Kroz boravak je do sada prošlo sedamdeset i dve osobe. Neki od prvih korisnika i dalje su tu jer se u njihovim slučajevima trajnost ove usluge pokazala kao najdelotvornija. Neki drugi su, pak, prestali da dolaze jer su se u dovoljnoj meri rehabilitovali, pronašli zaposlenje, stekli nezavisnost za koju ih je dnevni boravak pripremao
Dnevni boravak za odrasle osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama „Sveta Sofija“ Caritasa Šapca obeležio je 31. avgusta sedam godina postojanja. Toliko je prošlo od svečanog otvaranja prvog dnevnog boravka za odrasle sa problemima mentalnog zdravlja u Srbiji, baš u Šapcu, gradu koji je poznat po ulaganjima u socijalnu zaštitu, ali i gradu koji ima udruženje poput Caritasa Šapca koje svoje vizije hrabro pretače u realnost čak i onda kada to malo kome deluje moguće.
Kroz boravak je do sada prošlo sedamdeset i dve osobe. Neki od prvih korisnika i dalje su tu jer se u njihovim slučajevima trajnost ove usluge pokazala kao najdelotvornija. Neki drugi su, pak, prestali da dolaze jer su se u dovoljnoj meri rehabilitovali, pronašli zaposlenje, stekli nezavisnost za koju ih je dnevni boravak pripremao. Šest godina po licenciranju ove usluge, u Srbiji je, početkom ove godine, usvojena Strategija deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici čiji je cilj da omogući pre svega osobama sa invaliditetom da svakodnevne potrebe zadovoljavaju u vlastitim lokalnim zajednicama, uz svu neophodnu pomoć i podršku.
Proces je usmeren ka prevenciji smeštaja u institucije i povratku korisnika iz ustanova za smeštaj u prirodno okruženje, što se ostvaruje kroz razvoj usluga u zajednici, održivo finansiranje, poštovanje prava korisnika na vlastiti izbor i učešće u procesima donošenja odluka. Sve navedeno je definicija Svete Sofije, njena suština i realnost koja je građanima Šapca dostupna mnogo pre donošenja Strategije.
Drugi dom Ako pitamo korisnike da najkraće opišu mesto gde borave tokom dana pet dana u nedelji, većina njih će reći isto – drugi dom. Za neke od njih možda i prvi. Mesto kojem se raduju i uvek rado vraćaju jer su tu okruženi ljudima koji ih razumeju, podržavaju, ohrabruju i osnažuju. Mesto na kojem imaju prijatelje sa kojima imaju svoje male svakodnevne rituale, one koji dan čine ispunjenijim, a život lepšim.
Uz redovne aktivnosti koje podrazumevaju održavanje prostora u kojem borave, dakle kuće i dvorišta, postavljanje trpeze za ručak i raspremanje nakon obroka koje za cilj imaju da korisnici steknu ili povrate radne navike neophodne za svakodnevni život i samostalno funkcionisanje, na nedeljnom nivou se planiraju i druge aktivnosti, a one mogu biti različite umetničke radionice, radionica šivenja ili hortikulture, dramska sekcija, odlazak na izlet u prirodu, u crkvu, muzej, na izložbu slika, u poslastičarnicu na sladoled… sve ono što čoveku može da prija jer u prijatnom okruženju i radeći nešto što mu se dopada, korisnik brže i lakše ide u pozitivnom smeru koji je zajednički cilj svih koji su uključeni u ovu uslugu.
Ako pitate Mlađu šta najviše voli da radi u boravku, reći će bez razmišljanja – da kosi travu. Dejan voli da pušta muziku i priča viceve kojima zabavlja celo društvo. Mira je svoju ljubav prema šivenju prenela na druge korisnice, pa i na medicinsku sestru Ivanu, tako da je proizvodnja traka za kosu, nesesera, ali i nekih komada odeće sve veća. Proizvodi koji nastaju u okviru radno-okupacione terapije korisnika, a oni su, osim ovih šivenih, buketići lavande, privesci za ključeve, obeleživači za knjige, razne vrste nakita i ukrasa za kuću, izlažu se na sajmovima i bazarima. Učešće na ovakvim događajima povećava vidljivost ove osetljive društvene grupe, dodatno ih uključuje u život zajednice, ali im pruža i osećaj zadovoljstva i vrednosti jer se proizvodi prodaju po simboličnim cenama.
Upravo iz ovih aktivnosti kod korisnika se rađa želja da se oprobaju u nekom poslu, a Caritas im i za to pruža mogućnost kroz svoja dva preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Šapcu i Bogatiću. Na ovaj način su Milan, Saša, Jelena i Slađa, kao bivši korisnici dnevnog boravka “Sveta Sofija” postali stalno zaposleni radnici ovih preduzeća. Ovo je korak dalje kada je uključivanje u zajednicu osoba sa invaliditetom, naročito mentalnim, u pitanju.
