Monaliza i dalje čeka Leonarda

Direktor Doma kulture u Mačvanskom Prnjavoru Mario Maksimović uz stručnu pomoć iskusnog i više puta nagrađivanog zaljubljenika u pozorište Dragutina Markovića Markana, odlučili su da povodom 40 godina pozorišta u ovom velikom mačvanskom selu na scenu postave skoro zaboravljeno delo Mihaila Sretenovića „Radetića Mara“. Pisac, inače nekadašnji učitelj iz Lipolista i načelnik Sreza mačvanskog, između ostalog kaže da je „Mara“ plod njegovog života u narodu. Upravo se time i rukovodio Dragutin Marković poznatiji po nadimku Markan, reditelj predstave u želji da sačuva od zaborava pesme, verovanja i običaje ljudi ovog kraja na selu u Mačvi tokom nacionalnog buđenja Srbije.

To sve sadrži Sretenovićevo delo, ali i priču o lepoti devojke čiju sreću pokušavaju da ugroze. To mu daje posebnu draž kroz koju prolaze akteri događaja, potanko opisani u nesvakidašnjoj priči stavljenoj na papir. Ona je bila najčitanija knjiga pred Prvi svetski rat, a između dva rata više puta postavljana na scenama raznih seoskih pozorišta, pa i Šabačkog.

Kasnije se Sretenovićevom delu „gubi trag“, kažu verovatno iz političkih razloga ( U to vreme sukobi vlasti dinastija Obrenovića i Karađorđevića ). Reprint izdanje u režiji „Mačvanskih novina“ dolazi vek kasnije od prvog objavljivanja 1894. godine.

Ni tada, ni ranije ne osta Marina fotografija, već samo literarna inspiracija koja bi mogla postati motiv da je neki slikar doživi na svom platnu. Bila bi to svakako Mačvanska Monaliza. Sada ponovo oživnjava na sceni pozorišta u Mačvanskom Prnjavoru.

-Posle dužeg vremena odlučili smo da ovu predstavu stavimo na repertoar našeg pozorišta. Na „daskama“ se pojavljuje 25 glumaca amatera. Među njima sam ja i Mario. Imali smo dosta proba, ali definitivno kod amatera je problem okupljanje, jer svi imaju svojih drugih obaveza. Ima nas dosta prosvetnih radnika, folkloraša, seljaka, omladinaca, starijih. Ja i Zoran Katić smo u pozorištu neprekidno od 1982. godine, kaže Dragutin Marković Markan.

Dragutin Marković

Popularni Markan učesnik više nagrađivanih pozorišnih predstava i sam dobitnik nagrada, nekadašnji nastavnik matematike, danas u penziji, dodaje da je pročitao i više drugih knjiga pripremajući ovu predstavu. Posebno su mu važni muzički detalji, jezik i običaji u mačvanskom selu tog doba. Probe se sastoje iz više detalja. Nisu preterano duge ni zamorne. Pre bi se reklo da kraće traju i efektne su.

Mario Maksimović

-I ova predstava dobro se uklapa u naš program obeležavanja 40 godina pozorišta, to su „Dani pozorišta“ koje smo imali od šestog do 10 aprila ove godine. Tada smo ugostili više pozorišta. Verujem u skoru premijeru „Radetića Mare“, prvo kod nas, a potom planiramo i više gostovanja, kaže Mario Maksimović, glumac u predstavi, dugogodišnji član ovdašnjeg folklornog ansambla i direktor Doma kulture.

Ulogu Mare Markan je poverio mladoj studentkinji Milici Jemić iz Prnjavora.

Milica Jemić

-Veoma sam počastvovana ulogom znajući da je Mara bila jedna od najlepših mačvanki između dva svetska rata. To je bila ona prostodušna lepota i ponašanje dostojno tog vremena i života na selu. Nastojim da to savladam i prenesem ljudima koje zanima. Uverena sam u dug život i visoke domete ove predstave, koja treba da bude i svojevrsna obnova sećanja na piščevo delo, kaže Milica.
Pozorišni život u Mačvanskom Prnjavoru star je skoro jedan vek. Amatersko pozorište u Mačvanskom Prnjavoru formirano je 1982. godine. Nastalo je udruživanjem dramskih sekcija KUD Ribari i Prnjavor. Prva zajednička predstava bila je 1982. godine „Hamlet u selu Mrduša donja“ sa kojom su osvojili prvo mesto na FEDRAS u Malom Crniću i isti rezultat ponovili na Festivalu amaterskih pozorišta tadašnje Međurepubličke zajednice kulture „Sava“.