Dragorad Misojčić Lukarić
LjUDI GOVORE: DRAGORAD MISOJČIĆ LUKARIĆ IZ ŠEVARICA
Vraćanje ugleda seljaku
-Seljak ne može ostvariti poboljšanje svog statusa sve dok ne postane politički faktor
Za tezu koju zastupa naš sagovornik Dragorad Misojčić Lukarić iz Ševarica daje objašnjenje da je nužno organizovanje seljaka u političku organizaciju, čiji će najvažniji cilj biti ostvarenje političkog programa, vraćanje ugleda srpskom seljaku, a samim tim i jačanju ekonomske snage države.
Lukarić dalje objašnjava da trenutno u Srbiji ima više od milion ljudi koji direkno zavise od poljoprivrede.
-To je glasačka mašinerija koja bi obezbedila najmanje 50 poslaničkih mesta i gde bi jedini zadatak tih poslanika bio da se postavi ministar poljoprivrede koji će biti „seljački sin“, sin srpskog domaćina. Ukupna izdvajanja za poljoprivredu u 2020. godini čine tek jednu trećinu ili 32 odsto novčanih izdvajanja, koja su data stranim investitorima, da bi u Srbiji otvorili tek nešto više od 120.000 radnih mesta. U ovo vreme, vreme krize država se hvali da ima dovoljno hrane, a ni ministar ni predsednik nisu se zahvalili ni rečju srpskom seljaku, koji je u ovo teško ratno vreme u teškim prirodnim uslovima (suša) uspeo ne samo da prehrani celo stanovništvo u zemlji nego da u 2020. godini direkno izveze poljoprivrednih proizvoda ( izvesno je tri milijarde i 200 miliona direknog izvoza, pored prehrane domaćeg stanovništva), dodaje on i nastavlja : „Negativan efekat dovođenja sumnjivih investitora koji otvaraju na 1.000 radnih mesta, doduše na nekoliko godina nije samo šteta što se iz budžeta odvajaju velika sredstva, nego što se tu troši srpsko selo, odvodeći i ono malo mladih ljudi na „gradski kazan“. To je pored velikog izdvajanja iz budžeta još veća šteta i sve podseća na strategiju da se pripreme veliki kompleksi za velike tajkune domaće ili strane koji će pokupovati poljoprivredno zemljište, naročito u Vojvodini i kao što je prošla vlast učinila da fabrike rade što lošije da bi ih prodali što jeftinije, tako ova vlast vidi zemljište kao preostali resurs, (kako poljoprivredno tako i građevinsko).“
Naš sagovornik je mišljenja da zahtevi poljoprivrednika ne mogu biti ispunjeni pojedinačnim pokušajima sa pedesetak traktora koji će noćivati pred opštinskom zgradom ili Vladom u prestonom Beogradu. Ne treba da glavni zahtev seljaka na protestu bude cena suncokreta, koju će vlast lako jednostrano rešiti za ovu godinu. Zahtevi treba da budu usmereni na konkretno stanje poljoprivrede kao privredne grane, a to znači više proizvoda, ( pšenice, kukuruza, industrijskog bilja... ), smatra on i nastavlja : „Izdvajanje za poljoprivredu iz budžeta, već za narednu godinu, treba da iznosi najmanje 15 procenata, a da se u uslovima suše država odrekne dažbina i nameta, a to znači akciza i PDV-a na gorivo, đubrivo, semenski materijal i zaštitna sredstva.
Mesto da iskoristi trenutak kada je hrana u svetu značajno poskupela, naša Vlada donosi odluku zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda. Morala bi da pravilnim balansiranjem, kao pravi domaćin ostavi potrebno u domaćim silosima, a ostalo proda na međunarodnoj pijaci i to da vrati onima koji su to i stvorili, srpskim seljacima. Stiče se utisak da država ovo namerno nije donela, da bi siromašnog srpskog seljaka iscrpljenog dugogodišnjim lošim paritetima cena dovela u situaciju da mora da proda svoje parče zemlje, ustvari ono što mu je jedino ostalo. Najmanje zadnjih 30 godina nijedna Vlada nije donela ni jedan strateški dokument koji bi regulisao razvoj poljoprivrede u ovoj državi i poboljšao položaj srpskog seljaka.
