Posao je dobar izbor samo ako je odraz ličnog interesovanja

Luka Ćirić završio je treću godinu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu na programu primenjeno softversko inženjerstvo, a Dragana Stefanović četvrtu na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu- informacioni sistemi i tehnologije. Visoke prosečne ocene u toku studija kvalifikovale su ih među odabrane stipendiste grada, a izbor posla kojim se već sada bave obezbediće im sigurnu budućnost. Ipak, saglasni su da plata nije ono čime su se rukovodili birajući profesiju, već isključivo zainteresovanost za te oblasti.

Uvek je bolje raditi ono što voliš
-Danas se mnogo traže softverski inženjeri zato što se sve digitalizuje i svaka firma po novim pravilima mora da ima svoj sajt. Zbog toga su najviše veb tehnologije poznate i samo programiranje je došlo do toga da se veoma ističe. Od nekada dve- tri firme danas smo sigurno došli na više od 100 za koje ja znam samo u Novom Sadu. Za programiranje sam se zaiteresovao u sedmom razredu osnovne škole i išao na takmičenja. Bio sam dobar iz matematike i onda sam na poziv profesorice u Natinoj školi Nadežde Drobac odlučio da probam. Uglavnom to dečacima bude interesantno zbog mogućnosti da prave igrice, retko ko zapravo ode u to, ali tako se počne- navodi Luka.

Dodaje da tada niko nije znao da će biti ovolika potražnja za programerima, a danas na fakultetu ima skoro 1.000 ljudi koji uče da budu softverski inženjeri. Išao je u srednju Tehničku školu, smer administrator računarskih mreža i upravo zahvaljujući tome stekao praktična znanja koja su mu koristila u daljem školovanju.

-Mnogo je lakše kad dolaziš iz stručne škole zato što si u prednosti kad dođeš na fakultet i ako te još to interesuje dodatno ćeš istražiti i naučiti. Meni je to veoma bitno, jer su tamo prva predavanja najosnovnija, posle toga si „bačen u vatru“ i iz tog razloga treba ti bar osnovno predznanje. U septembru treba da počnem praksu- kaže on.

Priča kako su u tom poslu svi veoma povezani kao deo jednog sistema.

-Često se dešava da moraju da komuniciraju neke dve aplikacije i onda nije bitan toliko ni taj programski jezik, ni sama implemetacija, bitna je samo komunikacija. Nemam iskustva u industriji, ali za sebe sam probao da radim. Pravio sam programe koji rade neku manju automatizaciju za lakše izvršavanje nekih poslova. Retko ko od naših ljudi ima konkretnu specifikaciju, nego se samo postavi zahtev i ti moraš da smisliš kako da ga realizuješ da bi bilo funkcionalno, tako da treba biti kreativan i koncentrisan. Posao je takav da, ako se radi više od osam sati, koncentracija maksimalno pada- podvlači.

Smatra da je važno voleti to što radiš i birati posao prema svom interesovanju.

-Uvek kažem da se treba prvo zainteresovati za neku oblast, pa upisati fakultet. Ako te nešto ne interesuje, a upišeš taj smer zato što misliš da će biti mnogo para u toj branši, bićeš verovatno znatno lošiji od ljudi koji to zapravo vole da rade i biće ti dosta teže. Uvek je bolje raditi ono što voliš. Mnogo ljudi upiše taj fakultet i ne završi ga. Nije to toliko jednostavno, a ako te interesuje, uopšte nije toliko teško. Sve zavisi od predavanja, obaveza u tom trenutku. Ima slobodnog vremena, ali kad su blizu rokovi, logično je da više vremena posvetim fakultetu- naglašava.
Vremena ostaje i za rekreativno bavljenje sportom, teretanu i plivanje, ali i za druga interesovanja. Od 2013. godine je u šabačkim izviđačima i zahvaljujući tome je mnogo proputovao.

-Kod nas je ranije uvedena kablovska, pa sam na američkim kanalima video emisije na tu temu i to mi je bilo zanimljivo. Priključio sam se izviđačima u Šapcu i preko njih išao u Švajcarsku, Bosnu, na razna takmičenja i smotre. Sada ponovo posle pauze zbog korone nastavljamo sa akcijama- priča.
Planira da se zaposli posle četvrte godine i uporedo završava master.