Sedmi rođendan -Ovaj za nas veoma bitan datum obeležen je u krugu korisnika, članova njihovih porodica, predstavnika Grada i Centra za socijalni rad, kao i zaposlenih. Svi skupa smo se prisetili početaka i postavljanja temelja. Temelja ove naše druge kuće i temelja jednog novog pristupa u zaštiti mentalnog zdravlja u našoj državi.
Bilo je to nešto novo za sve: za koleginice i kolege koji su tada radili, za korisnike, koji su do tada bili samo ‘psihijatrijski bolesnici i pacijenti’, za članove njihovih porodica, za zajednicu, za kolege iz struke i iz srodnih struka. Niko nije sa sigurnošću znao kako će sve izgledati ali mi smo verovali. Bili smo novi u ovome ali motivisani željom da zajednici i njenim članovima ponudimo nešto novo, nešto drugačije. Nešto za šta smo verovali da vredi. Verovali smo tada, kao što verujemo i sada. Jer, ne može dobro dobrim da se ne vrati.
Počeli smo na osnovu iskustava kolega iz Italije i na osnovu znanja stečenog iz literature. Niko nije imao konkretnog iskustva u praksi kada je ovakav način rada u pitanju. Ali, ono što mislim da je bilo presudno u tim trenucima, jeste naša želja da ljudima skrajnutim sa uobičajenih gradskih tokova pružimo ljubav, ulijemo veru i vratimo nadu u dostojanstven život. Vođeni time, zajedno sa našim korisnicima smo koračali iz dana u dan, kreirajući svakodnevnicu koja treba u njihove živote da unese strukturu i ritam, ali i radost i vedrinu. Malo boje u njihovo sivilo. Zbog toga se, svakodnevno, svi skupa trudimo da osmislimo aktivnosti koje će im prijati ali i koje će biti značajne za povećanje njihove funkcionalnosti. Naš cilj je da korisnike osnažimo i pomognemo im da razviju svoje potencijale, kako bi mogli što samostalnije da funkcionišu u svojoj zajednici.
Zajedničkim snagama smo istkali dnevnu rutinu koja se pokazala kao plodonosna za naše korisnike. Danas, mi smo primer drugima, kao što su nama bile kolege iz instranstva. Ponosni smo što našem Gradu i našim sugrađanima možemo da ponudimo usluge koje vraćaju nadu u dobrotu i ljubav, omogućavajući im da, i pored psihijatrijskih dijagnoza, dostojanstveno žive u svom okruženju. Posle sedam godina predanog rada, posvećenosti i zajedničkog truda, možemo da kažemo da imamo bogato sopstveno iskustvo u zaštiti mentalnog zdravlja koje se zalaže za život osoba sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama u sopstvenoj porodici, sopstvenom domu, sopstvenoj zajednici. Prateći mogućnosti, potrebe i želje naših korisnika, nastavljamo da kreiramo svakodnevnicu za sve one koji nisu u mogućnosti to samostalno da rade. Možda to ne mogu samostalno, ali mogu uz pomoć i podršku svih nas koji verujemo u dostojanstven život za sve – poručuju iz šabačke Sv. Sofije.
Značaj za zajednicu i porodicu Usluga dnevnog boravka značajna je korisnicima, ali i celoj zajednici, najviše njihovim porodicama. O tome koliko joj znači, na obeležavanju sedam godina rada Svete Sofije, pričala je Mladenova majka Ljiljana. Ona je istakla kao najbitniji spokoj koji imaju dok je njihov sin u boravku jer znaju da je bezbedan i na mestu koje ga ispunjava. Prethodnih dvadeset godina ova žena nije radila jer je morala da bude uz sina. Nije imala posao, ali ni društveni život kakav priželjkuje, obavljanje svakodnevnih obaveza umelo je da predstavlja problem.
Ovakvih porodica nije malo, a sve i da je tako, zaslužuju pomoć. Zaslužuju da njihovi najmiliji imaju mogućnost da kvalitetno provode vreme uprkos problemima koje imaju i koji ih u nekim drugim stvarima ograničavaju. Iz tog razloga Caritas Šabac širi i unapređuje usluge u zajednici. Još jedan dnevni boravak u Bogatiću praćen uslugom stanovanje uz podršku, ova usluga uskoro i u Šapcu, uz uslugu pomoć u kući za stara i bolesna lica u čak pet lokalnih samouprava predstavljaju bogatu lepezu usluga socijalne zaštite u zajednici. Govoreći stručnim jezikom, ovo je puna primena Strategije deinstitucionalizacije i razvoja usluga socijalne zaštite u zajednici. Govoreći jezikom srca, ovo je mnogo prilika za one kojima su prilike najčešće uskraćene.
