PROMOCIJA KNjIGE “NIČIJI VOJNICI” ŽELjKA PANTELIĆA BUNARA
Svedočenje iz pakla u prvom licu
Više od godinu dana nakon objavljivanja, knjiga “Ničiji vojnici” (U sarajevskom paklu 1992. godine) doživela je promociju i u rodnom gradu autora Željka Pantelića. Svedočenje o paklu rata u Sarajevu, konkretno “Slučaju Dobrovoljačka”, prvi put je široj javnosti na ovaj način prezenotvano iz ugla preživelog, tada poručnika 65. zaštitnog motorizovanog puka.
Na promociji u Šapcu govorio je istoričar Branislav Stanković, a u publici su bili prisutni i ljudi iz Beograda i Obrenovca, gde promocije još nisu održane. Knjiga opisuje događaje tokom marta, aprila i maja 1992. godine u Sarajevu, kada je život izgubilo 42 vojnika JNA.
Slučaj Dobrovoljačka nije isto što i Ulica
Slučaj Doborovoljačka ne sme da se meša sa Ulicom Dobrovoljačka. Kada se napiše “Ubijeni u Dobrovoljačkoj” misli se samo na one koji su ubijeni u koloni 3. maja. Slučaj Dobrovoljačka obuhvata više ubistava, od 20. aprila i vojnika koji su ubijeni u kafiću, zatim opšteg napada 2. maja, Dobrovoljačke 3. maja, pa sve do 23. maja kada je naš sugrađanin ubijen u kasarni “Maršal Tito”. Nisu 42 lica ubijena u Dobrovoljačkoj, nego njih devet, prilikom izlaska kolone. Kada se kaže da ih je u Dobrovoljačkoj ubijeno 42 to se koristi da se optužimo da lažemo, navodi Željko Pantelić.
-Prvo sam napisao onaj deo u kom sam lično učestvovao. . Međutim, pre štampe sam rukopis dao nekim ljudima da pričitaju i njima nije bilo jasno ni šta smo mi radili u Sarajevu, ni zašto se sve to desilo. Zbog toga sam morao da se vratim i knjigu počnem time kakva je situacija bila pred sam rat u Bosni i Hercegovini i JNA, navodi Pantelić.
Nakon brojnih peripetija, odbijanja izdavačkih kuća da štampaju, a potom i distribuiraju knjigu, Panteliću je Centar za istraživanje ratnih zločina iz Banja Luke štampao 50 prvih primeraka knjige. Bilo im je važno da knjiga ugleda svetlost dana pre komemoracije, koja se poginulima u Slučaju Dobrovoljačka, održava svake godine 3. maja. Za teritoriju Srbije štampao je sam, kao autorsko izdanje. Prodaje se putem autorovog bloga “Bunarblog”i preko nekih internet prodavnica. Od ukupno 27 promocija, 20 je održano u Republici Srpskoj.
Preživljavanje
Naš sugrađanin prvi put je tokom rata ranjen u Hrvatskoj, a potom 2. maja u Sarajevu kada je bio opšti napad na komandu. Tog dana je gasio kamione sa municijom koji su goreli, kada je ka njemu doletela kumulativna trombonska mina. Uspeo je da je izbegne, ali je ona udarila u zid i od rasprsnuća je imao sedam gelera u licu, ramenu i ruci. Ranjavanje je spadalo pod lakše, pa se odmah vratio na zadatke. Sledećeg dana je, sa grupom vojnika zarobljen i tada je doživeo teško prebijanje i maltretiranje. Priseća se da general Mekenzi nije dozvolio razmenu, odnosno da je zahtevao od muslimanske strane da preda zarobljene vojnike, bez prava da traže bilo šta, jer su dan ranije izigrali dogovor. Veruje i danas da ga ne bi predali, zbog čina koji je imao, pa je tada odlučio da na svaki način pokuša da se spasi. Sakrio se među vojnike koji su izlazili ka autobusima, a kako zbog teškog prebijanja koje je doživeo nije mogao ni da se kreće, oni su ga gurali i nosili. Sakrio se na pod autobusa i onesvestio, dok su ostali vojnici prelazili preko njega. Kada je došao sebi bio je na srpskoj teritoriji, u Lukavici.
-Spiskove poginulih i ranjenih i zarobljenih sam ažurirao prema saznanjima do kojih sam moga da dođem. Nakon 27 održanih promocija javljali su mi se ljudi i dobio sam podatke za još nekoliko njih i oni će se naći u drugom dopunjenom izdanju. Sve što se priča o ovome može se svesti na nivo statistike. Imaju dve napisane knjige i obe su obradile politički momenat, pregovore koji su se vodili oko izlaska kolone, a nema priča vojnika iz prvog lica. Nadao sam se da će neko to napisati, ali to se nije desilo. Prvo sam na svom blogu napisao nekoliko priča i video da su ljudi zainteresovani. Kada sam krenuo da prikupljam materijal najviše mi je pomogao Centar za istraživanje ratnih zločina iz Banja Luke.
Pantelić ne veruje da će za ovaj zločin iko odgovarati, ili eventualno neko od diretnih izvršilaca, ko je bio poslednji na lestvici.
-Prvi postupak, koji je pokrenut 2005. godine obustavljen je zbog navodnog nedostatka dokaza. To je izrugivanje žrtvama. Ono što još više bolo je što se Srbija tim postupkom politički potkusuruje sa bosansim vlastima. Pre nešto više od mesec dana postupak je ponovo pokrenut i javili su mi da su podaci iz moje knjige ušli u tu novu optužnicu. Neki ljudi veruju da će ovoga puta pravosuđe u BiH imati snage da bar nekoga osudi, ali ja ne. Čak i ako neko bude osuđen, to će biti neko od direktnih izvršilaca, a to su obavljali zatvorenici koji su pred rat pušteni, a kasnije su mnogi i eliminisani.
