REČ STRUČNjAKA
Proso – veoma korisna hrana za ljude i životinje
Danas je malo poljoprivrednika koji znaju nešto više o prosu. To je termofilna zrnasto-skrobna biljka, koja uspeva u toplijim krajevima. Zbog kratke vegetacije gaji se i u kontinentalnim krajevima na većim nadmorskim visinama. U odnosu na pšenicu i ječam bolje podnosi sušu, pa treba očekivati da je se i stručnjaci i poljoprivrednici sete, razmatrajući mogućnosi prilagođavanja proizvodnje žitarica u uslovima globalnog zagrevanja.
Duga tradicija gajenja
Proso vodi poreklo iz Azije, gde se i danas mnogo gaji, posebno u Indiji i Kini. Gaji se dosta i u Africi. U Evropi najveće površine, blizu milion hektara, zauzima u Rusiji, Ukrajini (preko dvesta hiljada hektara ), a daleko manje površine u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Proso se može sejati kao glavni i kao postrni usev. Najbolji predusevi su korenaste biljke i leguminoze. Korenov sistem ove žitarice je sposoban da upija vodu i kada je mali sadržaj vlage u zemljištu. Od svih žitarica uspeva na najsiromašnijem zemljištu. Dužina vegetacije kreće se od 60 do 110 dana, a ako se seje kao postrni usev, period vegetacije može biti kraći za 15 do 20 dana. To je biljka koja ne voli zasenu ni oblake, tako da u krajevima sa velikim brojem oblačnih dana daje niže prinose. Kada je o zemljištu reč – oprez! Ne podnosi kisele oranice.
Agrotehnika je prilično jednostavna: zahteva dobro pripremljen setveni sloj, a optimalni rokovi setve su kraj aprila i početak maja. Za setvu se koristi 20 do 25 kilograma semena po hektaru, a razmak u redu treba da bude 12,5 do 15, a među redovima 25 do 30 centimetara. Dubina setve iznosi dva do tri centimetra, pri čemu temperatura zemljišta treba da iznosi između osam i deset stepeni, pri čemu ne voli blato u vrijeme klijanja… Ukoliko se seje kao postrni usev treba nastojati da površine budu zasejane do kraja juna. Ovu žitaricu karakteriše niska klijavost, prema nekim autorima samo 52 odsto! Bokorenje je kasno i sporo, tako da usev često ima problema sa korovima, pa zahteva čistu parcelu bez korovskih biljaka.
Proso se žanje dvofazno. Stručnjaci preporučuju da se to čini kada je srednji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti.
Izuzetno zdrava biljka
Proso je veoma zdrava žitarica, bogata fosforom, magnezijumom, gvožđem i silicijumom, pa odgovara anemičnim osobama. Spada u red veoma retkih biljnih vrsta koje imaju silicijumovu kiselinu u rastvorljivom obliku, pa je organizam lakše koristi. Proso je jedino žito koje izaziva alkalnu reakciju u želudcu, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa varenjem. Pogodan je za lica koja pate od crevnih bolesti. Minerali koje sadrži, dobri su za nervni sistem, a preporučuje se i osobama koje boluju od artritisa.
S obzirom da ima u proseku 11,6 odsto proteina, 3,9 odsto masti, 3,1 odsto minerala i 5,2 odsto vlakana te esencijalne aminokiseline i vitamine, ovu biljku nikako ne bi trebalo podcenjivati. Pored ljudi, veoma je dobra stočna hrana, a posebno je pogodna za ishranu živine i odgajivače ribe.
Zelena masa i slama ove žitarice su visokohranljive.
Duga tradicija gajenja
Proso vodi poreklo iz Azije, gde se i danas mnogo gaji, posebno u Indiji i Kini. Gaji se dosta i u Africi. U Evropi najveće površine, blizu milion hektara, zauzima u Rusiji, Ukrajini (preko dvesta hiljada hektara ), a daleko manje površine u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj.
Proso se može sejati kao glavni i kao postrni usev. Najbolji predusevi su korenaste biljke i leguminoze. Korenov sistem ove žitarice je sposoban da upija vodu i kada je mali sadržaj vlage u zemljištu. Od svih žitarica uspeva na najsiromašnijem zemljištu. Dužina vegetacije kreće se od 60 do 110 dana, a ako se seje kao postrni usev, period vegetacije može biti kraći za 15 do 20 dana. To je biljka koja ne voli zasenu ni oblake, tako da u krajevima sa velikim brojem oblačnih dana daje niže prinose. Kada je o zemljištu reč – oprez! Ne podnosi kisele oranice.
Agrotehnika je prilično jednostavna: zahteva dobro pripremljen setveni sloj, a optimalni rokovi setve su kraj aprila i početak maja. Za setvu se koristi 20 do 25 kilograma semena po hektaru, a razmak u redu treba da bude 12,5 do 15, a među redovima 25 do 30 centimetara. Dubina setve iznosi dva do tri centimetra, pri čemu temperatura zemljišta treba da iznosi između osam i deset stepeni, pri čemu ne voli blato u vrijeme klijanja… Ukoliko se seje kao postrni usev treba nastojati da površine budu zasejane do kraja juna. Ovu žitaricu karakteriše niska klijavost, prema nekim autorima samo 52 odsto! Bokorenje je kasno i sporo, tako da usev često ima problema sa korovima, pa zahteva čistu parcelu bez korovskih biljaka.
Proso se žanje dvofazno. Stručnjaci preporučuju da se to čini kada je srednji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti.
Izuzetno zdrava biljka
Proso je veoma zdrava žitarica, bogata fosforom, magnezijumom, gvožđem i silicijumom, pa odgovara anemičnim osobama. Spada u red veoma retkih biljnih vrsta koje imaju silicijumovu kiselinu u rastvorljivom obliku, pa je organizam lakše koristi. Proso je jedino žito koje izaziva alkalnu reakciju u želudcu, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa varenjem. Pogodan je za lica koja pate od crevnih bolesti. Minerali koje sadrži, dobri su za nervni sistem, a preporučuje se i osobama koje boluju od artritisa.
S obzirom da ima u proseku 11,6 odsto proteina, 3,9 odsto masti, 3,1 odsto minerala i 5,2 odsto vlakana te esencijalne aminokiseline i vitamine, ovu biljku nikako ne bi trebalo podcenjivati. Pored ljudi, veoma je dobra stočna hrana, a posebno je pogodna za ishranu živine i odgajivače ribe.
Zelena masa i slama ove žitarice su visokohranljive.
Najnoviji broj
18. april 2024.
