Prolećna prihrana obavezna mera

Azot je najvažniji elemenat u ishrani svih biljnih vrsta. Najzastupljeniji je u mineralnim i organskim đubrivima. U industriji mineralnih đubriva proizvodi se 50 % N, a svi ostali elementi čine ostalih 50 %. Azot je poseban i zbog toga što se u industrijskoj proizvodnji nalazi u tri oblika: amidni, amonijačni i nitratni. Javlja se u sva tri agregatna stanja: gasovitom, tečnom i čvrstom, pri čemu se tako može i primeniti.

U stajskom đubrivu i biljnoj masi nalazi se u organskom obliku i mineralizacijom se pretvara u amonijačni oblik pa u nitratni koji tek tada postaje pristupačan za biljke.
Neke biljke u malim količinama mogu usvajati i amonijačni azot, mada se većina azota u zemljištu transformiše do nitratnog oblika i biljke ga u toj formi lako usvajaju.

Veoma bitna karakteristika azota je njegova topljivost i pokretljivost u zemljištu, pa su zbog toga i veliki gubici azota. Deo azota se gubi u gasovitom stanju, u obliku amonijaka, ali se najveći dio gubi u nitratnom obliku isparavanjem vodom. Takođe, ispiranje azota je specifično za različite tipove zemljišta, za različite biljne vrste, a zavisi i od temparature, količina padavina, tako da je azot element koji se stalno ispituje pri iskorišćavanju u biljnoj proizvodnji. Azot najviše utiče na oblikovanje i habitus biljne rozete kod svih biljnih vrsta, a istraživanja su usmerena na najpovoljnije oblike azota u datim uslovima koji su pogodni za biljke, a takođe se istražuje optimalna količina, kako bi se osigurao najviši prinos uz najmanje gubitke azota. Primenjuje se 3-5 puta, a ponekad i češće, a u sušnim uslovima se koristi više puta preko lista (folijarno).

Tako se azot koristi u osnovnom i startnom đubrenju 2-3 puta, a može i više preko lista.
U jesen treba redovno koristiti NPK đubriva, a za to se biraju formulacije sa niskim sadržajem azota 5-10%, kako tokom jeseni i zime kad ima dosta padavina, ne bi nastali veći gubici ispiranjem. U tu svrhu, koriste se amidni i amonijačni oblici azota, manje skloni ispiranju nego nitratni azot. NPK đubrivima se u jesen zaoravaju, tako da količina azota u unetom udelu đubriva iznosi 1/3. Pri setvi ozimih useva u pripremi zemljišta za setvu može se koristi još i amidni azot u formi UREA-e. Ovaj oblik azota najmanje je podložan ispiranju, jer se sporije pretvara u amonijačni i nitratni azot.

Transformacija azota uglavnom zavisi od vlage i temparature, a od tih faktora zavisi rast i razvoj biljaka. Na taj način usevi u jesen ostaju nedovoljno nahranjeni, jer se usvaja malo azota ukoliko se unosi UREA koja stiže na usvajanje tek posle 30-40 dana. Takođe, većina poljoprivrednika prihranjuje useve u proljeće kad vegetacija intenzivno krene, i tada unošenje UREA-e ne znači mnogo. U savremenoj poljoprivredi, jesenje osnovno đubrenje treba obavezno izvršiti, jer samo u to vreme, ukupni oranični sloj se može snabdeti teže pokretnim elementima fosforom i kalijumom.

Obično se tada unose 2/3 fosfora i kalijuma, ali i redovno određena količina azota. Koliko se azota unosi u jesen, zavisi prvenstveno od tipa zemljišta, količine padavina, temparature u tom periodu, a najviše o sadržaju humusa u zemljištu i količini biljnih ostataka iz prošle proizvodnje.
Želja svakog poljoprivrednika je da primeni onoliku količinu azota koja će pospešiti razgradnju biljnih ostataka i deo organskog azota pretvoriti u mineralni, jedini biljkama pristupačan.

Istraživanja pokazuju da količina azota koja se može primeniti bez bojazni od ispiranja, može biti veća ili manja ako se zaoravaju žetveni ostaci kao npr kukurozovina, lišće i glava šećerne repe i postrni usevi. Tu se posebno dodaje 40-60 kg/ha azota, kako bi se izbegla-azotna depresija (biljna masa veže za sebe azot, koji onda u bitnom trenutku nedostaje zasejanim usevima).

Prolećna prihrana azotnim mineralnim đubrivima je obavezna i redovna mera, jer biljke iz zime izlaze iscrpljene i svakako im je potrebna određena količina azota za dalji porast.