Mlado momče bolje skoči gledaju te crne oči

Dragi čitaoci, kao što smo u prethodnom izdanju vašeg i našeg lista najavili, od ovog četvrtka donosimo vam (ne)obične priče o svadbenim običajima šabačkog kraja.

Kroz feljton želimo da pokažemo kako su se običaji menjali, prilagođavali epohama i okolnostima, nestajali i nastajali. Uprkos promenama, protoku vremena, ljubav je ostala konstanta koja sve spaja.

Kako bismo došli do krune zajedništva dva bića putovanje kroz svadbene običaje započećemo od perioda devojaštva i momaštva. Kako se nekada u našem kraju “objavljivalo” da je momak stasao za ženidbu i devojka za udaju, ko su provodadžije, a ko soče? Šta simbolizuje kapa kriškara i zbog čega se mačka bacala u pravcu željenog mladića?
Kristina Aleksić urednica programa kulture u Biblioteci šabačkoj, autroka knjige i izložbe „Dobro došli kićeni svatovi!“ podelila je sa nama deo svojih saznanja i istraživanja o ulasku mladih u svet odraslih.

Momak bi se prvo pojavljivao s kriškarom na saborima i proslavama gde su dolazile i devojke. Posle prve igre u kolu, u očima sveta je dobijao priznanje da je postao momak za ženidbu

Kako se nekada u našem kraju “objavljivalo” da je momak stasao za ženidbu i devojka za udaju?
Verovalo se da je momak spreman za ženidbu kada mu se „nagarave nausnice“, tj. kada počnu da mu rastu brkovi, a devojka je stasala za udaju kada joj porastu dojke. Obično su se momci ženili kada dođu iz vojske, a dešavalo se i da mladić i devojka i pre toga stupe u brak da ne bi propustili dobru priliku ili kada je kući potrebna nova radna snaga.

Momaštvo se pokazivalo u svečanim prilikama. Čim momak uđe u pubertet, počinje da gleda devojke i da im se udvara, da se doteruje i kicoši. Za oglašavanje puberteta u Mačvi se za momke spremala posebna kapa koja se zvala kriškara. Izgledala je kao lopta koju deca prave od parčića crvene vunene tkanine (simbolika crvene boje – oličava ljubav i strast), koji su podsećali na kriške prišivene jedne uz drugu. Momak bi se prvo pojavljivao s kriškarom na saborima i proslavama gde su dolazile i devojke. Posle prve igre u kolu, u očima sveta je dobijao priznanje da je postao momak za ženidbu.

Devojke u Mačvi i nekim sremskim selima na drugačiji način su objavljivale momcima i namernicima, koji su prolazili pored njihove kuće, da se u njoj nalazi devojka za udaju. Ako u kući ima udavača, običaj je bio da od krpe napravi lutku koja je imala haljinicu sa ukrasima (da bi što više privukla momačku pažnju). Stavljala bi je u prozor između saksija s cvećem, a tu je stajala dok se devojka ne isprosi. Ako su u kući bile dve devojke, pravile bi se dve lutke. Prema usmenim kazivanjima, u imućnijim porodicama u prozor bi se stavljale lutke od porcelana, koje su ujedno bile i statusni simbol, tj. znak da siromašniji momci nisu poželjni za zeta.

Kristina Aleksić, Foto: "Glas Podrinja"

Mnogi su čuli za izraz “provodadžisanje”, ali je manje poznato da su pored provodadžija postojali i posrednici. Koje su bile njihove uloge u spajanju budućih mladenaca?
Nakon što su se prethodno raspitali preko posrednika i prijatelja, roditelji su momkovoj ili devojčinoj kući slali provodadžiju (“navodadžiju”, “navodačiju”, “prodadžiju”), koji je imao zadatak da dobije saglasnost za dolazak na upoznavanje i dogovaranje. Obično je to poverljiva osoba koja ume da ubeđuje i koja uživa ugled jer je važno da joj se veruje. Provodadžija hvali momka ili devojku, njihove kvalitete i sposobnosti, ali i njihove porodice. U prošlosti su često na provodadžiju bacali mačku kada je polazio da bi se devojka zalepila za momka kao mačka za čoveka. Provodadžija bi najčešće prvo pitao koju slavu slavi devojčina kuća jer nije bio običaj da se prijatelje kuće koje slave istu slavu (zbog straha da mogu biti rod). Za svoj uspešno obavljen posao, dobijao je košulju.

Pored provodadžija, postojali su i posrednici koji soče. Njihova uloga je da samo kažu ko bi mogao biti prilika, “da nasoče, malo poguraju”. Ako mladi odgovaraju jedno drugome, i roditelji će prihvatiti predlog pa će osobi koja nasoči biti zahvalni. Ima i primera da i roditelji i deca prihvate predlog osobe koja soči, a čim dođe do nesporazuma, oni krive onog koji ih je “nasočio”.

Verovalo se da je momak spreman za ženidbu kada mu se „nagarave nausnice“, tj. kada počnu da mu rastu brkovi, a devojka je stasala za udaju kada joj porastu dojke

Nasuprot seoskoj zajednici, u kojoj su se provodadžisanjem bavili uglavnom rođaci, u gradu je to bio veoma cenjen posao koji su obavljali takođe rođaci, prijatelji, ali i profesionalci, koji su za svoj rad bili nagrađivani novcem. Polovinom 20. veka dnevni listovi su preuzeli ulogu provodadžije preko oglasa lične prirode, u kojima su momci i devojke tražili bračne partnere na osnovu navedenih karakteristika.

U 21. veku među mladima su popularne društvene mreže i razni sajtovi za upoznavanje. Slobodno se mogu okarakterisati kao neka vrsta “sajber provodadžije”.