slika Karla Gebela, svadba ispred konaka Jevrema Obrenovića u Šapcu
Svadba, svadba, svadba, hej! (3)
Prodaj livadu, pa kupi libadu
U 19. veku Srbija je bila još uvek pod turskom vlašću, a većina stanovništva živela veoma siromašno. Zato je i mladenačka odeća bila jednostavna. U Mačvi mlada je na dan venčanja nosila dugu belu pamučnu košulju. Mladoženja je oblačio platnene gaće i košulju, od platna bele boje
Odabir venčanice za mladu je poseban trenutak, no mogućnost izbora nije uvek bila moguća za nevestu. Sa razvojem modne industrije i promenom društvenih prilika devojke za dan venčanja biraju haljinu prema svom senzibilitetu, građi i želji. Mogu da ostvare san iz detinjstva i 24 sata budu princeze, kraljice, dive. No, to oduvek nije bilo dostupno ženskom polu u Srbiji. Koliko se za dva veka promenila moda, trendovi u odevanju mladenaca govori jedna od autorki izložbe i knjige „Dobro došli kićeni svatovi“ Vesna Timotić iz Biblioteke šabačke.
Foto: "Glas Podrinja"
Mladoženja bira odelo, mlada venčanicu, a bilo je venčanja pre nego što su šile venčanice (duge, raskošne, bele haljine) i krojila odela za tu prilku. Kako su se nekada mladenci odevali u Mačvi? U 19. veku Srbija je bila još uvek pod turskom vlašću, a većina stanovništva živela veoma siromašno. Zato je i mladenačka odeća bila jednostavna. U Mačvi mlada je na dan venčanja nosila dugu belu pamučnu košulju koja se sastojala od gornjeg dela, oždrelja, i donjeg koji se zvao skuti. Košulja je imala vez na rukavima i oko vrata. Preko nje oblačila je lekedov, kecelju od belog pamučnog veza, sa čipkom po ivici. Pozadi je opasivala roklju, crvenu kecelju, dosta nabranu u struku. I jelek i libada su se šili od skupih materijala, kadife ili pliša, a posebnu vrednost imao je vez od srme. Zbog visokih cena, oba ova komada odeće nisu mogle imati sve mlade, samo bogatije, pa su pozajmljivana. Neke neveste nosile su i bajader, dugi svileni pojas ukrašen resama na oba kraja. Kao i libade, preuzet je iz gradske nošnje. Na glavi mlade mogao se videti prevez, prekočevlje, nakit kuka-ukov i venac od ružica.
Jemelije Jemelije ili jemenije (tur. yemeni) predstavljaju vrstu lake, plitke obuće od kože, turskog porekla. Kada je evropska moda ušla u Srbiju i počela da potiskuje varošku nošnju, tada je i moderna obuća zamenila jemenije. Običaj je bio da za venčanje dever donese mladi jemenije.
Iako su zapisi o oblačenju muškaraca dosta šturi, može se pretpostaviti kako su izgledali. Na osnovu slike Karla Gebela, na kojoj je prikazana svadba ispred konaka Jevrema Obrenovića, vidi se mladoženja obučen u platnene gaće i košulju, od platna bele boje. Nogavice gaća su uvlačene u vunene dokolenice, a košulja je duga, nabrana pojasom. Mladoženja je od gornjih delova još nosio i čermu (đečermu, ječermu), koju je kasnije zamenio ferman, dok se koporan oblačio zimi. Ovi predmeti su se izrađivali od čoje, najčešće plave, a ukrašavali su se crnim gajtanima. Muškarci su od obuće nosili opanke, a kasnije cipele. Sve do zabrane vlasti, negde sedamdesetih godina 19. veka, muškarci su imali perčin, a od tada su počeli da se šišaju.
Obavezan, a uz to i najskupoceniji, deo mladine odeće bili su jelek i libade. O vrednosti libade govori i izreka: Prodaj livadu, pa kupi libadu
Kada su u Srbiji na venčanjima nošene prve venčanice? Pretpostavlja se da su prve venčanice u Srbiju došle u drugoj polovini 19. veka. Najstarija sačuvana venčanica kod nas je iz 1878. godine. Pripadala je učiteljici Dragi Kandić, supruzi Ljubomira Kovačevića, istoričara i političara, koji je u Šapcu završio niže razrede Gimnazije. Haljina je od belog atlasa, markizeta i čipke. Čuva se u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Najstarija sačuvana venčanica je iz 1878. godine učiteljice Drage Kandić, supruge Ljubomira Kovačevića, istoričara i političara
Veo preko mladinog lica krije i magijske moći? U toku svadbenog obreda mlada je obavezno nosila prevez (veo, val, veleta, beduin, perda, duvak, pokrivalo, prijevjes). Vuk Karadžić je zapisao da se mlada pre nego što se izvede zavije bijelom svilenom maramom tako da je niko ne može vidjeti kakva je u licu. Istraživači na dva načina tumače prekrivanje lica: neki smatraju da mlada nosi veo da bi se zaštitila od zlih očiju, dok su drugi mišljenja da je za vreme svadbenog obreda mlada podložna magijskom uticaju, da u nju mogu ući demoni i da prevez služi da zaštiti svatove od njenog urokljivog pogleda. Postoji deo autora koji povezuje nekadašnje otmice devojaka sa pokrivanjem glave velom.
U Mačvi mlada je na dan venčanja nosila dugu belu pamučnu košulju koja se sastojala od gornjeg dela, oždrelja, i donjeg koji se zvao skuti
Neki smatraju da mlada nosi veo da bi se zaštitila od zlih očiju, dok su drugi mišljenja da je za vreme svadbenog obreda mlada podložna magijskom uticaju
Volimo za Šabac da kažemo kako je bio prva varoš Srbije, u mnogo čemu nalik evropskim gradovima. Da li su i mladenci pratili trendove u odevanju? Opšte je poznato da su fondovi ustanova kultura i mnoštvo njihove dokumentacije uništeni ratovima, tako da za mnoge tvrdnje ne postoje sigurni dokazi. S obzirom na to da je šabački trgovački duh bio pokretač mnogih novina i donosilac novotarija iz preka, možemo zaključiti da su Šapčani terali modu i da nisu zaostajali ni za Beogradom ni za drugim evropskim gradovima u pogledu odevanja.
Foto: "Glas Podrinja"
Najstarija sačuvana venčanica je 
U Mačvi mlada je na dan venčanja nosila dugu belu pamučnu košulju koja se sastojala od gornjeg dela, oždrelja, i donjeg koji se zvao skuti
