18. avgust 2022.18. avg 2022.
Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Jovana Miletić, stjuardesa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima

Nesvakidašnji život Šapčanke sa koferom u rukama

Ovaj posao bih preporučila svima koji vole da rade sa ljudima i putuju i kojima nije samo novac motivacija. To jeste veliki plus, ali ako radiš samo zbog novca, jako brzo postaneš nezadovoljan zato što te ništa ne ispunjava
Nesvakidašnji život rođene Šapčanke Jovane Miletić odvija se sa koferom u rukama, pa smo tako i ovaj razgovor obavile telefonski, nakon što je sletela u Veneciju, budući da će u decembru biti tri godine kako je stjuardesa za poznatu avio-kompaniju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Završila je hotelski menadžment u Beogradu, učestvovala u programu „Work and travel“ u Americi, radila u hotelima u Srbiji i Sloveniji. Za sadašnji posao aplicirala je i tokom studija, ali je, iako je primljena, odustala, želeći da prvo stekne diplomu. Kasnije, kako to život sam namesti za sigurne u svoj cilj, dok je bila u nacionalnoj, prijavila se i za tri različite inostrane avio-kompanije i na sva tri mesta bila primljena, tako da je u tom trenutku došla u situaciju da može da bira.

Kad snovi postanu stvarnost
Sada joj je baza u Dubaiju. Obišla je sve svetske kontinete i bila u 46 zemalja.
-Ranije u toku fakulteta čula sam od drugarica priče o Emiratima i išla sam tamo nekoliko puta. Jednom sam u Srbiji konkurisala i nisam prošla, ali sam dobila posao za drugu inostranu kompaniju i odustala, jer nisam želela da napustim fakultet. Kada sam otišla u Sloveniju posle fakulteta, gde igrom slučaja imam papire, aplicirala sam za kompaniju u kojoj trenutno radim i u poslednjem krugu nisam prošla. To mi je delovalo kao pravi posao za mene. Nakon što sam jednom izašla iz Srbije i otišla u Ameriku, bilo mi je izuzetno teško da se uklopim i shvatila sam da ću život kakav želim da imam teško imati sa poslom na recepciji nekog hotela u našoj zemlji- objašnjava rođena Šapčanka.

Tada je usledio polugodišišnji rad za nacionalnu avio-kompaniju i prilika koju je drugi put uspešno iskoristila.

-Kako se to obično i desi, kad najmanje očekuješ i kad već imaš posao, pojave se mnoge prilike, pa sam tako i ja bila primljena u sve tri kompanije u isto vreme. Odlučila sam se za onu koja mi je bila prva želja i tamo sam od decembra 2019. godine. Tek sam počela da letim mesec dana i onda se desio lokdaun. Do jula prethodne godine imala sam jednom mesečno let i retko gde smo mogli da izađemo napolje zbog korone. Sada letimo mnogo češće i praktično sam svaka dva dana negde na putu- priča Jovana.

Nesvakidašnji
život rođene Šapčanke Jovane Miletić odvija se sa koferom u rukama, Foto: Privatna arhiva


Posao je zahtevan, ali pruža mnogo prilika kakve su većini drugih profesija uskraćene.

-Preporučila bih ga svima koji vole da rade sa ljudima i putuju i kojima nije samo novac motivacija. To jeste veliki plus, ali ako radiš samo zbog novca, jako brzo postaneš nezadovoljan zato što te ništa ne ispunjava. Mnogo ljudi tako rade i čuvaju svaki dinar, ne uživaju na pauzama između letova i onda jedva čekaju da se vrate kući zato što im Dubai izgleda previše lažno i veštački. Naravno da je mnogo drugačije nego kod kuće, ali treba se truditi i ostvariti normalan život dok smo tu, a ne samo čuvati pare za povratak. Mislim da je najbolje ako dolaziš sa ciljem da proputuješ, da vidiš nešto.
Ne kažem da je savršeno, nekad je jako teško. Meni je u julu bilo izuzetno naporno, čak sam se i razbolela zbog previše posla i nisam mogla da dočekam odmor- ističe.

Upravo je taj odmor lepota posla, jer može da odabere bilo koje mesto na karti i odlazak na željenu destinaciju postaje lako ostvariv san. Osim što kabinsko osoblje ima plaćen smeštaj, povlastice i popuste, ne samo za odlaske u fitnes centre, na bazene, usluge i kupovinu u pojedinim objektima, dobija i besplatne godišnje karte za putovanje po izboru.

-Nedavno sam bila na Baliju gde nisam platila kartu, a realna cena je bila 1.600 evra. Da radim bilo koji drugi posao, da sam u Srbiji, sigurno ne bih mogla to da priuštim ili bih morala da čuvam cele godine pare samo za taj jedan odmor i da ni na šta drugo ne trošim novac. Tamo je prelepo- priroda, ljudi, način na koji žive, poželiš da ostaneš celo leto i ne bi ti ništa falilo. Mauricijus je mnogo lep takođe. Svaka država ima nešto svoje što je izdvaja. U Evropi su mi među omiljenim destinacijama Rim i Španija. U junu sam iskoristile slobodne dane i otputovala sa dečkom u Jordan, da vidim Petru, jedno od svetskih čuda. To mi je bio jedan od snova i stvarno je bilo prelepo iskustvo. Išli smo u Wadi Rum, crvenu pustinju kloja izgleda magično. To je jedno od najboljih putovanja koja sam sebi mogla da priuštim zahvaljujući ovom poslu- naglašava ona.

