ŠABAČKE PRIČE - DANICA PANIĆ
SVE SU MOJE RUŽE PROCVETALE
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (33)
Rođena je u Koceljevi 1922. godine u skromnoj seoskoj porodici gde je obavljala poslove koji su bili namenjeni muškarcima a ne ženi slabije konstitucije ali jakog uma kojim se probijala kroz život. Tu je učila osnovnu školu, učiteljsku u Prokuplju a studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Višoj pedagoškoj i Filološkom fakultetu u Beogradu. Prosvetni rad počela je u osnovnoj školi u Vladimircima, nastavila u Šapcu u školi “Janko Veselinović“ i “Mileva Kosovac“ gde je provela najviše godina. Potom je u Pedagoškoj akademiji u Šapcu bila profesor srpskohrvatskog jezika, jugoslovenske književnosti i književnosti za decu. Danas je u penziji, u kojoj se ne broje dani a životna vedrina i zdrav razum nadvladavaju sve ono što godine nose.
Ponosna na sve što je radila u životu, a i kako ne bi, Danica Panić, i sada u nastavi života kao da drži čas, dok ispred nje na radnom stolu stoje rasute potamnele fotografije, stranice već patiniranog belog papira ispisanog njenim rukopisom ili pisaćom mašinom, u dnevnoj sobi ispunjenoj knjigama i uspomenama koje naviru dok kroz prozor ponekad gleda u park preko puta kojim sve ređe šeta.
Ali zato šetnja kroz prošlost nije problem za ženu vedrog duha, nastavnicu i profesorku koja je ostala u sećanju, verovatno, svih svojih učenika, a njih je mnogo.
- Najteže mi je da kažem koliko sam dece izvela, ne mogu da nabrojim, ali najčešće to oslikavam ovako “Sve su moje ruže procvetale“- priča Danica Panić, koju su svakodnevno u šetnji zaustavljali bivši učenici koje je zanimalo da li su i oni deo te pesme i deo njenog cveća.
Ponosna na sve što je radila u životu, a i kako ne bi, Danica Panić, i sada u nastavi života kao da drži čas, dok ispred nje na radnom stolu stoje rasute potamnele fotografije, stranice već patiniranog belog papira ispisanog njenim rukopisom ili pisaćom mašinom, u dnevnoj sobi ispunjenoj knjigama i uspomenama koje naviru dok kroz prozor ponekad gleda u park preko puta kojim sve ređe šeta.
Ali zato šetnja kroz prošlost nije problem za ženu vedrog duha, nastavnicu i profesorku koja je ostala u sećanju, verovatno, svih svojih učenika, a njih je mnogo.
- Najteže mi je da kažem koliko sam dece izvela, ne mogu da nabrojim, ali najčešće to oslikavam ovako “Sve su moje ruže procvetale“- priča Danica Panić, koju su svakodnevno u šetnji zaustavljali bivši učenici koje je zanimalo da li su i oni deo te pesme i deo njenog cveća.
Najnoviji broj
18. april 2024.