Na promociji u Šapcu govorio je istoričar Branislav Stanković, a u publici su bili prisutni i ljudi iz Beograda i Obrenovca, gde promocije još nisu održane. Knjiga opisuje događaje tokom marta, aprila i maja 1992. godine u Sarajevu, kada je život izgubilo 42 vojnika JNA.
Slučaj Doborovoljačka ne sme da se meša sa Ulicom Dobrovoljačka. Kada se napiše “Ubijeni u Dobrovoljačkoj” misli se samo na one koji su ubijeni u koloni 3. maja. Slučaj Dobrovoljačka obuhvata više ubistava, od 20. aprila i vojnika koji su ubijeni u kafiću, zatim opšteg napada 2. maja, Dobrovoljačke 3. maja, pa sve do 23. maja kada je naš sugrađanin ubijen u kasarni “Maršal Tito”. Nisu 42 lica ubijena u Dobrovoljačkoj, nego njih devet, prilikom izlaska kolone. Kada se kaže da ih je u Dobrovoljačkoj ubijeno 42 to se koristi da se optužimo da lažemo, navodi Željko Pantelić.
-Prvo sam napisao onaj deo u kom sam lično učestvovao. . Međutim, pre štampe sam rukopis dao nekim ljudima da pričitaju i njima nije bilo jasno ni šta smo mi radili u Sarajevu, ni zašto se sve to desilo. Zbog toga sam morao da se vratim i knjigu počnem time kakva je situacija bila pred sam rat u Bosni i Hercegovini i JNA, navodi Pantelić.
Nakon brojnih peripetija, odbijanja izdavačkih kuća da štampaju, a potom i distribuiraju knjigu, Panteliću je Centar za istraživanje ratnih zločina iz Banja Luke štampao 50 prvih primeraka knjige. Bilo im je važno da knjiga ugleda svetlost dana pre komemoracije, koja se poginulima u Slučaju Dobrovoljačka, održava svake godine 3. maja. Za teritoriju Srbije štampao je sam, kao autorsko izdanje. Prodaje se putem autorovog bloga “Bunarblog”i preko nekih internet prodavnica. Od ukupno 27 promocija, 20 je održano u Republici Srpskoj.
Naš sugrađanin prvi put je tokom rata ranjen u Hrvatskoj, a potom 2. maja u Sarajevu kada je bio opšti napad na komandu. Tog dana je gasio kamione sa municijom koji su goreli, kada je ka njemu doletela kumulativna trombonska mina. Uspeo je da je izbegne, ali je ona udarila u zid i od rasprsnuća je imao sedam gelera u licu, ramenu i ruci. Ranjavanje je spadalo pod lakše, pa se odmah vratio na zadatke. Sledećeg dana je, sa grupom vojnika zarobljen i tada je doživeo teško prebijanje i maltretiranje. Priseća se da general Mekenzi nije dozvolio razmenu, odnosno da je zahtevao od muslimanske strane da preda zarobljene vojnike, bez prava da traže bilo šta, jer su dan ranije izigrali dogovor. Veruje i danas da ga ne bi predali, zbog čina koji je imao, pa je tada odlučio da na svaki način pokuša da se spasi. Sakrio se među vojnike koji su izlazili ka autobusima, a kako zbog teškog prebijanja koje je doživeo nije mogao ni da se kreće, oni su ga gurali i nosili. Sakrio se na pod autobusa i onesvestio, dok su ostali vojnici prelazili preko njega. Kada je došao sebi bio je na srpskoj teritoriji, u Lukavici.
-Spiskove poginulih i ranjenih i zarobljenih sam ažurirao prema saznanjima do kojih sam moga da dođem. Nakon 27 održanih promocija javljali su mi se ljudi i dobio sam podatke za još nekoliko njih i oni će se naći u drugom dopunjenom izdanju. Sve što se priča o ovome može se svesti na nivo statistike. Imaju dve napisane knjige i obe su obradile politički momenat, pregovore koji su se vodili oko izlaska kolone, a nema priča vojnika iz prvog lica. Nadao sam se da će neko to napisati, ali to se nije desilo. Prvo sam na svom blogu napisao nekoliko priča i video da su ljudi zainteresovani. Kada sam krenuo da prikupljam materijal najviše mi je pomogao Centar za istraživanje ratnih zločina iz Banja Luke.
Pantelić ne veruje da će za ovaj zločin iko odgovarati, ili eventualno neko od diretnih izvršilaca, ko je bio poslednji na lestvici.
-Prvi postupak, koji je pokrenut 2005. godine obustavljen je zbog navodnog nedostatka dokaza. To je izrugivanje žrtvama. Ono što još više bolo je što se Srbija tim postupkom politički potkusuruje sa bosansim vlastima. Pre nešto više od mesec dana postupak je ponovo pokrenut i javili su mi da su podaci iz moje knjige ušli u tu novu optužnicu. Neki ljudi veruju da će ovoga puta pravosuđe u BiH imati snage da bar nekoga osudi, ali ja ne. Čak i ako neko bude osuđen, to će biti neko od direktnih izvršilaca, a to su obavljali zatvorenici koji su pred rat pušteni, a kasnije su mnogi i eliminisani.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
