Foto: Privatna arhiva
BAKA ŽIVANA RISTIVOJEVIĆ, NAJSTARIJI ČLAN BIBLIOTEKE U KOCELjEVI
Knjiga je moj prozor u svet
„Sve što pročitam u knjigama, pamtim. Da sam neke stvari ranije, u mladosti znala, otišla bih daleko. Iz knjiga sam učila i naučila sve. Volela sam i čuvala ih, vraćala na vreme u biblioteku, dobijala druge na čitanje. Iz njih može mnogo toga da se naučio o životu, o ljudima, o našim naravima“, priča baka Živana
Najstarija i jedna od najaktivnijih članica Biblioteke “Janko Veselinović” u Koceljevi je osamdesettrogodišnja Živana Ristivojević iz Gradojevića. Rođena pred početak Drugog svetskog rata uspela je da završi tek četiri razreda osnovne škole u posleratnom periodu, u kojem, kaže, nije bilo ni olovke, ni sveske, ni knjige. I učitelji su se često menjali, ali naučila je da čita i piše. Knjigu je volela i tada jednako kao i danas. Sa neverovatnom strašću i ushićenjem priča o delima koje je pročitala, o piscima i književnim likovima. Do naslova je dolazila na različite načine. U poslednje vreme to čini u biblioteci u koju ponekad ode i sama. Ipak, češće knjige menjaju mlađi članovi njene porodice, a na čitalačkom meniju nađu se dela po preporuci bibliotekara.
-Ceo život sam domaćica, živim na selu, radim sve radove u kući i u polju. Volela sam da pletem i tkam dok sam bila mlađa. Bila sam i u njivi. Težak je bio život žene na selu. Sada je, čini mi se, lakše. Čitam oduvek, ali intenzivno od kada mi je unuka krenula u školu pa je počela da mi donosi knjige iz biblioteke. Jedna od omiljenih mi je Andrićeva “Na Drini ćuprija”-priča Živana.
Dešava se da neku knjigu nakon određenog vremena ponovo pročita i doživi je na potpuno nov način. Otkrije detalje na koje prvobitno nije obratila pažnju, koji su joj u prvom čitanju promakli.
Preferira domaće pisce, ali joj ni ruska književnost nije strana. Posebno je impresionirana delom “Ana Karenjina”. Kako ističe, nije sigurna koliko je tačno knjiga pročitala, ali ih je bilo mnogo i sva dela je, ponosno ističe, čitala bez naočara. Fascinirana je istorijskim ličnostima, društvenim prilikama koje su vladale u određenim epohama. Dodaje da samo čitajući i saznajući o istoriji može se razumeti sadašnjost i ono što se trenutno dešava u svetu.
-Žao mi je ljudi u romanima, istorijskih likova, koji su imali teške sudbine i trnovite životne puteve. Sve što pročitam u knjigama, pamtim. Da sam neke stvari ranije, u mladosti znala, otišla bih daleko. Iz knjiga sam učila i naučila sve. Volela sam i čuvala ih, vraćala na vreme u biblioteku, dobijala druge na čitanje. Iz njih može mnogo toga da se naučio o životu, o ljudima, o našim naravima- priča ova baka koja člansku kartu koceljevačke biblioteke ima duže od dve decenije.
DOBRA KNjIGA I ČAŠICA RAKIJE –
RECEPT ZA VITALNOST I DUGOVEČNOST
Za nju je blago dobro zdravlje, porodica i znanje, pa sebe smatra bogatom ženom. Zdravlje je, kaže, za sada dobro služi a i porodica joj je velika i srećna. Za dugovečnost kroz osmeh savetuje da se svakog dana, uz jutarnju kafu, popije i jedna domaća rakija. Ne smeju se zanemariti ni redovni ali umereni obroci, aktivnosti bez nervoze i žurbe kao i dobar san.
-A za zdravlje u glavi potrebna je knjiga3- savetuje ova vitalna i oštroumna starica koja trenutno na čitalačkom meniju ima Branka Ćopića i Ivu Andrića.
