ISTRAŽIVANjE AKADEMIJE ŽENSKOG PREDUZETNIŠTVA
Ženama radno vreme često i više od 11 sati
Žene posle osmočasovnog radnog vremena za koje su plaćene, nekad očekuje dodatno i više od pet sati neplaćenog rada u domaćinstvu, dok je prosek vremena koje provedu u ovim poslovima tri sata svakodnevno, pokazali su rezultati istraživanja koje je na teritorijama sedam vojvođanskih lokalnih samouprava sprovela Akademija ženskog preduzetništva.
“Rad koji obavljaju žene u kući se često podrazumeva, prihvata olako i ne vrednuje, te retko ko ima procenu koliko njime štede država, društvo i porodica, to jest koliko žene za sve nas ‘nevidljivo’ zarađuju”, navodi se u saopštenju Akademije.
Kako se navodi, žene u domaćinstvu najviše vremena potroše na kuvanje, čišćenje i spremanje, peglanje, pranje suđa, nabavku.
Dodaje se da, radeći bez nadoknade, žene štede budžet svoje porodice, ali i budžet svoje lokalne sredine ili države.
“Radeći svakodnevno smenu na poslu i smenu u kući, žene na posao odlaze umorne. Neophodno je da se položaj žena po ovom pitanju popravi, kako one ne bi morale da biraju između karijere i porodice, često se odričući ličnog napretka”, piše u saopštenju.
Dodaje se da se žene i dalje suočavaju sa većim brojem ograničenja u sferi ličnog napretka i razvoja karijere nego muškarci.
“U školovanju, zapošljavanju, nasleđivanju imovine i pokretanju sopstvenog biznisa one imaju brojne prepreke. Nekako je tradicionalno zapisano da u najvećem broju slučajeva ćerka neguje stare roditelje, da se imovina sa roditelja i dalje češće prepisuje na ime muškog naslednika, pri otvaranju firme žena vrlo često nema nekretninu na sopstvenom imenu koju može da upotrebi kao garanciju za kredit”, piše u saopštenju.
Projekat pod nazivom “Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” obuhvatio je teritorije lokalnih samouprava Subotica, Sombor, Bačka Palanka, Bač, Kula, Vrbas i Beočin.
Projekat je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Njomen), u okviru programa “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II”, koji finansira Evropska unija.
“Rad koji obavljaju žene u kući se često podrazumeva, prihvata olako i ne vrednuje, te retko ko ima procenu koliko njime štede država, društvo i porodica, to jest koliko žene za sve nas ‘nevidljivo’ zarađuju”, navodi se u saopštenju Akademije.
Kako se navodi, žene u domaćinstvu najviše vremena potroše na kuvanje, čišćenje i spremanje, peglanje, pranje suđa, nabavku.
Dodaje se da, radeći bez nadoknade, žene štede budžet svoje porodice, ali i budžet svoje lokalne sredine ili države.
“Radeći svakodnevno smenu na poslu i smenu u kući, žene na posao odlaze umorne. Neophodno je da se položaj žena po ovom pitanju popravi, kako one ne bi morale da biraju između karijere i porodice, često se odričući ličnog napretka”, piše u saopštenju.
Dodaje se da se žene i dalje suočavaju sa većim brojem ograničenja u sferi ličnog napretka i razvoja karijere nego muškarci.
“U školovanju, zapošljavanju, nasleđivanju imovine i pokretanju sopstvenog biznisa one imaju brojne prepreke. Nekako je tradicionalno zapisano da u najvećem broju slučajeva ćerka neguje stare roditelje, da se imovina sa roditelja i dalje češće prepisuje na ime muškog naslednika, pri otvaranju firme žena vrlo često nema nekretninu na sopstvenom imenu koju može da upotrebi kao garanciju za kredit”, piše u saopštenju.
Projekat pod nazivom “Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada” obuhvatio je teritorije lokalnih samouprava Subotica, Sombor, Bačka Palanka, Bač, Kula, Vrbas i Beočin.
Projekat je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Njomen), u okviru programa “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II”, koji finansira Evropska unija.
Beta
Najnoviji broj
18. april 2024.