Dubai- mesto brojnih mogućnosti
Život u Dubaiju ima svoje prednosti i mane, sve zavisi od osobe i kako ona odluči da posmatra to mesto. Neki ljudi su mnogo duže od nje tu, ali su videli mnogo manje, jer prosto nisu želeli da prepoznaju potencijal tog mesta. Jovana koristi slobodne dane da putuje sa društvom, odlazi u sportsko- rekreativne centre da igra odbojku, organizuju izlete i putovanja vikendom.

-Ovde ima mnogo naših ljudi, ne samo u ovom poslu, već možda i najviše u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, fitnesu... Retko ko se odlučuje da trajno živi u Dubaiju, mislim da je neki limit 10 godina. Oni koji osnuju porodicu obično se vraćaju u Evropu. Ako bih prestala da radim ovaj posao, sigurno bih još neko vreme ostala da živim na istom mestu. Planiram da u međuvremenu pokrenem neki svoj posao, zato što su ovde ako imaš dobru ideju velike mogućnosti da napreduješ. Iskreno, volela bih da se vratim u Evropu onog trenutka kad budem imala porodicu, zato što se način života u Dubaiju sa porodicom previše razlikuje do onog kako u Srbiji smatramo da to treba funkcioniše- objašnjava.

Nesvakidašnji život rođene Šapčanke Jovane Miletić odvija se sa koferom u rukama, Foto: Privatna arhiva


O trajnom povratku u rodnu zemlju, međutim, ne razmišlja. Dolazila je u maju u Šabac na četiri dana kako bi prisustvovala jednoj svadbi. Kratak boravak iskoristila je da vidi drage ljude i mamu, koja je jedina od najbliže rodbine u Srbiji.

-Nedostaju mi prijatelji i mama koja živi u Srbiji, a i sestre koje su u inostranstvu, tako da smo svi svuda po svetu. Iz Srbije mi nedostaje način života, mogućnost da lako izađeš i prošetaš gde hoćeš. Dok sam živela tu, nisam obraćala pažnju na prirodu, nisam shvatala koja je prednost kad imaš dvorište oko kuće, zelenilo, parkove, ali kad to nemaš, onda neizostavno osetiš koliko ti je zapravo baš to potrebno- naglašava.

Po završetku našeg razgovora sastala se sa sestrom koja je u Italiju doputovala iz Slovenije kako bi se videle. Kada sretne naše ljude na letovima, srce joj je puno, pošto se to i ne dešava često. Nekad se rode prijateljstva i poznanstva, razmene kontakti i to je jedna od najlepših strana posla. Ona malo manje lepa je činjenica da svaki put radi sa ljudima različitih karaktera i sa različitih podneblja, a te kulturološke razlike ponekad se osete prilikom odnosa prema radnim zadacima.

-Naši putnici su najviše Arapi, Indijci i Pakistanci, retko naši ljudi. Jednom sam na letu od Atine do Njujorka igrom slučaja upoznala naše ljude, ženu koja je putovala sa sinom. Sledeći put kad sam išla tamo smo se videle, pošto smo razmenile kontakte. To je jedan od divnih primera i prednosti ovog posla. Upoznaješ ljude i nekad se iz toga rode lepa poznanstva- navodi.

Posao je zahtevan, ali pruža mnogo prilika kakve su većini drugih profesija uskraćene.
-Preporučila bih svima koji vole da rade sa ljudima i putuju i kojima nije samo novac motivacija


Umor nekad pobedi želju da se svaka pauza iskoristi maksimalno, ali je sa takvom vrstom posla to očekivano i razumljivo.

-Kada te stigne umor, nisi zainteresovan da obilaziš destinacije na kojima si, samo da to vreme posvetiš odmoru i oporavku od puta. Uglavnom uvek izađem bar na kratko, ali se dogodilo da sam u London letela pet puta i nijednom nisam izašla do centra. Svaki put nađem izgovor, nekad zbog hladnoće, nekad zbog udaljenosti hotela od grada. Onda krivim sebe, a zapravo je glavni razlog umor, tako da je logično da on ponekad bude jači od želje da nešto vidimo ili uradimo- objašnjava i dodaje da nekad zaista nema šta ni da se vidi.

-Jednom sam izašla u Daki u Bangladešu. To je jedno od mesta gde sam pomislila da mi je drago što sam iz Evrope. Zbog načina na koji smo odrasli, kako smo vaspitani, imamo razloga da budemo ponosni odakle smo- poručuje Jovana.

Ipak je Srbija, ističe, u srcu.
D.Dimitrijević

Najnoviji broj

24. novembar 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa