TREŠNjINA MUVA
Leti od maja do kraja juna
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) napada plodove, tokom berbe trešnje i višnje. Među zrelim plodovima, mogu se naći i plodovi koji nisu za tržište, jer se u njima nalaze ubušene larvice trešnjine muve.
SIMPTOMI
Trešnjina muva prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje i manju količinu soka kod višanja. “Crvljive” trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost na lokalnom tržištu im je manja. Najveće štete su na ranim trešnjama kao i na višnjama jer se dobije manje soka. Najradije napada srednje i kasne sorte. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži.
MORFOLOGIJA
Odrastao insekt je mala muva 3,5-5 mm duga. Ivica i prednji deo glave su žuti. Oči krupne i zauzimaju 2/3 glave metalno zelene boje. Pipci su kratki. Krila su prozračna sa karakterističnim plavo crnim poprečnim prugama na prednjem paru. Ženka ima legalicu za uvlačenje jaja u plodove trešnje. Jaja su žućkasto-bela, na vrhovima zaoštrena, duga oko 0,75 mm. Larve su bele, apodne, valjkastog oblika tela, suženog u predelu glave. Odrasle dostižu dužinu 6 mm. Lutka je buretasta, smeđe boje.
CIKLUS RAZVIĆA
Trešnjina muva leti od maja do kraja jula. Imaga se lako mogu videti na lišću ili plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Po izletanju imaga se hrane slatkim sekretima žlezda na lišću, a 10-15 dana docnije počinju sa polaganjem jaja obično u vreme kada plodovi dobiju žutu ili početak crvene boje. Svaka oplođena ženka, u povoljnim vremenskim uslovima, može da položi u proseku 60-80 jaja pa i više. Mlade larve izlaze iz jaja posle 6-12 dana i hrane se sokom i mesom ploda. Razvoj larve traje oko 30 dana, a potom, dok su plodovi još na stablu ili se oberu, larve izlaze iz njih i padaju na zemlju. U zemlju se uvlače na dubinu od nekoliko santimetara, grade kokon u kome se transformišu u lutku i ostaju da prezime. Idućeg proleća iz zemlje izleću imaga. Zapaženo je da sva imaga ne izlaze sledeće godine jer, izvestan broj, ostaje da prezimi u kokonu dva, pa i tri puta.
Prilikom zaštite strogo voditi računa o karenci preparata jer neki insekticidi imaju dužu karencu t.j. ostatak insekticida u plodovima će biti veći od dozvoljenog. Treba birati insekticide kojima je karenca 7 do 14 dana na bazi deltametrina I lambda-hihalotrina. Sorte trešanja koje stižu u maju često nije ni potrebno štititi od trešnjine muve.
SIMPTOMI
Trešnjina muva prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje i manju količinu soka kod višanja. “Crvljive” trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost na lokalnom tržištu im je manja. Najveće štete su na ranim trešnjama kao i na višnjama jer se dobije manje soka. Najradije napada srednje i kasne sorte. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži.
MORFOLOGIJA
Odrastao insekt je mala muva 3,5-5 mm duga. Ivica i prednji deo glave su žuti. Oči krupne i zauzimaju 2/3 glave metalno zelene boje. Pipci su kratki. Krila su prozračna sa karakterističnim plavo crnim poprečnim prugama na prednjem paru. Ženka ima legalicu za uvlačenje jaja u plodove trešnje. Jaja su žućkasto-bela, na vrhovima zaoštrena, duga oko 0,75 mm. Larve su bele, apodne, valjkastog oblika tela, suženog u predelu glave. Odrasle dostižu dužinu 6 mm. Lutka je buretasta, smeđe boje.
CIKLUS RAZVIĆA
Trešnjina muva leti od maja do kraja jula. Imaga se lako mogu videti na lišću ili plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Po izletanju imaga se hrane slatkim sekretima žlezda na lišću, a 10-15 dana docnije počinju sa polaganjem jaja obično u vreme kada plodovi dobiju žutu ili početak crvene boje. Svaka oplođena ženka, u povoljnim vremenskim uslovima, može da položi u proseku 60-80 jaja pa i više. Mlade larve izlaze iz jaja posle 6-12 dana i hrane se sokom i mesom ploda. Razvoj larve traje oko 30 dana, a potom, dok su plodovi još na stablu ili se oberu, larve izlaze iz njih i padaju na zemlju. U zemlju se uvlače na dubinu od nekoliko santimetara, grade kokon u kome se transformišu u lutku i ostaju da prezime. Idućeg proleća iz zemlje izleću imaga. Zapaženo je da sva imaga ne izlaze sledeće godine jer, izvestan broj, ostaje da prezimi u kokonu dva, pa i tri puta.
Prilikom zaštite strogo voditi računa o karenci preparata jer neki insekticidi imaju dužu karencu t.j. ostatak insekticida u plodovima će biti veći od dozvoljenog. Treba birati insekticide kojima je karenca 7 do 14 dana na bazi deltametrina I lambda-hihalotrina. Sorte trešanja koje stižu u maju često nije ni potrebno štititi od trešnjine muve.
PSSS Šabac Sanja Popović Savetodavac za zaštitu bilja
Najnoviji broj
18. april 2024.