Posebno ushićenje oseća kada zakorači u ovu kuću pisanih dela. Napominje da je to njen svet i da voli miris knjiga. One nam, dodaje, pomažu da razvijamo vijuge, dolazimo do saznanja, sklapamo kockice, razvijamo maštu...
-Knjiga je moj prozor u svet, način izlaska iz dvorišta i sela, odlazak u neke druge predele, razne krajeve sveta. Ona je moj vremeplov. Kad vidim čoveka mogu dobro da ga procenim na prvi pogled. Kada uzmem knjigu u ruke i ako se ona “lepi” za mene, ja idem do kraja. Ali, ako nije takav osećaj, ja je pređem i ne zadržavam se predugo na njoj. Nije svaka knjiga dobra. Da bi znao koja jeste a koja nije, moraš da ih pročitaš mnogo, da naučiš da praviš razliku. Na osnovu jedne ne može da se sudi. Tako je i u životu. Na osnovu jednog iskustva ne donosi se sud- ističe baka Živana dodajući da bi svima bilo bolje kada bi u svetu bilo više uvažavanja i tolerancije.
MLADI VIŠE VOLE TELEFONE
Ranije je čitala svaki dan. Sada se dešava da, kako kaže, poneki i preskoči jer su joj velika radost i zanimacija praunuci. Sa ponosom ističe da ih ima 11, kao i četvoro unučadi od sina i ćerke. Dok su unuci išli u školu dešavalo se da Živana umesto njih čita obaveznu školsku lektiru pa im prepriča sadržaj kako bi bili spremni za čas srpskog jezika. Govorila je svojim potomcima razne priče, pripovedala bajke, u želji da im prenese ljubav prema knjigama ali, kaže, zalud, jer joj se čini da su ipak više zavoleli mobilne telefone.
-Danas deca retko čitaju, pa čak i redovnu školsku lektiru. Za sve je kriva televizija, telefoni i kompjuteri. Ne znam da li i šta znaju, šta mogu da nauče iz toga. Nemam snage da im zabranim. Smatram da mladi ne treba da vređaju starije a da u životu treba da rade ono što vole. I ja sam radila šta sam volela. Čuvala sam ovce i nosila moje knjižice u čistoj kesi i kad dođem kod ovaca, čitam. Negde sednem, negde stanem i pročitam tako puno. Meni dosta. Što god sam pročitala, vredelo je i sve sam zapamtila- priča Živana. Čitanje navodi na razmišljanje, na zaključivanje. Prema njenom mišljenju nikada nije isto čitati roman ili gledati film nastao po njemu. Doživljaj je intenzivniji kada se čita, kada se zamišljaju likovi i situacije.
-Ceo život sam domaćica, živim na selu, radim sve radove u kući i u polju. Volela sam da pletem i tkam dok sam bila mlađa. Bila sam i u njivi. Težak je bio život žene na selu. Sada je, čini mi se, lakše. Čitam oduvek, ali intenzivno od kada mi je unuka krenula u školu pa je počela da mi donosi knjige iz biblioteke. Jedna od omiljenih mi je Andrićeva “Na Drini ćuprija”-priča Živana.
Kada uzmem knjigu u ruke i ako se ona “lepi” za mene, ja idem do kraja. Ali, ako nije takav osećaj, ja je pređem i ne zadržavam se predugo na njoj. Nije svaka knjiga dobra
Dešava se da neku knjigu nakon određenog vremena ponovo pročita i doživi je na potpuno nov način. Otkrije detalje na koje prvobitno nije obratila pažnju, koji su joj u prvom čitanju promakli.
Preferira domaće pisce, ali joj ni ruska književnost nije strana. Posebno je impresionirana delom “Ana Karenjina”. Kako ističe, nije sigurna koliko je tačno knjiga pročitala, ali ih je bilo mnogo i sva dela je, ponosno ističe, čitala bez naočara. Fascinirana je istorijskim ličnostima, društvenim prilikama koje su vladale u određenim epohama. Dodaje da samo čitajući i saznajući o istoriji može se razumeti sadašnjost i ono što se trenutno dešava u svetu.
