalno imamo neka nova saznanja. Da bi neko bio dobar lekar mora neprestano da se usavršava, ističe naša sagovornica.

U Šapcu kao kod kuće
-Grad sam upoznala, ali još uvek učim ulice. Sviđa mi se Stari grad, Pozorište... Sve mi je blizu i na dohvat ruke. Osećam se kao u svom gradu, kaže Svetlana.

Fakultet je završila 2020. godine i odmah potom obavila i pripravnički staž u Beogradu. Nakon toga je došla u Šabac i prijavila se da volontira i to na infektivnom odeljenju. Odmah je “bačena u vatru” i ušla u borbu sa neprijateljem koji je bio izazov i za lekare sa višedecenijskim iskustvom.

-Počela sam da radim kada je bilo najteže. Pre toga sam razgovarala sa doktorkama koje rade na infektivnom, načelnicom dr Snežanom Mihailović i dr Mirom Gajić, koja je na specijalizaciji. One su mi usmeno predočile šta me čeka, šta se od mene očekuje i šta bih trebala da radim. Međutim, jedno je teorija, a nešto sasvim drugo praksa. Kada sam počela bio je ogroman broja pacijenata i morala sam da se oslanjam na sebe i crpim unutrašnju snagu da bih posao obavila kako treba. Bilo je jako teško i u jednom trenutku je došlo do velike ekspanzije broja pregleda, hospitalizacija i smrtnih ishoda.

Teško je bilo i raditi pod skafanderom, nekada nije bilo moguće otići ni u toalet. Verujem da sam se dobro snašla, a to su mi rekle i kolege. Nisam dugo volontirala. Kolege i direktor su prepoznali moje zalaganje, zaključili su da zadovoljavam radne kriterijume i nakon kratkog vremena sam dobila ugovor na određeno vreme, navodi Svetlana.

Ubrzo je usledio poziv koji je želela, nadala mu se, ali je opet bila prijatno iznenađena kada je stigao. Ministarstvo zdravlja poslednjih nekoliko godina nagrađuje najbolje dipolomce medicinskih fakulteta u Srbiji specijalizacijom po želji. Svetlana je sa prosekom 9,63 bila među njima.

-Kada sam čula za taj program, već sam mogla da se zamislim u njemu. Želela sam i nadala se da ću biti među 100 najboljih. Bilo je teško dostići dobar prosek. Zahtevalo je mnogo odricanja, neprospavanih noći, za sve druge aktivnosti ostajalo je jako malo vremena. Gradivo je obimno i potrebno je mnogo učenja. Ipak, sada kada vidim gde sam i uporedim sa svim što sam prošla shvatim da je vredelo i da se trud isplatio, kaže Svetlana.

Šabačkoj Bolnici pet lekara i najsavremenije sanitetsko vozilo
Svetlana je bila među ukupno 530 diplomaca medicine koji su nedavno, na svečanoj ceremoniji, u palati “Srbija” na Novom Beogradu dobili ugovore o radu. Događaju su prisutvovali predsednica Vlade Srbije, ministar zdravlja i direktori zdravstvenih ustanova.
Pored kadrovskog pojačanja od pet novih lekara, šabačka Opšta bolnica tom prilikom je dobila i novo, najsavremenije sanitetsko vozilo koje, pored standardne, sadrži i kompletnu opremu za reanimaciju.

Izabrala je internu medicinu za specijalizaciju. Želja joj je da joj kardiologija bude subspecijalizacija.

-Interna medicina mi nije bila primarna želja tokom studiranja. Svaka grana medicine je atraktivna na svoj način i svako može da se pronađe u nečemu. Meni je bila zanimljiva i pedijatrija, kao i sudska medicina. Internu smo imali u četvrtoj godini i jako mi se dopala. Volela bih da subspecijaliziram kardiologiju i nadam se da ću ispuniti i taj cilj. Raduje me što će se u Šapcu ostvariti ideja o uvođenjeu interventne kardiologije, koja podrazumeva da će pacijenti ovde biti i dijagnostički i terapijski obrađeni i da neće morati da idu nigde dalje. Time će se zdravstvo u Šapcu podići na viši nivo.

Srećna sam zbog izgradnje nove bolnice, koja će biti savremena i uslovi za rad i napredovanje lekara će biti bolji, a samim tim će i pacijenti imati bolje uslove za lečenje, ističe Svetlana.
Često i slobodno vreme koristi da stiče nova znanja iz medicine. Širokih pogleda, ne ograničava se samo na savremenu, zapadnu medicinu.

-Jako me zanima prirodna medicina, ali i druge vrste medicine. Na osnovu svega što saznam volim sama da donosim zaključke i da razmišam o tome šta bi još moglo da se radi u savremenoj medicini, kako bi se olakšalo lečenje pacijenata, ali i šta bi moglo da se primeni u dijagnostici. Pored toga, volim da šetam, da odem u bioskop, gledam filmove sa budućim suprugom. Priroda me pokreće i daje mi snagu. Veliki deo života sam provela u Novoj Varoši, nadomak Zlatara, kod babe i deda sa majčine strane. Takođe, volim i da slobodno vreme provodim u razgovoru sa prijateljima. Prijatelje u Šapcu sam stekla i među lekarima i među medicinskim sestrama. Kolektiv me je odlično prihvatio i sigurna sam da sam stekla trajna prijateljstva, kaže naša sagovornica.

Otkriva nam i da joj je budući suprug trenutno u Banji Koviljači, jer želi da subspecijalizira dečju fizijatriju koje u Šapcu nema.

Redovno se čuje i viđa sa porodicom koja je ostala u Beogradu, a iako niko od njih nije medicinski radnik Svetlana je još od najranijeg detinjstva želela da leči ljude. Jedna od prvih igračaka bio joj je stetoskop i od tada sledi svoj san.