Nabrajajući potom nedvosmislenu štetu na usevima od ovogodišnje suše Dragorad Misojčić Lukarić izražava ozbiljnu zabrinutost u pogledu naredne setve.
Lukarić dalje objašnjava da trenutno u Srbiji ima više od milion ljudi koji direkno zavise od poljoprivrede.
-To je glasačka mašinerija koja bi obezbedila najmanje 50 poslaničkih mesta i gde bi jedini zadatak tih poslanika bio da se postavi ministar poljoprivrede koji će biti „seljački sin“, sin srpskog domaćina. Ukupna izdvajanja za poljoprivredu u 2020. godini čine tek jednu trećinu ili 32 odsto novčanih izdvajanja, koja su data stranim investitorima, da bi u Srbiji otvorili tek nešto više od 120.000 radnih mesta. U ovo vreme, vreme krize država se hvali da ima dovoljno hrane, a ni ministar ni predsednik nisu se zahvalili ni rečju srpskom seljaku, koji je u ovo teško ratno vreme u teškim prirodnim uslovima (suša) uspeo ne samo da prehrani celo stanovništvo u zemlji nego da u 2020. godini direkno izveze poljoprivrednih proizvoda ( izvesno je tri milijarde i 200 miliona direknog izvoza, pored prehrane domaćeg stanovništva), dodaje on i nastavlja : „Negativan efekat dovođenja sumnjivih investitora koji otvaraju na 1.000 radnih mesta, doduše na nekoliko godina nije samo šteta što se iz budžeta odvajaju velika sredstva, nego što se tu troši srpsko selo, odvodeći i ono malo mladih ljudi na „gradski kazan“. To je pored velikog izdvajanja iz budžeta još veća šteta i sve podseća na strategiju da se pripreme veliki kompleksi za velike tajkune domaće ili strane koji će pokupovati poljoprivredno zemljište, naročito u Vojvodini i kao što je prošla vlast učinila da fabrike rade što lošije da bi ih prodali što jeftinije, tako ova vlast vidi zemljište kao preostali resurs, (kako poljoprivredno tako i građevinsko).“
Naš sagovornik je mišljenja da zahtevi poljoprivrednika ne mogu biti ispunjeni pojedinačnim pokušajima sa pedesetak traktora koji će noćivati pred opštinskom zgradom ili Vladom u prestonom Beogradu. Ne treba da glavni zahtev seljaka na protestu bude cena suncokreta, koju će vlast lako jednostrano rešiti za ovu godinu. Zahtevi treba da budu usmereni na konkretno stanje poljoprivrede kao privredne grane, a to znači više proizvoda, ( pšenice, kukuruza, industrijskog bilja... ), smatra on i nastavlja : „Izdvajanje za poljoprivredu iz budžeta, već za narednu godinu, treba da iznosi najmanje 15 procenata, a da se u uslovima suše država odrekne dažbina i nameta, a to znači akciza i PDV-a na gorivo, đubrivo, semenski materijal i zaštitna sredstva.
Mesto da iskoristi trenutak kada je hrana u svetu značajno poskupela, naša Vlada donosi odluku zabrane izvoza poljoprivrednih proizvoda. Morala bi da pravilnim balansiranjem, kao pravi domaćin ostavi potrebno u domaćim silosima, a ostalo proda na međunarodnoj pijaci i to da vrati onima koji su to i stvorili, srpskim seljacima. Stiče se utisak da država ovo namerno nije donela, da bi siromašnog srpskog seljaka iscrpljenog dugogodišnjim lošim paritetima cena dovela u situaciju da mora da proda svoje parče zemlje, ustvari ono što mu je jedino ostalo. Najmanje zadnjih 30 godina nijedna Vlada nije donela ni jedan strateški dokument koji bi regulisao razvoj poljoprivrede u ovoj državi i poboljšao položaj srpskog seljaka.
Nabrajajući potom nedvosmislenu štetu na usevima od ovogodišnje suše Dragorad Misojčić Lukarić izražava ozbiljnu zabrinutost u pogledu naredne setve.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
