Foto: Libero
SVETSKI DAN MULTIPLE SKLEROZE OBELEŽEN 30. MAJA
Druženje najbolja dopuna terapijama
Udruženje “MS Šabac” je osnovano prošle godine i ima 20 članova. “Pozitivno je to što u našoj zemlji skoro svako ko se razboli odmah dobije terapiju, što je jako bitno da se zaustavi progresija bolesti. Nažalost, kod nas još ne postoji terapija koja bi pomogla ljudima koji su u kolicima ili krevetu” navodi Marijana Mandić, predsednica Udruženja “MS Šabac”
Svetski dan borbe protiv multiple skleroze obeležava se 30. maja. Nema zvaničnih informacija koliko u Šapcu ima obolelih od ove bolesti, ali broj sigurno prelazi 50. Prema poznatim podacima, u Srbiji je registrovano više od 9.500 obolelih, ali su stvarne cifre sigurno dosta veće. Nažalost, svake godine sve je više obolelih, a ono što je dobro je da u našoj zemlji, u poslednje dve godine, najveći broj pacijenata dobija terapiju koja treba da zaustavi napredovanje bolesti.
Udruženje “MS Šabac” je osnovano prošle godine i ima 20 članova. Najmlađi član ima 31 godinu. Predsednica Udruženja Marijana Mandić navodi da je dosta onih koji ne izlaze iz kuća, vezani su za krevet ili su u domovima za stare i koji nisu u Udruženju.
Svoj dan obeležili su u Obrenovcu, družeći se sa članovima njihovog udruženja.
Bolest sa 1.000 lica
Multipla skleroza je nerno-mišićno oboljenje. Javlja se između 20. i 40. godina života i statistika kaže da od nje u 70 odsto slučajeve obolevaju žene.
-Dug je put do dijagnoze, a jako je bitno što pre doći do nje i što pre početi sa terapijom i lečenjem. Bolest ima četiri vrste i hiljadu podvrsta i isto toliko lica. Kod svakog se različito ispoljava. Najviše je nas kod kojih je prvi simptom bio gubitak vida, koji se nekada vrati, nekada se delimično vrati. Kod nekog počne tremorom. Nekada početak nije mnogo vidljiv i kada ljudi primete veće naurološke probleme već je bolest uznapredovala. Svako od nas različito podnosi bolest, različito reaguje na terapiju. Bitno je slušati svoje telo i naći svoj ritam, objašnjava Marijana Mandić.
-Prošle godine smo išli kod njih na ovaj dan i ostalo je da to ubuduće bude tradicionalno, a da oni dolaze kod nas na naš rođendan, početkom marta. Važno nam je da se družimo i da razmenjujemo iskustva. Dosta znači kada znamo da od nekog ko prolazi isto što i mi čujemo kako se bori i nosi sa bolešću, šta mu je pomoglo, navodi Marijana.
Udruženje je i osnovano sa ciljem da se oboleli od mulitple skleroze međusobno druže i podržavaju jedni druge. Uspeli su, u međuvremenu da se izbore i za brojne benefite. Marijana kaže da su im izašli u susret svi kojima su se obratili. Dobili su besplatne ternime na bazenu i vežbanje u “Sokolani”, ulaznice za Šabačko pozorište, popuste u laboratoriji “Zdravlje”, prevoznik “Duga” im daje besplatne godišnje karte za autobuse, a “Protić” kombi za zajedniča putovanja. Odazvali su im se i kozmetički saloni, JKP “Parking Šabac”, saloni za masažu...
-Svako kome smo se obratili nam je izašao u susret. Ne znam kako je sa udruženjima u drugim gradovima, ali u Šapcu za nas svi imaju razumevanja. Ekonomska škola “Stana Milanović” nam je dala svoju salu u kojoj je nedavno održan koncert za nas. Odazvali su se KUD-ovi “Abrašević”, “Hajduk Stanko”, “Čivija”. Prikupili smo sredstva koja ćemo koristiti za naše potrebe. Sada nam je i Grad po osnovu jednog projekta odobrio novac. Organizovaćemo i radionice na kojima ćemo nešto praviti, a kasnije to možda i prodavati, navodi Marijana.
Udruženje se sastaje jednom mesečno, ali se članovi viđaju dosta češće, a u kontaktu su stalno. Trude se da se povežu sa obolelima iz drugih gradova, ali i iz regiona. Svako novo iskustvo znači im mnogo.
-Nažalost, sada već svako poznaje nekog ili nekog ko ima nekog obolelog od multiple skleroze. Trudimo se da se povezujemo sa što širim krugom ljudi kako bismo delili informacije. Pozitivno je to što u našoj zemlji skoro svako ko se razboli odmah dobije terapiju, što je jako bitno da se zaustavi progresija bolesti. Nažalost, kod nas još ne postoji terapija koja bi pomogla ljudima koji su u kolicima ili krevetu. Čak je i u svetu to još uvek u začetku. Zadovoljna sam što su u Srbiji zastupljene sve vrste terapija. Kada sam se ja razbolela, pre 21 godinu, samo se pričalo o terapiji, a niko je nije dobijao. Poslednje dve godine situacija je dosta bolja. Ukoliko nekome ne odgovara terapija koju dobije ima mogućnost i da je promeni. Banja Gornja Trepča je za nas idealna, ali je i skupa, a naš Republički fond za zdravstveno osiguranje nikako da je uvrsti na listu. Dobijamo Koviljaču, koja je dobra, ali tamo imamo samo fizikalnu terapiju. Zaposleni su ažurni i značajno je već i samo to što tamo imamo sve i idemo samo na terapije, bez ikakvih drugih obaveza, kaže Marijana.
