7. april 2022.7. apr 2022.
Foto: Vladimir Milivojević Boogie

Foto: Vladimir Milivojević Boogie

Luka Mihailović mladi režiser iz Šapca

Film me prati ceo život

„Kao reperi što krenu da repuju jer su slušali tu muziku koja ih je pratila ceo život, tako je i mene film pratio, od VHS kaseta do velikog platna“
Tokom februara građani Šapca mogli su da primete da je njihov grad posao centar filmskih dešavanja. Nekoliko mesta u gradu činila su lokacije za snimanje filma pod nazivom „Indigo kristal“. Filmsku ekipu u naš grad doveo je dvadesetpetogodišnji Luka, dečko koji je odrastao na ulicama Šapca, a svoj prvi dugometražni film želeo je da snimi baš na ulicama svog rodnog grada.

Luka Mihailović rođen je 1997. godine u Šapcu gde je završio osnovnu školu a zatim i Gimnaziju. Filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti upisao je 2016. godine. Za vreme studija režirao je kratkometražne igrane filmove „Jedan poziv“, „Bambina“, „Šećer“, „Ludi“. Na scenariju za svoj diplomski rad, odnosno priči o dve generacije i teretu prošlosti pisao je tri godine.

Možeš li nam reći nešto više o sebi, za početak? Odakle potiče želja za bavljenjem filmskom režijom?
Kao reperi recimo što krenu da repuju jer su slušali tu muziku koja ih je pratila ceo život, tako je i mene film pratio, od VHS kaseta do velikog platna. Igrom slučaja sam upisao Fakultet dramskih umetnosti iako nisam imao dodirnih tačaka sa tim svetom u tom trenutku. U startu je to bila želja da se ispričaju neke priče, ali to je scenario, režija je ipak nešto višeslojno u kojoj ja i dan danas otkrivam nove dubine, detalje i fore.

„INDIGO KRISTAL“
“Indigo” i “Kristal”, generacije ratnog i posleratnog doba, kao i socijalna drama priča su koja prati film. Režiju potpisuje Luka Mihailović, dok glavne uloge tumače Miodrag Radonjić, Nina Janković, Denis Murić i Miloš Petrović Trojpec.
Film finansira RTS, u okviru projekta podrške diplomskim filmovima studenata Fakulteta dramskih umetnosti. Bioskopska premijera planirana je za kraj ove ili početak naredne godine.


Reci nam nešto više o filmu. Kako je došlo do saradnje sa RTSom?
Sve saradnje, što se tiče ovog projekta, su došle organski i baš kad su trebale. U početku je u studentsku priču ušao RTS, na poziv da igra glavnu ulogu Mićko preuzima da se bavi i produkcijom filma, Bugi, čiji su radovi u početku bili inspiracija za vizuelni identitet filma, prihvata da bude direktor fotografije na projektu. Seksi i Biba iz Crnog Ceraka su trebali da rade samo muziku, ali nakon prvog sastanka smo znali svi da su oni savršen kasting za Nemog i Tajsona, koje ja nisam imao u tom trenutku pored Denisa i Pavla koji su moji drugari od prvog dana. Takođe ostatak ekipe i glumačke postave je živeo ovaj projekat tih mesec i nešto dana.

Ovo je tvoj prvi dugometražni film. Koliko je zahtevnije raditi takav film u odnosu na kratkometražne? O čemu su govorili tvoji prvi studentski filmovi i koliko se i u kojoj meri „Indigo kristal“ razlikuje od njih?
Da, baš sam o tome pričao sa Gagijem, vođom snimanja, koji je inače takođe reditelj i upravo sprema jako interesantan kratki film. Sve je isto samo što je jedno sprint a dugo maraton. Bar ja tako kao reditelj i scenarista shvatam. I kratki i dugi metar moraju da imaju celinu, strukturu, odnose itd, tako da za moj posao je identičan napor, osim naravno kada se nagomila broj snimajućih dana gde sve postaje malo teško. Baš zato mislim da se u pristupu i ideji, Indigo ne razlikuje toliko od prethodnih radova, osim u zrelosti i minutaži naravno.

Šta želiš da poručiš svojim filmovima i kako bi ih opisao?
Šta znam, ostavljamo trag u vremenu, jer znamo odakle su te priče došle.

Zašto si se opredio baš za taj žanr ?Po čemu će se razlikovati od drugih filmova, žanrom sličnih ovom?
Ovo je prvenstveno drama, u svom podžanru je socijalna drama jer se bavi junakom kroz odnos sa svim likovima u gradu gde se nalazi i glavni zaplet. Takođe ovaj film u sebi ima i melodramski zaplet koji proizilazi baš iz tog socijalnog, društvenog momenta koji se provlači kroz ceo film. Kriminal je samo okolnost ili „milje“ u kom se odvija priča, baš iz razloga da se verodostojno prikaže situacija. U kom god žanru da pravite film, o kojoj god priči, očešaćete se o kriminal.

Ostavljamo trag u vremenu, jer znamo odakle su te priče došle


Koje su prednosti i mane snimanja filma u svom rodnom gradu? Kako su Šapčani reagovali, kako na celu ekipu tako i na činjenicu da se film snima u njihovom gradu?
Prednost je u startu bila u dramaturškom smislu, smestiti priču u poznato okruženje. Promene koje su se dešavale u međuvremenu su takođe bile jako inspirativne, te na kraju Šabac kao grad igra bitnu ulogu u filmu. Ja sam na nekom privatnom nivou napravio pun krug time što sam film za prijemni i neke scene ovog filma snimao u istom stanu u Šapcu. Mislim da smo i mi uneli neku vedrinu u grad tih mesec dana, dečurlija nas je pratila konstantno, nekad malo nismo mogli da radimo od njih, ali to je sve deo posla.

Da li već imaš ideju kako će izgledati tvoj naredni projekat?
Uf, prvo montaža i ovaj film da se izgura do kraja, ali ima tu još stvari interesantnih, da ne otkrivam mnogo ali lagano se sprema novi projekat. Relja Despotović aka Seksi iz Crnog Ceraka ima priču na čijem scenariju za film trenutno radimo on i ja, i verujem da će to da bude jedna verodostojna bomba.
Ž.P.
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa