NARODNI MUZEJ ŠABAC
POLUŽRTVE, POLUSAUČESNICE
Prošlog četvrtka predstavljena knjiga „Partizanke kao građanke“ Ivane Pantelić sa Instituta za savremenu istoriju iz Beograda. O emancipaciji žena u vremenu posle Drugog svetskog rata govorili su prof. dr Predrag J. Marković i autorka
Svoj magistarski rad Ivana Pantelić sa Instituta za savremenu istoriju iz Beograda pretočila je u knjigu o ženama koje su svoju borbu za emancipaciju započele u vihoru Drugog svetskog rata.
- To je jedna dirljiva priča o mladim devojkama koje iz ljubavi žrtvuju svoje živote što im se posle često loše vraćalo. Cela priča pomalo je ironična. Pokret koji je trebao da emancipuje društvo, da oslobodi žene, pomalo je izmanipulisao celu tu priču. Deo žena stvarno je doživeo emancipaciju, društveni napredak. Moja koleginica Ivana uspela je putem razgovora da sačuva uspomenu tih žena koje su posle rata nastavile da napreduju u civilnom životu, koje su završavale škole, bile funkcioneri, pioniri ženske emancipacije i u tom smislu novog položaja žene. Nažalost to je bilo polovično ““ rekao je prof. dr Predrag J. Marković, recezent knjige i naučni saradnik beogradskog Instituta za savremenu istoriju.
Autorka je u ovoj knjizi obuhvatila period od 1945. do 1953. godine i to kako su partizanke, a u knjizi ih je četrnaest, uplivavale u javnu, naročito političku sferu koja im je do tada bila potpuno nepoznata. Nepoznata jer su pravo glasa žene u tadašnjoj Jugoslaviji dobile upravo 1945. godine. Namera autorke bila je da sazna kako su njene sagovornice, od kojih neke danas nisu žive, uspele da se prilagode i snađu u novim okolnostima.
- To je jedna dirljiva priča o mladim devojkama koje iz ljubavi žrtvuju svoje živote što im se posle često loše vraćalo. Cela priča pomalo je ironična. Pokret koji je trebao da emancipuje društvo, da oslobodi žene, pomalo je izmanipulisao celu tu priču. Deo žena stvarno je doživeo emancipaciju, društveni napredak. Moja koleginica Ivana uspela je putem razgovora da sačuva uspomenu tih žena koje su posle rata nastavile da napreduju u civilnom životu, koje su završavale škole, bile funkcioneri, pioniri ženske emancipacije i u tom smislu novog položaja žene. Nažalost to je bilo polovično ““ rekao je prof. dr Predrag J. Marković, recezent knjige i naučni saradnik beogradskog Instituta za savremenu istoriju.
Autorka je u ovoj knjizi obuhvatila period od 1945. do 1953. godine i to kako su partizanke, a u knjizi ih je četrnaest, uplivavale u javnu, naročito političku sferu koja im je do tada bila potpuno nepoznata. Nepoznata jer su pravo glasa žene u tadašnjoj Jugoslaviji dobile upravo 1945. godine. Namera autorke bila je da sazna kako su njene sagovornice, od kojih neke danas nisu žive, uspele da se prilagode i snađu u novim okolnostima.
Najnoviji broj
25. april 2024.