-Žao mi je ljudi u romanima, istorijskih likova, koji su imali teške sudbine i trnovite životne puteve. Sve što pročitam u knjigama, pamtim. Da sam neke stvari ranije, u mladosti znala, otišla bih daleko. Iz knjiga sam učila i naučila sve. Volela sam i čuvala ih, vraćala na vreme u biblioteku, dobijala druge na čitanje. Iz njih može mnogo toga da se naučio o životu, o ljudima, o našim naravima- priča ova baka koja člansku kartu koceljevačke biblioteke ima duže od dve decenije.
RECEPT ZA VITALNOST I DUGOVEČNOST
Za nju je blago dobro zdravlje, porodica i znanje, pa sebe smatra bogatom ženom. Zdravlje je, kaže, za sada dobro služi a i porodica joj je velika i srećna. Za dugovečnost kroz osmeh savetuje da se svakog dana, uz jutarnju kafu, popije i jedna domaća rakija. Ne smeju se zanemariti ni redovni ali umereni obroci, aktivnosti bez nervoze i žurbe kao i dobar san.
-A za zdravlje u glavi potrebna je knjiga3- savetuje ova vitalna i oštroumna starica koja trenutno na čitalačkom meniju ima Branka Ćopića i Ivu Andrića.
Posebno ushićenje oseća kada zakorači u ovu kuću pisanih dela. Napominje da je to njen svet i da voli miris knjiga. One nam, dodaje, pomažu da razvijamo vijuge, dolazimo do saznanja, sklapamo kockice, razvijamo maštu...
-Knjiga je moj prozor u svet, način izlaska iz dvorišta i sela, odlazak u neke druge predele, razne krajeve sveta. Ona je moj vremeplov. Kad vidim čoveka mogu dobro da ga procenim na prvi pogled. Kada uzmem knjigu u ruke i ako se ona “lepi” za mene, ja idem do kraja. Ali, ako nije takav osećaj, ja je pređem i ne zadržavam se predugo na njoj. Nije svaka knjiga dobra. Da bi znao koja jeste a koja nije, moraš da ih pročitaš mnogo, da naučiš da praviš razliku. Na osnovu jedne ne može da se sudi. Tako je i u životu. Na osnovu jednog iskustva ne donosi se sud- ističe baka Živana dodajući da bi svima bilo bolje kada bi u svetu bilo više uvažavanja i tolerancije.
MLADI VIŠE VOLE TELEFONE
Ranije je čitala svaki dan. Sada se dešava da, kako kaže, poneki i preskoči jer su joj velika radost i zanimacija praunuci. Sa ponosom ističe da ih ima 11, kao i četvoro unučadi od sina i ćerke. Dok su unuci išli u školu dešavalo se da Živana umesto njih čita obaveznu školsku lektiru pa im prepriča sadržaj kako bi bili spremni za čas srpskog jezika. Govorila je svojim potomcima razne priče, pripovedala bajke, u želji da im prenese ljubav prema knjigama ali, kaže, zalud, jer joj se čini da su ipak više zavoleli mobilne telefone.
Što god sam pročitala, vredelo je i sve sam zapamtila
-Danas deca retko čitaju, pa čak i redovnu školsku lektiru. Za sve je kriva televizija, telefoni i kompjuteri. Ne znam da li i šta znaju, šta mogu da nauče iz toga. Nemam snage da im zabranim. Smatram da mladi ne treba da vređaju starije a da u životu treba da rade ono što vole. I ja sam radila šta sam volela. Čuvala sam ovce i nosila moje knjižice u čistoj kesi i kad dođem kod ovaca, čitam. Negde sednem, negde stanem i pročitam tako puno. Meni dosta. Što god sam pročitala, vredelo je i sve sam zapamtila- priča Živana. Čitanje navodi na razmišljanje, na zaključivanje. Prema njenom mišljenju nikada nije isto čitati roman ili gledati film nastao po njemu. Doživljaj je intenzivniji kada se čita, kada se zamišljaju likovi i situacije.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
