UTABANOM STAZOM MODERNIZMA (FENSERICA)

Romantični zalasci, šetnje po prirodi i laganica na uvce u pristojnim restoranima ili na obali vikendom uveče? Danas idiličan happy end nekog klasika ili ulje na platnu... Stare dobre pruge više se niko ne seća; u stvarnosti voz juri sasvim drugom maršrutom. Zato počnimo od nje: kafanice, kafići, diskoteke, štikle, suknje, šminka, žurke, splavovi... Pijančenje do besvesti, teturanje od taksija do kluba, od kafane do taksija i natrag, kući se dolazi ako je potrefe ili se ne dolazi, dok šatro zabrinuti roditelji brišu patos parolom: „Moje dete to ne radi!“ Zlatna mamina i tatina deca...
Mehanički se živi, šablonom preslikana omladina odavno je razbila dilemu: čitati ili internet? Učiti ili izlasci? Ispiranje mozgova očigledno je „in“, nema veze što hitove „Glavobolja od vina, a nigde aspirina, sinoć bila sam sa tobom pijana“ i stihove:“... čitko piše na tvom licu, probao bi moju picu...“ pevaju deca od deset godina u sred grada i sred noći dok njihove starije seke od čak trinaest već uveliko magistriraju šankove. Ma hajmo svi na „Zvezde granda“! I sve je u redu: kosa dovoljno ispresovana, struk utegnut, “minjak“ širok kao vojnički kaiš. Momci pak ne vide više od dekoltea i niže od gorepomenutog kaiša. Cigare su obavezniji deo garderobe od donjeg veša, pljoska za razbijanje treme na časovima uveliko je praksa školskih NjC, i samo probaj da ne trgneš dim ili cug kad to svi oko tebe uveliko rade! Od “društva“ (nazovimo ih tako) dobijaš šut- kartu u jednom pravcu, ili, u najboljem slučaju dobiješ batine. Videla žaba da se konji kuju... A sve strpajmo pod parolu “Jednom se živi!“, “Jednom si mlad!“. Kako da ne. Fenserica, kafanica, lumperaj pa nek ide život! I ode. A mi ostasmo...