Negativan uticaj tropskih temperatura na voće

Tropske temperature štetno utiču na kvalitet i razvoj voća, naročito ako je sve to praćeno nedostatkom padavina i niskom relativnom vlažnošću vazduha, čega smo svedoci. Ovaj negativni uticaj, pre svega, proizilazi iz činjenice da su optimalni vremenski uslovi za odvijanje fotosinteze temperature između 20-27C. Na temperaturama iznad 30C dolazi do usporavanja procesa fotosinteze a na temperaturama iznad 35C fotosinteza se obustavlja. Proces disanja voćaka, u ovakvim uslovima, je veoma intezivan i pri tome se više troše organske materije. To dovodi do pojave negativnog bilansa fotosinteze, odnosno biljke troše više organske materije nego što stvore u procesu fotosinteze, pa za posledicu imamo plodove koji nemaju dovoljan kvalitet kakav bi trebalo da bude.

Viskoe temperature su praćene i pojačanim sunčevim zračenjem, što dovodi do pojave ožegotina, pre svega na plodovima i takvi plodovi nemaju nikakvu tržišnu vrednost, a stvaraju se ožegotine na listovima kao i na kori debla i novog prirasta. Sve to negativno utiče na plodove koji pristižu za berbu u ovom periodu ali i na plodove koji se beru kasnije tokom jeseni. U ovom periodu dolazi i do diferenciranja roda za narednu godinu i u ovim ekstremnim lošim uslovima može se očekivati i manji rod za sledeću godinu.

Kod jabuka dolazi do smanjenog nalivanja plodova, samim tim i smanjenja prinosa i kvaliteta plodova, otežanog čuvanja u skladištima i skraćenog perioda čuvanja.

Kod šljiva dolazi do ubrzanog dozrevanja i prevremenog opadanja plodova, što je naročito izraženo kod stabala koja su zaražena virusom šarke.

Veliki problem, pri pojavi visokih temperatura i sušnog perioda, je intezivna pojava štetočina, naročito štetnih grinja, čije je suzbijanje znatno otežano zbog brzog sticanja rezistentnosti na hemijske preparate.

Samanjenje štetnog uticaja visokih temperatura i nedostatka padavina može se postići je primena navodnjavanja. Količina i norma zalivanja zavisi od lokaliteta, tipa zemljišta, voćne vrste, uzgojnog oblika, sorte, kondicionog stanja voćaka i drugih činilaca. Navodnjavanje je potrebno obavljati pravovremeno i pravilno, odnosno ne treba preterivati kako ne bi došlo do ispiranja hraniva iz zemljišta, osiromašenja površinskog sloja rizsfere, zabarivanja zemljišta, pogoršanja strukture i fizičkih svojstava zemljišta a samim tim pogoršati i povećati štetu na voćnjacima, koja je već nastala zbog visokih temperatura. Mora se imati u vidu da navodnjavanjem smanjujemo štetan uticaj visokih temperatura i nedostatka padavina ali ne možemo sprečiti štetan uticaj visokih temperatura na obustavljanje procesa fotosinteze. Uz navodnjavanje zasada obavezna mera je i pojačano đubrenje organskim i mineralnim đubrivima uz redovnu kontrolu plodnosti zemljišta.

Osim navodnjavanja ono što se može učiniti u cilju zaštite od visokih temperatura jeste da se biraju istočne i severoistočne ekspozicije za podizanje zasada, koje su nešto manje tople u pređenju sa ostalima, ali to nije moguće na ravnim terenima.

Takođe dobra zaštita je i postavljanje mreža za zasenu, odnosno upotreba protivgradnih mreža, koje mogu sniziti temperaturu vazduha u voćnjaku za tri do pet stepeni, a smanjuje i mogućnost pojave ožegotina. Mora se samo voditi računa, da merže za zasenu mogu imati i negativan uticaj u godinama sa dosta oblačnosti, kada mogu da se jave plodovi slabije obojenosti i smanjenom količinom šećera. U takvom godinama treba sklanjati zasenu.