Foto: "Glas Podrinja"
VANjKA I PRIJATELjI: STIHOVI I SEĆANjA
Uzalud nije bio
Skoro trideset godina posle Vanjkine smrti njegovi prijatelji ne samo da ga nisu zaboravili, nego su objavili drugu posthumnu knjigu, koja je reizdanje prve Uzalud nisi, u modernom dizajnu i drugačijoj formi. Zbirka je promovisana u Pivnici Flojd, gde su se okupili brojni prijatelji, od kojih su pojedini, kao čuvari sećanja, govorili o njemu
Branko Ilić Vanjka, istinski pesnik i boem, sa ovog sveta otišao je prerano, u 43. godini. Dve godine nakon njegove smrti, prijatelji su mu postumno objavili knjigu pesama Uzalud nisi. Milenko Jelesić, Stevan i Branka Todorović imali su izazov da saberu njegove pesme pisane na papirima, kafanskim salvetama, folijama cigareta... Mihilo Gligorić Gliša uradio je ilustracije i idejno rešenje zbirke, od koje je pesnik bežao za života, s obzirom da nije imao potrebu za takvom vrstom eksponiranja.
Nakon 27 godina, prijatelji su odlučili da urade novu knjigu, reizdanje prve, koju su naslovili Uzalud jesi ili nisi. Ova zbirka ima drugačije idejno rešenje i formu, podeljena je po tematskim celinama: Uzalud nisi ili jesi, Glasovi iz podsvesti, Imenovanja, Presvlak duše. Bogatija je za ciklus Nadarja, koji sabira pesme koje su Vanjkini prijatelji posvetili njemu. Izdavač je Kulturni centar Šabac, knjigu je uredila je ista ekipa kao i pretodnu, a štampala Intelekta, Valjevo, koju vodi jedan od Vanjkinih prijatelja Aca Vidić.
ČOVEK NEZABORAVA
„... Koloritan, osoben, tajanstven, čak mističan, Vanjka je bio jedan od najmarkantnijih likova svog grada. Oni koji su ga poznavali, doživljavali su ga kao pesnika, čak i ako nisu nisu poznavali njegovu poeziju. Poeta u druženju, poeta u ćutanju, u ćaskanju, oblačenju, čak i u piću...
Poezijom je obojio svoje samoće i svoja druženja, svoje uzlete i ponore, svoje žeđi i svoja pijanstva. Zato je, kada je otišao, svima bilo jasno da je otišao pesnik...Za one koji su ga poznavali, Vanjka bi i bez svojih pesama ostao čovek nezaborava. Za one koji ga nisu poznavali, ostaje ova knjiga.“
Miroljub Đurić Đura
- Odlučili smo da se podsetimo šta to beše život u vremenu kada smo bili avangarda i da pokažemo mladim naraštajima kakav je nekada bio kulturni milje ovog grada. Vanjka je bio autentična ličnost, čovek širokih shvatanja, slobodouman, bez formalnog obrazovanja, ali prava riznica znanja, kaže pesnikinja Branka Todorović.
U skromnom domu u Pop Lukinoj ulici, Vanjka je okupljao poznata imena iz sveta poezije i umetnosti uopšte. U goste su mu dolazili Brana Petrović, Živodrag Živković, Alek Vukadinović, Radomir Rajković i mnogi drugi iz bivše Jugoslavije. Nikada nije delio ljude na ove ili one, razgovarao je i sa intelektualcima i prosjacima podjednako. Iz Zagreba je došao oduševljen jutrima poezije koje je pokrenuo u tadašnjem Domu kulture (Kulturni centar) kada se vratio u Šabac. Tako je počelo, a nastavilo se u Gizetovoj Pikovoj dami. U to vreme kafane su bile neformalne institucije gde su pesnici govorili svoje stihove. Mnogo smeha i suza, onih pesničkih, svih boja ljubavi i soka života. Nezaboravna vremena.
- Boravili smo u svakom prostoru koji nam je omogućavao da dignemo svoj glas. Nekada smo imali problem i sa vlastima zato što su mislili da govorimo protiv države, bili smo na informativnim razgovorima, zatvarani. Naše pobune su bile nepristajanje na sistem.
Na promociji u Flojdu Stevan i Branka Todorović govorili su Vanjkine stihove, a prijatelji su, kao čuvari sećanja, govorili o njemu. U jednom segmentu programa emitovan je snimak Vanjkinog nastupa iz Književnog kluba Miroslav Antić.
- Oživeli smo ga te večeri. Razgovarali smo o zajedničkom imenitelju koji nas je povezao sa njim i svi smo rekli isto. Živeo je na margini života, ali sa posebnim, urođenim gospodstvom u sebi. Bio je prijatelj koji je umeo da prepozna kada je prijatelju teško, umeo je da se pojavi u pravom trenutku, da se odrekne nečega, iako je teško živeo, samo da bi pomogao.
BRANKU MILjKOVIĆU
Pretvoren u vatru
nad njom zanet
do cifre 27.
objavljuješ
puki kraj LIBER AL’
ali znaj
i nad prečicom
postoji preč
kako se češlja
šta oblači
i gde odlazi
hteo si da znaš
ubila te
kao i mene
PREJAKA REČ
Voleo je muziku - džez, bluz, romsku... Pomno je pratio nastupe benda Mirka Tomića. Zato je MT bend upotpunio to veče, najpre sa Banetom Ivanovićem, velikim Vanjkinim prijateljem, a potom, u neformalnom delu programa, sa Natašom Tomić.
- Nismo želeli da promovišemo knjigu u zvaničnoj instituciji, nego u Pivnici Flojd, prostoru koji, zahvaljujući Dejanu Lazareviću, živi i diše muzikom na kojoj smo odrastali.
