Foto: "Glas Podrinja"
Došao sam da služim
„Pre više od dvadest godina došao sam u pitomu i mirnu Bačku, u manastir Kovilj kod Novog Sada. Tu sam, kao saborac svetoarhangelske monaške obitelji u postu, molitvi i pokajanju proživeo najlepše godine svoga života. Nisam ni sanjao da ću jednoga dana napustiti tu oazu duhovnog mira, radosti i života preizobilnog, ali promislom Boga koji sve puteve moje vidi i voljom saborskih otaca naše Srpske pravoslavne crkve izabran sam za episkopa slavne Eparhije šabačke i, posle tolikih godina, vraćam se u svoj rodni kraj, u moju Mačvu, sada u novom zvanju, da služim svojoj crkvi i rodu. Da je Eparhija slavna kazuje nam njena istorija, kao i istorija mnogih znamenitih ličnosti koje su sedele na njenom tronu sve do mog blaženopočivšeg prethodnika, svima dragog i poštovanog episkopa Lavrentija, koji je kao pastir dobri na tronu Eparhije šabačke stolovao preko trideset godina.
Sa strahom i osećanjem najdublje nedostojnosti stojim na tronu velikih i svetih prethodnika ispovedajući pred živim Bogom i svima vam svoju duhovnu nemoć i slabost, ali i čvrstu veru u svemogućeg Boga i Njegovu svesavršenu blagodat koja svagda nemoći isceljuje i nedostatke dopunjuje. Svestan sam težine episkopskog krsta koji danas uzimam na svoja pleća, ali verujem i znam da ću imati podršku u vama, moja pastvo, da lakše nosim taj krst ukrepljen silom Hrista, koji nam moć daje. Zato sa radošću dolazim u Šabac, ne kao vlastodršci ovoga sveta da gospodarim vama, nego da podražavam moga Spasitelja koji nije došao da mu služe, nego da služi. Dolazim sa željom da služim svima, da neprestano prinosim sebe drugima na dar, da nikada ne tražim svoje, nego da uvek, Hrista radi, delam za dobrobit bližnjega.“
***
Kao episkop šabački nastojaću da gradim svoju pastirsku i duhovnu delatnost u kojoj će sveta bogosluženja, a pre svega, sveta liturgija, imati centralno mesto. U svojoj pastirskoj i duhovnoj delatnosti u eparhiji posebnu pažnju posvetiću svetotajinskom životu. Moj glavni trud biće da kroz svete tajne, naročito kroz svetu tajnu pričešća, ocrkovljujem verni narod. Osim brige za svetotajinski život, staraću se još u crkvenom etosu koji episkopsko ispovednje vere formuliše kao bogougodno hrišćansko crkveno življenje delanje i ponašanje.
Ovaj dobar poredak naravi trudiću se da i sam prenosim drugima poučavajući sav svešteni klir i izabrani Božji narod poveren mi na duhovno pastirstvovanje imajući pri tom uvek u vidu staru latinsku izreku: „Učeći druge, učimo se“. Danas, kada dolazimo u susret sa drugim etosima i sistemima vrednosti koji su suprotni od naših, važnost prenošenja crkvenog etosa i poučavanja vernog naroda istom od strane episkopa posebno dobija na važnosti.
***
Sveti apostol Pavle je rekao: „da svi isto govorite, da među vama ne bude razdora, da budete utvrđeni u istoj reči i istoj misli“. Ako budemo tako činili, Bog ljubavi i mira biće sa nama. Crkva je nebozemna zajednica svih i svega, koja u sebe sve poziva i uključuje, ništa i nikog unapred ne odbacijući zbog bilo kakvog zemaljskog, običnog ljudskog kriterijuma. Crkva je pozvana da sabira, objedinjuje i spaja i da služi miru i jedinstvu. Zato mi sveštenici ne treba ni za trenutak da parcijalne interese grupa ili stranaka u njihovoj borbi za moć i uticaj pretpostavimo sabornom i objedinjujućem interesu crkve i celine vernoga joj naroda. Takvom politikom ni episkop ni sveštenstvo u ovoj episkopiji neće se baviti. Briga za zajednicu, za javno dobro, za opšti zajednički život u blagostanju, ali i u vrlini, jeste naša odgovornost.
