Foto: "Glas Podrinja"
Premijera u Šabačkom pozorištu
Violina, daire i pegla
„Želeći da pobegnu od dominantnih mama, naši mladenci ulaze nepromišljeno i nezrelo u brak, iz zaljubljenosti, i sada se suočavaju sa posledicama koje donose klasne razlike. Shodno tome se nameće pitanje tradicije i očekivanja, zbog čega se mladin moral izvrće ruglu“ pojašnjava rediteljka Tijana Vasić
U Šabačkom pozorištu u četvrtak, 12. maja premijerno biće izvedena predstava „Violina, daire i pegla“ u režiji Tijane Vasić prema tekstu ruskog dramatičara Nikolaja Koljade.
Dve naizgled potpuno drugačije porodice, jedna proleterska, druga građanska, spajaju se brakom sklopljenim između Leonida i Nataše i dva dana nakon svadbe savršenu idilu zamenjuju stereotipni i komični obrasci ponašanja članova familije.
- Rusi u žargonu koriste izraz violina, daire i pegla kada žele da kažu kako neki orkestar zvuči raštimovano. U slučaju Koljadinog teksta ovaj naziv ima preneseno značenje na novopečeni bračni par i njihove matične familije koje već drugog dana svadbe ulaze u nepremostive nesuglasice, zbog kojih je nastavak veselja doveden u pitanje. Želeći da pobegnu od dominantnih mama, naši mladenci ulaze nepromišljeno i nezrelo u brak, iz zaljubljenosti, i sada se suočavaju sa posledicama koje donose klasne razlike. Shodno tome se nameće pitanje tradicije i očekivanja, zbog čega se mladin moral izvrće ruglu – pojašnjava rediteljka Tijana Vasić i dodaje da violina, daire i pegla podsećaju „da sve što je brzo to je i kuso“.
Režija: Tijana Vasić
Dramaturg: Jelena Paligorić Sinkević
Scenograf: Nikola Nikolić
Kostimograf: Selena Mladenović
Izbor muzike i dizajn zvuka: Kosta Pavlović
Dizajn plakata: Selena Mladenović
LICA:
LjUDMILA, Natašina majka – ALEKSANDRA RISTIĆ
NINA, Lenjina majka – ANETA TOMAŠEVIĆ
NATAŠA – KRISTINA PAJKIĆ
LENjA – MILOŠ VOJNOVIĆ
OLGA, konobarica – DRAGANA RADOJEVIĆ
-Bolje je da dva puta izmerimo pa onda sečemo kako nam sutra ne bi bio problem da preuzmemo odgovornost za svoje postupke.
Dramaturškinja Jelena Paligorić Sinkević naglašava da Koljadina komedija u kojoj se na ivicu farse dovode junaci govori o ljudima koji nikad nisu uspeli da dostignu ono što su očekivali.
-Njihova su htenja i želje uvek veće od onoga što oni realno mogu. To je sa jedne strane smešno, a sa druge – duboko tragično. Prepoznavanje svadbe kao događaja tokom kog svi otkriju pravo lice, motiv je koji se putem prepoznavanja preliva i na publiku. Zapitanost u pauzama smeha dolazi baš tu, jer svi smo bar jednom bili na nekoj svadbi. Iako smešten u današnje vreme, „Violina, daire i pegla“ ima vanvremenske crte klasika – večiti sukob između prija, odnos snaje i svekrve, svađe oko novca, različito viđenje pojma zabave. Kao takav on je legitiman i dobar izbor za repertoar jednog savremenog pozorišta – nateraće nas da kroz smeh ispitamo sopstvenu malograđanštinu – dodala je dramaturškinja Jelena Paligorić Sinkević.
Nikolaj Koljada (1957) svetski je priznati ruski dramski pisac i pozorišni reditelj. Koljada je autor 120 drama koje su prevedene na više svetskih jezika i igraju se od SAD do Australije. Premijerno se prikazuju u njegovom pozorištu, koje je osnovao u Jekaterinburgu. Kako je pisao Jovan Ćirilov, Koljada je predstavnik „gvozdenog veka ruske dramske književnosti“ – stvaralac koji stoji na temeljima ruskog realizma, sa šakom sažaljenja i šakom nade za svoje junake. Najpoznatija dela: „Kokoška“, „Praćka“, „Poloneza Oginskog“, „Murlin Murlo“, „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“, „Ključevi od Leraha“, „Sovjetska enciklopedija“ i druge.
