Foto: Pixabay
REČ STRUČNjAKA
Pčelarenje nikad bez problema
Imajući u vidu meteorološke uslove u dosadašnjem periodu godine pčelari su zabrinuti za ostatak pčela, jer su pčele milion godina bile bez pomoći čoveka ( čovek se na planeti zemlji pojavio pre 1,8 miliona godina ). Isotorija je pokazala da je čoveku i pčeli mnogo bolje kada između njih postoji simbioza. Pouzdano je znano i potvrđeno da je pčela neizmerno korisna za čoveka prvenstveno sa aspekta oprašivanja u prirodi. Prinosi voća, žitarica i povrća su direktno vezani 30-100 % za pčelinji rad na oprašivanju. Osim oprašivanja njeni proizvodi kao ( med, polen, perga, propolis i pčelinji otrov ) su preko potrebni čoveku za njegovo zdravlje.
Priroda nije uvek naklonjena blagodetima pčela naročito su nepovoljne ekstremne vrednosti ( niske temperature, sušna leta, nedostatak vode ) i naročito u vreme pčelinjih paša. Ako pčele neuspevaju da se iz prirode snabdevaju sa dovoljno nektara nemoguće je obezbediti zimsku zalihu za prezimljavanje.
Zbog toga se mora uključiti čovek obezbeđujući dodatne količine zimske hrane. Sve ovo podrazumeva da su pčele zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja. Pčelari, privrednici ili udruženja često nisu u mogućnosti da sami obezbede potrebne preduslove za preživljavanje pčele u nepovljnim klimatskim uslovima. U Šapcu i okolini dominantna paša je bagrem i delom lipa, ovih godina je bila izdašnija od predhodnih što sve ukazuje na predhodnu konstataciju da čovek mora obezbediti hranu za preživljavanje nepovoljnog perioda. Pčelarstvo Šapca zadnjih godina suočena je sa zdravstvenim problemima pčela.
Prema sagledavanjima veterinarkih stručnjaka u Šapcu i okolini su veći rizici od bakterijskih bolesti ( Američka kuga legla ). Simbioza pčele i čoveka je na velikom nivou ( čovek bi teško opstao bez pčela ) stručnjaci tvrde da bi posle 3 godine bez prisustva pčela na planeti i čovek izumro. Generalno država redovno subvencioniše registrovane pčelare. Osim toga gradska uprava skoro svake godine subvencioniše opstanak pčelara ( pomoć u rojevima, šećeru, u transportu ) zavisno od potrebe i realnih mogućnosti.
Kako je svetski trend pčelarstva sve nepovoljniji za opstanak pčela pokazuje se najviše u problematici zaštite voća u cvetanju. U Srbiji pa i u Šapcu sve je intezivnija borba ( zakon o prskanju voća i obavezama voćara za obaveštavanje pčelara kao i obaveštavanje pčelara za vreme tretiranja komaraca ). Imajući u vidu opšte i konkretne probleme pčelara i samih pčela za bezbednije prezimljavanje neophodno je da se pčelinja društva oslobode od ( vaši – varoe ) kako bi zimska pčela u zimu ušla zdravija i mogla da opstane do prvog aprila. Za prezimljavanje je potrebno obezbediti 15 kg hrane po košnici što se čini dodavanjem rastopljenog šećera.
Na sve ove probleme ukazao nam je dugogodišnji pčelar i legenda pčelarstva u Šapcu Zoran Grujić zajedno sa udruženjem pčelara Šapca o čijim ćemo problemima pisati i u narednim brojevima sve u cilju čuvanja nama preko potrebne pčele za opstanak čovečanstva.
Priroda nije uvek naklonjena blagodetima pčela naročito su nepovoljne ekstremne vrednosti ( niske temperature, sušna leta, nedostatak vode ) i naročito u vreme pčelinjih paša. Ako pčele neuspevaju da se iz prirode snabdevaju sa dovoljno nektara nemoguće je obezbediti zimsku zalihu za prezimljavanje.
Zbog toga se mora uključiti čovek obezbeđujući dodatne količine zimske hrane. Sve ovo podrazumeva da su pčele zadovoljavajućeg zdravstvenog stanja. Pčelari, privrednici ili udruženja često nisu u mogućnosti da sami obezbede potrebne preduslove za preživljavanje pčele u nepovljnim klimatskim uslovima. U Šapcu i okolini dominantna paša je bagrem i delom lipa, ovih godina je bila izdašnija od predhodnih što sve ukazuje na predhodnu konstataciju da čovek mora obezbediti hranu za preživljavanje nepovoljnog perioda. Pčelarstvo Šapca zadnjih godina suočena je sa zdravstvenim problemima pčela.
Prema sagledavanjima veterinarkih stručnjaka u Šapcu i okolini su veći rizici od bakterijskih bolesti ( Američka kuga legla ). Simbioza pčele i čoveka je na velikom nivou ( čovek bi teško opstao bez pčela ) stručnjaci tvrde da bi posle 3 godine bez prisustva pčela na planeti i čovek izumro. Generalno država redovno subvencioniše registrovane pčelare. Osim toga gradska uprava skoro svake godine subvencioniše opstanak pčelara ( pomoć u rojevima, šećeru, u transportu ) zavisno od potrebe i realnih mogućnosti.
Kako je svetski trend pčelarstva sve nepovoljniji za opstanak pčela pokazuje se najviše u problematici zaštite voća u cvetanju. U Srbiji pa i u Šapcu sve je intezivnija borba ( zakon o prskanju voća i obavezama voćara za obaveštavanje pčelara kao i obaveštavanje pčelara za vreme tretiranja komaraca ). Imajući u vidu opšte i konkretne probleme pčelara i samih pčela za bezbednije prezimljavanje neophodno je da se pčelinja društva oslobode od ( vaši – varoe ) kako bi zimska pčela u zimu ušla zdravija i mogla da opstane do prvog aprila. Za prezimljavanje je potrebno obezbediti 15 kg hrane po košnici što se čini dodavanjem rastopljenog šećera.
Na sve ove probleme ukazao nam je dugogodišnji pčelar i legenda pčelarstva u Šapcu Zoran Grujić zajedno sa udruženjem pčelara Šapca o čijim ćemo problemima pisati i u narednim brojevima sve u cilju čuvanja nama preko potrebne pčele za opstanak čovečanstva.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
18. april 2024.