Ističe da je za mnoge obolele problem što ne mogu da priušte sebi odlazak u penziju, ne što to ne mogu zbog zdravstvenog stanja, nego zbog jako niskih invalidskih penzija, od kojih je nemoguće živeti.
Udruženje “MS Šabac” je osnovano prošle godine i ima 20 članova. Najmlađi član ima 31 godinu. Predsednica Udruženja Marijana Mandić navodi da je dosta onih koji ne izlaze iz kuća, vezani su za krevet ili su u domovima za stare i koji nisu u Udruženju.
Svoj dan obeležili su u Obrenovcu, družeći se sa članovima njihovog udruženja.
Multipla skleroza je nerno-mišićno oboljenje. Javlja se između 20. i 40. godina života i statistika kaže da od nje u 70 odsto slučajeve obolevaju žene.
-Dug je put do dijagnoze, a jako je bitno što pre doći do nje i što pre početi sa terapijom i lečenjem. Bolest ima četiri vrste i hiljadu podvrsta i isto toliko lica. Kod svakog se različito ispoljava. Najviše je nas kod kojih je prvi simptom bio gubitak vida, koji se nekada vrati, nekada se delimično vrati. Kod nekog počne tremorom. Nekada početak nije mnogo vidljiv i kada ljudi primete veće naurološke probleme već je bolest uznapredovala. Svako od nas različito podnosi bolest, različito reaguje na terapiju. Bitno je slušati svoje telo i naći svoj ritam, objašnjava Marijana Mandić.
-Prošle godine smo išli kod njih na ovaj dan i ostalo je da to ubuduće bude tradicionalno, a da oni dolaze kod nas na naš rođendan, početkom marta. Važno nam je da se družimo i da razmenjujemo iskustva. Dosta znači kada znamo da od nekog ko prolazi isto što i mi čujemo kako se bori i nosi sa bolešću, šta mu je pomoglo, navodi Marijana.
Udruženje se sastaje jednom mesečno, ali se članovi viđaju dosta češće, a u kontaktu su stalno. Trude se da se povežu sa obolelima iz drugih gradova, ali i iz regiona. Svako novo iskustvo znači im mnogo
Udruženje je i osnovano sa ciljem da se oboleli od mulitple skleroze međusobno druže i podržavaju jedni druge. Uspeli su, u međuvremenu da se izbore i za brojne benefite. Marijana kaže da su im izašli u susret svi kojima su se obratili. Dobili su besplatne ternime na bazenu i vežbanje u “Sokolani”, ulaznice za Šabačko pozorište, popuste u laboratoriji “Zdravlje”, prevoznik “Duga” im daje besplatne godišnje karte za autobuse, a “Protić” kombi za zajedniča putovanja. Odazvali su im se i kozmetički saloni, JKP “Parking Šabac”, saloni za masažu...
-Svako kome smo se obratili nam je izašao u susret. Ne znam kako je sa udruženjima u drugim gradovima, ali u Šapcu za nas svi imaju razumevanja. Ekonomska škola “Stana Milanović” nam je dala svoju salu u kojoj je nedavno održan koncert za nas. Odazvali su se KUD-ovi “Abrašević”, “Hajduk Stanko”, “Čivija”. Prikupili smo sredstva koja ćemo koristiti za naše potrebe. Sada nam je i Grad po osnovu jednog projekta odobrio novac. Organizovaćemo i radionice na kojima ćemo nešto praviti, a kasnije to možda i prodavati, navodi Marijana.
Udruženje se sastaje jednom mesečno, ali se članovi viđaju dosta češće, a u kontaktu su stalno. Trude se da se povežu sa obolelima iz drugih gradova, ali i iz regiona. Svako novo iskustvo znači im mnogo.
-Nažalost, sada već svako poznaje nekog ili nekog ko ima nekog obolelog od multiple skleroze. Trudimo se da se povezujemo sa što širim krugom ljudi kako bismo delili informacije. Pozitivno je to što u našoj zemlji skoro svako ko se razboli odmah dobije terapiju, što je jako bitno da se zaustavi progresija bolesti. Nažalost, kod nas još ne postoji terapija koja bi pomogla ljudima koji su u kolicima ili krevetu. Čak je i u svetu to još uvek u začetku. Zadovoljna sam što su u Srbiji zastupljene sve vrste terapija. Kada sam se ja razbolela, pre 21 godinu, samo se pričalo o terapiji, a niko je nije dobijao. Poslednje dve godine situacija je dosta bolja. Ukoliko nekome ne odgovara terapija koju dobije ima mogućnost i da je promeni. Banja Gornja Trepča je za nas idealna, ali je i skupa, a naš Republički fond za zdravstveno osiguranje nikako da je uvrsti na listu. Dobijamo Koviljaču, koja je dobra, ali tamo imamo samo fizikalnu terapiju. Zaposleni su ažurni i značajno je već i samo to što tamo imamo sve i idemo samo na terapije, bez ikakvih drugih obaveza, kaže Marijana.
Ističe da je za mnoge obolele problem što ne mogu da priušte sebi odlazak u penziju, ne što to ne mogu zbog zdravstvenog stanja, nego zbog jako niskih invalidskih penzija, od kojih je nemoguće živeti.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