Početak predstave je zakazan za 20 časova, a karte su dostupne na bileternici Šabačkog pozorišta i putem onlajn prodaje.
Dve naizgled potpuno drugačije porodice, jedna proleterska, druga građanska, spajaju se brakom sklopljenim između Leonida i Nataše i dva dana nakon svadbe savršenu idilu zamenjuju stereotipni i komični obrasci ponašanja članova familije.
- Rusi u žargonu koriste izraz violina, daire i pegla kada žele da kažu kako neki orkestar zvuči raštimovano. U slučaju Koljadinog teksta ovaj naziv ima preneseno značenje na novopečeni bračni par i njihove matične familije koje već drugog dana svadbe ulaze u nepremostive nesuglasice, zbog kojih je nastavak veselja doveden u pitanje. Želeći da pobegnu od dominantnih mama, naši mladenci ulaze nepromišljeno i nezrelo u brak, iz zaljubljenosti, i sada se suočavaju sa posledicama koje donose klasne razlike. Shodno tome se nameće pitanje tradicije i očekivanja, zbog čega se mladin moral izvrće ruglu – pojašnjava rediteljka Tijana Vasić i dodaje da violina, daire i pegla podsećaju „da sve što je brzo to je i kuso“.
Dramaturg: Jelena Paligorić Sinkević
Scenograf: Nikola Nikolić
Kostimograf: Selena Mladenović
Izbor muzike i dizajn zvuka: Kosta Pavlović
Dizajn plakata: Selena Mladenović
LICA:
LjUDMILA, Natašina majka – ALEKSANDRA RISTIĆ
NINA, Lenjina majka – ANETA TOMAŠEVIĆ
NATAŠA – KRISTINA PAJKIĆ
LENjA – MILOŠ VOJNOVIĆ
OLGA, konobarica – DRAGANA RADOJEVIĆ
-Bolje je da dva puta izmerimo pa onda sečemo kako nam sutra ne bi bio problem da preuzmemo odgovornost za svoje postupke.
Dramaturškinja Jelena Paligorić Sinkević naglašava da Koljadina komedija u kojoj se na ivicu farse dovode junaci govori o ljudima koji nikad nisu uspeli da dostignu ono što su očekivali.
-Njihova su htenja i želje uvek veće od onoga što oni realno mogu. To je sa jedne strane smešno, a sa druge – duboko tragično. Prepoznavanje svadbe kao događaja tokom kog svi otkriju pravo lice, motiv je koji se putem prepoznavanja preliva i na publiku. Zapitanost u pauzama smeha dolazi baš tu, jer svi smo bar jednom bili na nekoj svadbi. Iako smešten u današnje vreme, „Violina, daire i pegla“ ima vanvremenske crte klasika – večiti sukob između prija, odnos snaje i svekrve, svađe oko novca, različito viđenje pojma zabave. Kao takav on je legitiman i dobar izbor za repertoar jednog savremenog pozorišta – nateraće nas da kroz smeh ispitamo sopstvenu malograđanštinu – dodala je dramaturškinja Jelena Paligorić Sinkević.
Nikolaj Koljada (1957) svetski je priznati ruski dramski pisac i pozorišni reditelj. Koljada je autor 120 drama koje su prevedene na više svetskih jezika i igraju se od SAD do Australije. Premijerno se prikazuju u njegovom pozorištu, koje je osnovao u Jekaterinburgu. Kako je pisao Jovan Ćirilov, Koljada je predstavnik „gvozdenog veka ruske dramske književnosti“ – stvaralac koji stoji na temeljima ruskog realizma, sa šakom sažaljenja i šakom nade za svoje junake. Najpoznatija dela: „Kokoška“, „Praćka“, „Poloneza Oginskog“, „Murlin Murlo“, „Bajka o mrtvoj carevoj kćeri“, „Ključevi od Leraha“, „Sovjetska enciklopedija“ i druge.
Početak predstave je zakazan za 20 časova, a karte su dostupne na bileternici Šabačkog pozorišta i putem onlajn prodaje.
M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