(Episkop šabački Jerotej)
Sa strahom i osećanjem najdublje nedostojnosti stojim na tronu velikih i svetih prethodnika ispovedajući pred živim Bogom i svima vam svoju duhovnu nemoć i slabost, ali i čvrstu veru u svemogućeg Boga i Njegovu svesavršenu blagodat koja svagda nemoći isceljuje i nedostatke dopunjuje. Svestan sam težine episkopskog krsta koji danas uzimam na svoja pleća, ali verujem i znam da ću imati podršku u vama, moja pastvo, da lakše nosim taj krst ukrepljen silom Hrista, koji nam moć daje. Zato sa radošću dolazim u Šabac, ne kao vlastodršci ovoga sveta da gospodarim vama, nego da podražavam moga Spasitelja koji nije došao da mu služe, nego da služi. Dolazim sa željom da služim svima, da neprestano prinosim sebe drugima na dar, da nikada ne tražim svoje, nego da uvek, Hrista radi, delam za dobrobit bližnjega.“
***
Kao episkop šabački nastojaću da gradim svoju pastirsku i duhovnu delatnost u kojoj će sveta bogosluženja, a pre svega, sveta liturgija, imati centralno mesto. U svojoj pastirskoj i duhovnoj delatnosti u eparhiji posebnu pažnju posvetiću svetotajinskom životu. Moj glavni trud biće da kroz svete tajne, naročito kroz svetu tajnu pričešća, ocrkovljujem verni narod. Osim brige za svetotajinski život, staraću se još u crkvenom etosu koji episkopsko ispovednje vere formuliše kao bogougodno hrišćansko crkveno življenje delanje i ponašanje.
Sveti apostol Pavle je rekao: „da svi isto govorite, da među vama ne bude razdora, da budete utvrđeni u istoj reči i istoj misli“. Ako budemo tako činili, Bog ljubavi i mira biće sa nama
Ovaj dobar poredak naravi trudiću se da i sam prenosim drugima poučavajući sav svešteni klir i izabrani Božji narod poveren mi na duhovno pastirstvovanje imajući pri tom uvek u vidu staru latinsku izreku: „Učeći druge, učimo se“. Danas, kada dolazimo u susret sa drugim etosima i sistemima vrednosti koji su suprotni od naših, važnost prenošenja crkvenog etosa i poučavanja vernog naroda istom od strane episkopa posebno dobija na važnosti.
***
Sveti apostol Pavle je rekao: „da svi isto govorite, da među vama ne bude razdora, da budete utvrđeni u istoj reči i istoj misli“. Ako budemo tako činili, Bog ljubavi i mira biće sa nama. Crkva je nebozemna zajednica svih i svega, koja u sebe sve poziva i uključuje, ništa i nikog unapred ne odbacijući zbog bilo kakvog zemaljskog, običnog ljudskog kriterijuma. Crkva je pozvana da sabira, objedinjuje i spaja i da služi miru i jedinstvu. Zato mi sveštenici ne treba ni za trenutak da parcijalne interese grupa ili stranaka u njihovoj borbi za moć i uticaj pretpostavimo sabornom i objedinjujućem interesu crkve i celine vernoga joj naroda. Takvom politikom ni episkop ni sveštenstvo u ovoj episkopiji neće se baviti. Briga za zajednicu, za javno dobro, za opšti zajednički život u blagostanju, ali i u vrlini, jeste naša odgovornost.
(Episkop šabački Jerotej)
Najnoviji broj
18. april 2024.
