Sa prolećem stiže i polen

Proleće je mnogima omiljeno godišnje doba. Vreme je toplije, sunce sija, priroda se budi, sve cveta i olistava... Ipak, za ljude koji imaju problem sa alergijama na polen pomenuto cvetanje predstavlja pravu noćnu moru. Na cvetanje drveća nadovezuje se cvetanje trava, a sezona se završava cvetanjem korova i čuvenom ambrozijom.

Imunolog u alergološkoj ambulanti Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” dr Zorica Kulezić navodi da sezona cvetanja drveća počinje već u februaru.

Praćenje koncentracije polena putem interneta
- Bilo bi idealno kada bismo tačno znali kada počinje sezona polena, ali ona umnogome zavisi od prirodnih faktora i nije moguće kalendarski tačno odrediti datum. Postoje merne stanice koje mere koncentraciju polena u vazduhu, te bi ljudi koji su alergični trebali da prate te podatke da bi znali kada treba da počnu da uzimaju terapiju. Nama najbliže merne stanice su u Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Loznici. Podaci se mogu pratiti na sajtu xeco.info. Tamo su rezultati dnevnih merenja i prema tome se mogu planirati aktivnosti, kaže dr Zorica Kulezić.

-Prvo što počinje da cveta je leska, zova, vrbe, zatim dolazi brest, pa breza, bukva, javor, hrast i u junu lipa, koja je najmanje alergena. Tokom leta je maksimum cvetanja trava, a u avgustu i septembru je sezona korovskih biljaka. Alergija na polen se uglavnom manifestuje respiratornim tegobama i problemima sa očima: svrabom nosa, svrabom nepca, ždrela, slivanjem sekreta niz ždrelo, svrabom i suzenjem očiju, uzastopnim kijanjem. Kada su simptomi pojačani javlja se i kašalj, pa čak i gušenje, kaže dr Kulezić.

Kada se radi o alergijama na hranu, dr Kulezić kaže da je važno uzeti dobru anamnezu, odnosno da pacijent mora dobro da se priseti šta je sve jeo, da li je uzimao neke lekove

Kada se sezona alergija poklopi sa epidemijom nekog virusa, ponekad je teško razlikovati simptome. Naša sagovornica navodi da je najsigurniji pokazatelj da se radi o virusu temperatura, koju često prate malaksalost i glavobolje. Siguran znak po kom neko može da prepozna alergiju je da mu se tegobe javljaju svake godine u istoj sezoni.

-Da bi terapija bila uspešna treba da počne da se primenjuje 15 dana pre sezone polena i da se održava tokom čitave sezone. Sezona jednog polena traje najmanje tri do četiri nedelje, pa i do dva meseca. Kada čovek zna na šta je alergičan treba da čini sve kako bi smanjio kontakt sa alergenom, jer manja količina alergena znači i manje tegobe. Pored toga, treba mehanički smanjiti kontakt sluznica sa alergenom. Tu pomažu zaštitne naočare, maske koje su se nosile zbog kovid infekcije, ispiranje sluznice nosa fiziološkim rastvorom. Međutim, alergen je nemoguće u potpunosti blokirati, navodi dr Kulezić.

Bolest 21. veka
-Alergološka ambulanta u Šapcu postoji dugi niz godina. Otvorena je sredinom osamdesetih i pokrivamo Podrinski i Kolubarski region, a dolaze nam i pacijenti iz Rume. Alergološke ambulante su retke, a alergije su bolest 21. veka. Sve su učestalije, a jedna od teorija je da je to zbog toga što živimo konformije, udaljili smo se od prirode i zagadili je. Alergeni iz prirode su izmenjeni i drugačije na njih reagujemo. Alergija je dobrim delom nasledna. Ukoliko jedan roditelj ima alergiju, šanse da je ima i dete su oko 40 odsto, a ako je imaju oba roditelja te šanse su veće od 70 odsto. Povezuju se i sa pušenjem, pa čak i ako baba puši unuče može imati alergiju. Treba se truditi da sredina u kojoj se živi bude što zdravija, ali decu ne treba gajiti “pod staklenim zvonom”, navodi dr Zorica Kulezić.

Dodaje da kod mlađe dece polen može izazvati kožne manifestacije – ekceme i atopijski deramtititis, što ih ograničava u boravku u prirodi i moraju da nose odeću koja pokriva ekstemitete, kako bi izbegli kontakt sa polenom.

Naša sagovornica ističe da ne treba zaboraviti na tegobe kada one prođu, nego se javiti lekaru kako bi ih uputio alergologu da počnu sa imunoterapijom. Cilj imunoterapije je da organizam počne slabije da reaguje ili ne reaguje na alergiju.

Kada se sezona alergija poklopi sa epidemijom nekog virusa, ponekad je teško razlikovati simptome

-Taj proces zahteva strpljenje, zbog toga što traje od tri do pet godina, ali je uspešan. Može biti u vidu vakcine, ili u kapima koje pacijent može da uzima kod kuće, navodi dr Kulezić.
Iako dug proces, imunoterapija može da spasi život, pogotovo kada se radi o ubodu insekata. Proleće donosi i njih.

Foto: Pixabay

-Ljudi koji su alergični na ubode insekata treba da budu oprezni kada borave u prirodi. Ukoliko dođe do uboda inekta treba popiti neki antihistaminik i pratiti reakciju. Ako se tegobe brzo razvijaju najbliža ambulanta uvek ima neku terapiju, a kada je reakcija jako brza i jaka odmah treba zvati hitnu pomoć. Posle takvih reakcija treba se javiti i alergologu koji će da ispita da li je bila burna lokalna reakcija ili prava alergijska reakcija koja zaheva imunoterapiju, objašnjava dr Kulezić.

Najčešća greška je što ljudi uzimaju terapiju onoliko koliko je pakovanje tableta, a to je za 10 dana. To je nedovoljno

Kada se radi o alergijama na hranu, dr Kulezić kaže da je važno uzeti dobru anamnezu, odnosno da pacijent mora dobro da se priseti šta je sve jeo, da li je uzimao neke lekove... Anafilaktičke reakcije, kakve viđamo u filmovima, a koje mogu imati fatalan ishod su, na sreću, retke.