Uticaj padavina na planiranje proizvodnje

Za poljoprivrednu proizvodnju često se kaže da je proizvodnja pod vedrim nebom, i kao takva podložna je uticaju agroekoloških uslova koji u najvećoj meri limitiraju ovakvu proizvodnju. Agrotehničkim merama poljoprivrednici nastoje da umanje uticaj agroekoloških uslova na proizvodnju, a od tih uslova, klimatske prilike su jedan od najznačajnijih faktora koji utiče na visinu i obim proizvodnje.

Padavine, odnosno njihova količina i raspored, pored temperature su sigurno jedan od limitirajućih činilaca poljoprivredne proizvodnje na otvorenom. Navodnjavanje je jedna od agrotehničkih mera kojima se u proizvodnji nastoji smanjiti uticaj padavina, ali je ova mera dosta skupa i često nedostupna. Najveći deo ratarske proizvodnje odvija se u uslovima bez navodnjavanja u „ uslovima suvog ratarenja“,tako da je potrebna primena svih agrotehničkih mera kako bi se uticaj padavina sveo na najmanju moguću meru. Ono što bi svaki poljoprivrednik pre i tokom procesa proizvodnje trebao da ima na umuje sledeće:

1. Ratarska proizvodnja se odvija pod vedrim nebom i klimatske prilike utiču na primenjenu tehnologiju proizvodnje. Na visinu padavina i temperature nemamo uticaja niti ih možemo sa sigurnošću predvideti ali njihovim redovnim praćenjem, naročitokratkoročne i srednjoročne prognoze možemo donekle predvideti vremenske prilike i planirati izbor kulture i sortimenta, količine đubriva i organizaciju posla. Danas postoje brojni sajtovi na kojima se može pratiti prognoza vremena a jedan od pouzdanih jeste sajt Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ): www.hidmet.gov.rs

2. Analizom podataka o padavinama u zimskom periodu može se uočiti da je velika verovatnoća da ukoliko ima oko 300 mm vodenog taloga u preriodu oktobar-mart, tada se može očekivati povoljna godina konkretno za proizvodnju kukuruza i soje . U svakom slučaju ukoliko su rezerve zimske vlage veće, za očekivati je povoljniju godinu, što ima uticaja na primenu azotnih nubriva (više kiše - veća količina azota), izbor hibrida ili sorte i gustinu setve.

3. Izborom kultura može se donekle stabilizovati proizvodnja na gazdinstvu. Zamenom jednog dela površina amortizovao bi se uticaj nepovoljnih godina na jednu ili drugu kulturu.

4. Izbor odgovarajuće sorte ili hibrida predstavlja vrlo bitan činilac visoke i stabilne proizvodnje. Za svako agroekološko područje treba birati one sorte i hibride koji se odlikuju stabilnim prinosima i koji su manje podložni oscilacijama pod uticajem vremenskih prilika. U tu svrhu se svake godine izvode brojni sortni ogledi da bi se sagledalo koje sorte ili hibridi su najpogodniji za setvu na odrenenomagroekološkom području.

5. Analiza zemljišta i adekvatna primena đubriva su vrlo bitni jer đubriva čine i do 30% ulaganja u proizvodnju. Osnovnom agrohemijskom analizom dobija se pregled plodnosti zemljišta i na osnovu njega moguće je odabrati odgovarajuću formulaciju đubriva kao i odrediti potrebne količine.

Pojačano đubrenje siromašnih zemljišta dovodi do većeg povećanja prinosa nego đubrenje plodnih zemljišta. Primenu azotnih nubriva nikako neizostavljati, jer azot je nosilac prinosa!

Celokupnu količinu fosfornih i kalijumovih đubriva treba zaoravati u jesen jer su ova dva elementa slabo pokretni pa ih treba uneti u zonu korena. U slučaju manje količine zimskih padavina ureu treba uneti pre zatvaranja zimske brazde, kako bi se azot spustio dublje i podstakao razvoj korena u dublje slojeve kojiduže zadržavaju vlagu.

6. Kvalitetno seme nikad nije skupo i kupovinom dobrog i kvalitetnog semena se više štedi jer je zarada uvek veća. Kada se kupuje seme treba tražiti kopiju velike deklaracije o kvalitetu semena (obaveza prodavca semena da kupcu da deklaraciju) i tek onda na osnovu podataka o kvalitetu (klijavost, frakcija, zdravstveno stanje) odlučiti se za kupovinu semena.