-Tako želim da proširim znanje, ne samo stručno, nego i taj način razmišljanja koji se ipak usvaja isključivo na fakultetu. Postoji nekoliko firmi koje su me zainteresovale, koje nemaju previše zaposlenih i imaju dobru i zanimljivu ekipu. Svaka od njih danas ima odeljenje za ljudske resurse koje je zaduženo za to da zaposlenima bude prijatno u radnom okruženju, jer svi uglavnom ostaju na tom poslu zato što im je lepo, ne zbog plate- zaključuje Luka.

Kvalitet uvek na ceni
Dragana Stefanović se, kaže, za Fakultet organizacionih nauka odlučila jer su joj prirodne nauke bile bliže u Šabačkoj gimnaziji, gde je pohađala opšti smer.

Dragana Stefanović studentkinja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu- informacioni sistemi i tehnologije, Foto: "Glas Podrinja"

-Čula sam od starijih kolega da je to prilično perspektivno. Na opštem smeru je gradivo takvo da se ništa ne favorizuje. Pred kraj, na četvrtoj godini, već se vidi kome šta ide. Generalno mi je smer upućen na programiranje i ja se trenutno time i bavim, ali sam se, kao i moje kolege, oprobala u oblasti marketinga, projektnog i IT menadžmenta. Ne mora da znači da ću se u budućnosti baviti programiranjem, ali za sada mi se to sviđa i to je ono što sam htela- ističe i dodaje da će upisati master.

Dobro je što fakultet pruža priliku da se ostvare brojni kontakti, pa se samim tim i posao lako nalazi. Put do cilja se lako pronalazi ako postoji iskreno interesovanje.

-Mislim da ovo teško da može da se savlada ako vas ne interesuje. Nikad ne znate dovoljno, uvek postoji nešto što morate da pronađete, da se snađete, da naučite kako se radi, pročitate, ono što ste juče koristili već je danas zastarelo i ne primenjuje se. Specifičan je posao u smislu da ako baš niste u tome teško je shvatiti sam proces i način rada. Kažu da danas za programere uvek ima posla, ali ja ne mislim da po svaku cenu svi treba da budu programeri. U periodu kad je restrikcija svega i kad se tržište prilično čisti i postoji mnogo dvomesečenih- tromesečnih kurseva kako postati programer vrlo brzo se vidi razlika. Nije suština samo da se nauči da se programira, nego da se razmišlja na taj način, što je najvažnije. Koliko god se danas ljudi masovno opredeljuju za to, manji je broj onih koji znaju to da rade zaista i samim tim su stvarno traženi i imaju priliku da odaberu šta će da rade- navodi.

Na svom prvom radnom mestu i poslu koji obavlja je stvarno zadovoljna, ali vreme je takvo da su promene neminovne.

-Zadovoljna sam ljudima sa kojima radim i uslovima rada, ali sam svesna da se nijedan čovek iz ove struke ne zadržava 20 godina u jednoj firmi, ne znam šta će mene zainteresovati u međuvremenu. Još uvek sam student, pa mogu da biram i imam privilegiju da nešto probam ako želim- smatra.
Od početka studiranja je u studentskoj organizaciji fakulteta i od ove godine je i predsednik IT sektora. Realizovala je brojne projekte koji su joj pomogli da razvije osećaj odgovornosti kroz takvo radno okruženje.

-Radili smo na volonterskoj bazi. Nezavisni smo, fakultet podržava studentske organizacije i u finansijskom i svakom drugom smislu, ali se ne meša u naš rad. Moj stav je da danas šta god da ste morate znati to da radite i mnogo ćete bolje proći nego ako ste programer samo da biste se tako zvali, tako nešto nije održivo- kaže.

Želja joj je da radi u Šapcu jednog dana, što će joj ovaj posao, veruje, i omogućiti.

-Zasigurno ću kroz nekoliko godina moći da radim od kuće kad steknem neko iskustvo. Volela bih da se vratim u Šabac, svaki slobodan vikend koristim da dođem kući, tako da mi je to želja od početka studiranja. Sada još uvek učim, u tom smislu je bolje kada sam fizički u Beogradu, ali kada se stekne neka autonomija u radu, većina njih radi od kuće i nadam se da će tako biti i u mom slučaju- zaključuje Dragana.