“ASOLUTAMA” 12 ZLATNIH MEDALjA SA MEĐUNARODNOG TAKMIČENjA
Mostar – više od igre
Više od 1.700 plesača iz pet zemalja i više od 2.300 koreografija ocenjivalo je 12 sudija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Amerike, Ukrajine. Male Šapčanke su iza sebe ostavile 47 ozbiljnih klubova
Tara Cvetković i “Asolute” (Assolute, baletska sekcija KUD “Abrašević”) ostvarile su najveći uspeh do sada. Sa međunarodnog festivala “Mediteran open dens” (Mediteran open dance) donele su 12 zlatnih medalja.
Više od 1.700 plesača iz pet zemalja i više od 2.300 koreografija ocenjivalo je 12 sudija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Amerike, Ukrajine. Male Šapčanke su iza sebe ostavile 47 ozbiljnih klubova.
Tara Cvetković osvojila je 4 zlata, osmogodišnja Lena Đurić i petogodišnja Katarina Stekić po tri zlante medalje, dok je kod šesnaestogodišnje Dunje Nešković trema uzela danak i iz Mostara se vratila sa osvojena dva zlata, jednim trećim i jednim četvrtim mestom. Uspeh ne samo za Šabac, nego i na nivou Srbije. Devojčice su bile bolje i od igrača iz čuvenog beogradskog “Dens fektorija” (Dance factory) koji je pre par godina osvojio titulu “najtrofejnije reprezentacije svetske takmičarske scene). Još jednom su pokazale da ljubav, želja i zalaganje čine veća čuda od novca.
Iako je do sada pokorila brojne scene širom Srbije, Mostar je za Taru imao poseban emotivni značaj. To je mesto odakle vuče korene.
-Mostar je za mene bio više od igre. Nisam razmišljala o konkurenciji, daljini, problemima koji su uvek prisutni. Srce me je vuklo u grad iz koga potičem, gde je moja mama rođena, odrasla, svim srcem ga voli, i tu ljubav usadila u svaki delić mene. Takmičenje je održano u sportskom centru, na mestu gde je moj deda radio kao mlad podoficir. Zbog toga sam imala osećaj da se vraćam u bajku o kojoj sam maštala. Birala sam muziku, radila koreografije koje su postajale moja priča o ljubavi i nadi da će umetnost pokazati snagu jaču od svega na svetu. I da ću i sama napisati deo porodične istorije. Tako je i bilo! Igrala sam sa srcem na reveru, jer Mostar jedino tako i razume. Igrala i pobedila. Sve se pozlatilo! Srce najviše. Mnogo suza, smeha, sreće, druženja sa stotinama prekrasnih ljudi, doživeti je neverovatno. U Šabac nosim sreću, pobedu nad brojem od preko 1.700 igrača i pregršt pozdrava iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Amerike i mnogih drugih. Dobila sam specijalnu nagradu festivala Istanbul. Finansije za to nemam. Ali, imam nadu, želju i znanje da odem i pobedim, kaže Tara.
Istanbul “visi u vazduhu” još od prošle godine. Tara je kotizaciju dobila još odavno, ali novac je potreban za sve ostalo, a nikada ga nije bilo dovoljno. Takmičenje je odlagano zbog pandemije. Sada je izvesno da će se održati, a ukoliko niko ne pomogne Tari da ode na njega biće to ogromna propuštena prilika, koja će se teško ponoviti.
Više od 1.700 plesača iz pet zemalja i više od 2.300 koreografija ocenjivalo je 12 sudija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Amerike, Ukrajine. Male Šapčanke su iza sebe ostavile 47 ozbiljnih klubova.
Tara Cvetković osvojila je 4 zlata, osmogodišnja Lena Đurić i petogodišnja Katarina Stekić po tri zlante medalje, dok je kod šesnaestogodišnje Dunje Nešković trema uzela danak i iz Mostara se vratila sa osvojena dva zlata, jednim trećim i jednim četvrtim mestom. Uspeh ne samo za Šabac, nego i na nivou Srbije. Devojčice su bile bolje i od igrača iz čuvenog beogradskog “Dens fektorija” (Dance factory) koji je pre par godina osvojio titulu “najtrofejnije reprezentacije svetske takmičarske scene). Još jednom su pokazale da ljubav, želja i zalaganje čine veća čuda od novca.
Srce me je vuklo u grad iz koga potičem, gde je moja mama rođena, odrasla, svim srcem ga voli, i tu ljubav usadila u svaki delić mene
Iako je do sada pokorila brojne scene širom Srbije, Mostar je za Taru imao poseban emotivni značaj. To je mesto odakle vuče korene.
-Mostar je za mene bio više od igre. Nisam razmišljala o konkurenciji, daljini, problemima koji su uvek prisutni. Srce me je vuklo u grad iz koga potičem, gde je moja mama rođena, odrasla, svim srcem ga voli, i tu ljubav usadila u svaki delić mene. Takmičenje je održano u sportskom centru, na mestu gde je moj deda radio kao mlad podoficir. Zbog toga sam imala osećaj da se vraćam u bajku o kojoj sam maštala. Birala sam muziku, radila koreografije koje su postajale moja priča o ljubavi i nadi da će umetnost pokazati snagu jaču od svega na svetu. I da ću i sama napisati deo porodične istorije. Tako je i bilo! Igrala sam sa srcem na reveru, jer Mostar jedino tako i razume. Igrala i pobedila. Sve se pozlatilo! Srce najviše. Mnogo suza, smeha, sreće, druženja sa stotinama prekrasnih ljudi, doživeti je neverovatno. U Šabac nosim sreću, pobedu nad brojem od preko 1.700 igrača i pregršt pozdrava iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Amerike i mnogih drugih. Dobila sam specijalnu nagradu festivala Istanbul. Finansije za to nemam. Ali, imam nadu, želju i znanje da odem i pobedim, kaže Tara.
Istanbul “visi u vazduhu” još od prošle godine. Tara je kotizaciju dobila još odavno, ali novac je potreban za sve ostalo, a nikada ga nije bilo dovoljno. Takmičenje je odlagano zbog pandemije. Sada je izvesno da će se održati, a ukoliko niko ne pomogne Tari da ode na njega biće to ogromna propuštena prilika, koja će se teško ponoviti.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