Kroz video projekcije, živu reč i muziku, bio je to svojevrsni vremeplov.
- Ljudi su govorili da su osetili da su se posle mnogo godina vratili u život. A sve vreme smo imali osećaj da je Vanjka sa nama.
Možda je i bio. Odnekud se smešio i posmatrao. Činjenica da je bio toliko voljen da je skoro trideset godina posle odlaska sa ovog sveta okupio svoje prijatelje, da ni redak nije napisao, da je samo postojao, govori da uzalud nije bio.
Nakon 27 godina, prijatelji su odlučili da urade novu knjigu, reizdanje prve, koju su naslovili Uzalud jesi ili nisi. Ova zbirka ima drugačije idejno rešenje i formu, podeljena je po tematskim celinama: Uzalud nisi ili jesi, Glasovi iz podsvesti, Imenovanja, Presvlak duše. Bogatija je za ciklus Nadarja, koji sabira pesme koje su Vanjkini prijatelji posvetili njemu. Izdavač je Kulturni centar Šabac, knjigu je uredila je ista ekipa kao i pretodnu, a štampala Intelekta, Valjevo, koju vodi jedan od Vanjkinih prijatelja Aca Vidić.
„... Koloritan, osoben, tajanstven, čak mističan, Vanjka je bio jedan od najmarkantnijih likova svog grada. Oni koji su ga poznavali, doživljavali su ga kao pesnika, čak i ako nisu nisu poznavali njegovu poeziju. Poeta u druženju, poeta u ćutanju, u ćaskanju, oblačenju, čak i u piću...
Poezijom je obojio svoje samoće i svoja druženja, svoje uzlete i ponore, svoje žeđi i svoja pijanstva. Zato je, kada je otišao, svima bilo jasno da je otišao pesnik...Za one koji su ga poznavali, Vanjka bi i bez svojih pesama ostao čovek nezaborava. Za one koji ga nisu poznavali, ostaje ova knjiga.“
Miroljub Đurić Đura
- Odlučili smo da se podsetimo šta to beše život u vremenu kada smo bili avangarda i da pokažemo mladim naraštajima kakav je nekada bio kulturni milje ovog grada. Vanjka je bio autentična ličnost, čovek širokih shvatanja, slobodouman, bez formalnog obrazovanja, ali prava riznica znanja, kaže pesnikinja Branka Todorović.
U skromnom domu u Pop Lukinoj ulici, Vanjka je okupljao poznata imena iz sveta poezije i umetnosti uopšte. U goste su mu dolazili Brana Petrović, Živodrag Živković, Alek Vukadinović, Radomir Rajković i mnogi drugi iz bivše Jugoslavije. Nikada nije delio ljude na ove ili one, razgovarao je i sa intelektualcima i prosjacima podjednako. Iz Zagreba je došao oduševljen jutrima poezije koje je pokrenuo u tadašnjem Domu kulture (Kulturni centar) kada se vratio u Šabac. Tako je počelo, a nastavilo se u Gizetovoj Pikovoj dami. U to vreme kafane su bile neformalne institucije gde su pesnici govorili svoje stihove. Mnogo smeha i suza, onih pesničkih, svih boja ljubavi i soka života. Nezaboravna vremena.
- Boravili smo u svakom prostoru koji nam je omogućavao da dignemo svoj glas. Nekada smo imali problem i sa vlastima zato što su mislili da govorimo protiv države, bili smo na informativnim razgovorima, zatvarani. Naše pobune su bile nepristajanje na sistem.
Na promociji u Flojdu Stevan i Branka Todorović govorili su Vanjkine stihove, a prijatelji su, kao čuvari sećanja, govorili o njemu. U jednom segmentu programa emitovan je snimak Vanjkinog nastupa iz Književnog kluba Miroslav Antić.
- Oživeli smo ga te večeri. Razgovarali smo o zajedničkom imenitelju koji nas je povezao sa njim i svi smo rekli isto. Živeo je na margini života, ali sa posebnim, urođenim gospodstvom u sebi. Bio je prijatelj koji je umeo da prepozna kada je prijatelju teško, umeo je da se pojavi u pravom trenutku, da se odrekne nečega, iako je teško živeo, samo da bi pomogao.
Pretvoren u vatru
nad njom zanet
do cifre 27.
objavljuješ
puki kraj LIBER AL’
ali znaj
i nad prečicom
postoji preč
kako se češlja
šta oblači
i gde odlazi
hteo si da znaš
ubila te
kao i mene
PREJAKA REČ
Voleo je muziku - džez, bluz, romsku... Pomno je pratio nastupe benda Mirka Tomića. Zato je MT bend upotpunio to veče, najpre sa Banetom Ivanovićem, velikim Vanjkinim prijateljem, a potom, u neformalnom delu programa, sa Natašom Tomić.
- Nismo želeli da promovišemo knjigu u zvaničnoj instituciji, nego u Pivnici Flojd, prostoru koji, zahvaljujući Dejanu Lazareviću, živi i diše muzikom na kojoj smo odrastali.
Kroz video projekcije, živu reč i muziku, bio je to svojevrsni vremeplov.
- Ljudi su govorili da su osetili da su se posle mnogo godina vratili u život. A sve vreme smo imali osećaj da je Vanjka sa nama.
Možda je i bio. Odnekud se smešio i posmatrao. Činjenica da je bio toliko voljen da je skoro trideset godina posle odlaska sa ovog sveta okupio svoje prijatelje, da ni redak nije napisao, da je samo postojao, govori da uzalud nije bio.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
