Ivan Glišić u antologiji „Pesnici u popularnoj muzici“
Večni trenutak sreće
Izbor koji obuhvata više vekova. Dela koja su se našla na nosačima zvuka. Pobednik šifrovanog konkursa. „Trenutak sreće“ proslavio Dalibora Bruna. Opčila pesma i Kornelija Kovača. Uskoro u antologijskoj cd kolekciji subotičkog festivala
Umetničko delo je proces koji oblikuje kreativni deo bića, u jednom trenutku vremena postane dostupno javnosti, međutim bit unikatnog dela je ta da pronađe put koji eliminiše kategoriju vremena, prostora i postane deo večnosti, znano svakoj generaciji. Stih kao reč u pokretu učinila je neke liričare, kreatore poznatim, a nekada je melodija reči prizivala note da obaviju i učine još veličanstvenijim. Brajan Epstaj, menadžer Bitlsa je opisujući liverpulsku četorku prijatelju sredinom šezdesetih rekao kako su izvanredni, te da će se slušati i 2000. godine.
Neki pesnici su pisali stihove za vokalne soliste i bendove, drugi nisu ni slutili da će jednog dana i kroz numere biti ovekovečeno njihovo delo, ali sve ili bar većinu, njih 270, izdavačka kuća „Prometej“ sabrala je u antologiju „Pesnici u popularnoj muzici“. Od Njegoša do novih generacija izabrani su autori čiji stihovi su ostali na nosačima zvuka. Obuhvaćen je celokupan prostor bivše velike države, a među njima se našao i Šapčanin Ivan Glišić, pesnik, književnik, prosvetni radnik u penziji, muzički znalac i hroničar proteklog vremena. Iz njegovog opusa izabrana je pesma „Trenutak sreće“, jednu od najznačajnijih u karijeri Dalibora Bruna.
Knjigu je priredio Bogomir Mijatović, autor čuvene emisije „Randevu sa Muzikom“, dok je recenzent naš sugrađanin Boško Suvajdžić, magistar književnosti, nekada član benda „Horizonti“. Svako od odabranih: Njegoš, Vasko Popa, Laza Kostić, Mika Antić, Duško Trifunović, Desanka Maksimopvić, Ljubomir Simović... predstavljeni su sa nekom od pesama, uz navođenje svih njihovih dela koja su se našla na nosačima zvuka.
Pesma je nastala krajem šestedesetih. Izabrana je kao najbolja na šifrovanom konkursu „Pop ekspresa“ zagrebačkog časopisa i nagrađena je „Zlatnom lirom“. Žiri su činili: Maja Perfiljeva, Drago Britvić i Nikica Kalogjer.
-Nagrada je bila simbolična, ali su u Zagrebu predstavljeni najbolji autori kada me je Maja upoznala sa kompozitorom Rajmondom Ruićem. Njemu su se stihovi dopali i komponovao je „Trenutak sreće“ za Dalibora Bruna.
On se sa ovom numerom predstavio na Subotičkom omladinskom festivalu u pratnji simfonijskog orkestra kojim je dirigovao Kornelije Kovač. „Trenutak sreće“ je opčinio Kornelija i odmah je angažovao Bruna za ondašnju postavu „Korni grupe“.
Glišić je ubrzo postao član SOKOJ gde se u tom periodu ulazilo samo na preporuku uglednih pesnika i kompozitora. Njega su predložili upravo Maja Perfiljeva (tekstopisac mnogih pesama sarajevskih Indeksa) i Drago Britvić (autor pesme „Potraži me u predgrađu“) .
-U tom trenutku je bilo u članstvu desetak pesnika i tridesetak bendova i pevača, bio je rigorozan kriterijum. Selekcije danas nema, svako ko piše i komponuje.
Pesma nije bila na „longplejki“ sa Festivala 1969, jer je bila predugačka. Trajala je osam minuta, dok su ostale bile između minut i po i dva minuta. Ipak, Ministarstvo kulure je nedavno odobrilo sredstva za najveće melodije sa Festivala koje će biti smeštene na četiri diska i tu će biti mesta i za „Trenutak sreće“.
Rajmond Ruić i Ivan Glišić su nastavili saradnju koja je kasnije donela još mnoge nezaboravne pesme: „Ulica jorgovana“ (Darko Domijan), „Veče u luna parku (Josipa Lisac, grupa Tajm), „Naćiće se neko ko će da me voli“ (Beti Đorđević) i tematska ploča „Pastir kraj vatre“ (Darko Domijan).
