Nije mi jasno zašto mladi jure u grad. Mislim da svako treba da neguje ono što nasledi od svojih predaka. Da svoje ljude drži uz sebe.
Protekle sedmice čitali smo naslove: „Uzgojio džinovski paradajz!“ „Čudo u Klenku!“ Iznenađen, Slavko Vitomirović odjednom se našao u žiži javnosti.
Ekipa Glasa Podrinja uputila se u sremačko selo da upozna domaćina, koji je uzgojio paradajz sorte volovsko srce teško 2 kilograma. Dočekao nas je ljubazan, lepo vaspitani mladić, koji sa velikom ljubavlju nastavlja porodičnu tradiciju.
- Reč je o semenu starom pola veka, koje je koristila moja pokojna baka Božana Grujić, majka moje strine, koju sam voleo kao rođenu. Posebno sam ponosan što je paradajz organski, nisam ga tretirao prihranama, ni hemijskim sredstvima. Svake godine ostavljamo seme, sušimo i čuvamo za sledeću. Strina Branka se brine za rasadu.
„Dok zalivam paradajz, puštam ovce na ispašu i pazim da mi ne gaze voće. Imam svoj bunar, a kupio sam pumpu na struju. Sam sam je insalirao i kad sam povukao vodu, bio sam srećan.“
Pored čuvenog paradajza, Slavko u svojoj bašti gaji šargarepu, boraniju, luk, grašak... Organsko povrće nije na prodaju, nego za potrebe porodice i neretkih prijatelja. Domaćin nam je sa oduševljenjem pokazao baštu i stoku - svinje, kokoške i ovce. Sve je uredno, na svom mestu, onako kako treba da bude u domaćinskoj kući. „Tradicija ima smisla ako se nastavlja“.
- To je utkano u meni, odrastao sam na selu i naučio sve poslove. Iako radim u Šapcu, ne zaboravljam da zalijem moju baštu kad se vratim. Taman posla, ne bih mogao da zaspim! Kakve su vrućine bile i suša, sve bi izgorelo da nisam redovno zalivao.
„Drago mi je što je našao svoj hobi i dodatno zanimljanje, što korisno upotrebljava svoje vreme, a porodica se zdravo i kvalitetno hrani. Čekam da se oženi i da zaokruži svoj život, a da mi možemo dečicu da pričuvamo. Vredan je, pomaže mi u poljoprivrednim poslovima. To što ima ljubav prema svojoj zemlji i očevini, retko je u današnje vreme.“ (Stric Radoslav Vitomirović)
U Vitomirovića kući živelo je njih devetoro. Onda je deda preminuo, stric se preselio u svoju kuću sa suprugom i ćerkom. Pre trinaest godina, onako kako to ume da bude, u trenutku, život im se potpuno preokrenuo. Slavkov, Markov i Milicin otac tragično je izgubio život.
- Očeva smrt ostavila je udubok trag na meni, dugo nisam mogao da se pomirim sa tim. Izgubio sam najvažniji oslonac u životu i najveću podršku. Ipak, imali smo sreću da imamo strica Radoslava, koji nam je zamenio očinsku figuru. Uz njega sam sve naučio, pomno sam slušao njegove savete. I ova priča sa paradajzom vezana je za njega, za njegove „cake“, bez hemije. On je moj uzor, a strina mi je kao druga majka.
„Moj paradajz nije imao nikakve bolesti. Jedini izazov bio je fazan koji je dolazio da ga jede. Da bih se spasao od njega, nasuo sam mu kukuruza na par mesta i vode. Ništa. Sviđao mu se moj paradajz. Druge štete nije bilo.“
Slavko i Marko su podelili poslove, a majka Živka im je desna ruka. Posle očeve smrti, zaposlili se u Belim limovivima u Šapcu. Slavko to doživljava kao da mu je otac ostavio taj posao u amanet. Nastavili su tamo gde je on stao.
„Rasadu odgaji moja strina Branka. Majka mi pomogne da posadimo pod konac, da izvučem kanale za zalivanje, pobodem kolje. Redovno, kada dođem s posla, malo se odmorim i idem u baštu. Na visokim temperaturama kakve su bile, pitao sam se kako bih izdržao dan bez vode? Uveče bih mirno zaspao kad bih znao da su se moje biljke napile vode.“
Sve čovek može da stigne, ako hoće, kaže domaćin. Za sve ima vremena. Oduševilo nas je što ima svest o čuvanju porodične tradicije i nema nameru da živi izvan rodnog sela.
- Nije mi jasno zašto mladi jure u grad. Mislim da svako treba da neguje ono što nasledi od svojih predaka. Da svoje ljude drži uz sebe. Imam kućnog prijatelja, koji mi je, pored strica, veliki oslonac u životu. To je naš sveštenik u penziji, Georgije Mrvić. On je poseban čovek. Dao mi je utehu u danima kada sam izgubio oca, a sada mi je dragi prijatelj. Dolazi nedeljom, posle liturgije. Uvek nešto naučim od njega.
Slavko je osmislio svoj život i zadovoljan je. Namerava da se oženi srodnom dušom koju je pronašao, da sve upotpuni.
