ŠABAČKE PRIČE- TEODOR TEŠA ČAVIĆ
INTELEKTUALAC MEĐU MAJSTORIMA
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (34)
Priča o Teodoru Teši Čaviću, njegovom životu, radu, prošlosti i sadašnjosti, deo je one šabačke priče o ljudima koji su na razne načine činili opštu ovovarošku stvarnost. To je i priča o šabačkim uglednim zanatlijama koji su bili i ostali neizbežni u prelistavanju istorije grada kraj Save. Neki od njih su ostali u priči, neki u zapisima a neki, kao Nikola Čavić, ovekovečeni su imenom naselja nazvanog po njihovom prezimenu.
A priča o Teodoru Čaviću počinje na Baniji, u Dvoru na Uni gde je rođen 1947. godine, dolasku u Šabac gde je završio srednju , pa i Višu poljoprivrednu školu. Stariji brat Nikola Čavić, došao je u Šabac nekoliko godina ranije, Teša za njim, pa tako uz brata, bez obzira što je bio sa višim obrazovanjem, počinje da se bavi i auto mehaničarskim zanatom i u njemu je ostao do danas. Naravno, još dok je studirao, položio je i predmete koji su mu omogućili da dobije diplomu automehaničara. U svojoj, poljoprivrednoj struci radio je nekoliko godina, pretežno u Dvoru na Uni gde se posle školovanja vratio ali ostao samo do poznatih nemira, odnosno ratne nepogode nazvane “Oluja“. Obreo se opet u Šapcu, ponekad priča o rodnom kraju u kome sada živi mali broj Srba pretežno starijih i o svemu što se desilo, po njegovom mišljenju, dirigovano voljom “velikih“. I posle svega Šabac mu je, naravno, bio odredište. Grad u kome se školovao, učio zanat i u kome je imao brata i familiju. Imao i prijatelje koje je stekao u mladosti i sa kojima je gajio kolegijalnost i prijateljstvo.
A priča o Teodoru Čaviću počinje na Baniji, u Dvoru na Uni gde je rođen 1947. godine, dolasku u Šabac gde je završio srednju , pa i Višu poljoprivrednu školu. Stariji brat Nikola Čavić, došao je u Šabac nekoliko godina ranije, Teša za njim, pa tako uz brata, bez obzira što je bio sa višim obrazovanjem, počinje da se bavi i auto mehaničarskim zanatom i u njemu je ostao do danas. Naravno, još dok je studirao, položio je i predmete koji su mu omogućili da dobije diplomu automehaničara. U svojoj, poljoprivrednoj struci radio je nekoliko godina, pretežno u Dvoru na Uni gde se posle školovanja vratio ali ostao samo do poznatih nemira, odnosno ratne nepogode nazvane “Oluja“. Obreo se opet u Šapcu, ponekad priča o rodnom kraju u kome sada živi mali broj Srba pretežno starijih i o svemu što se desilo, po njegovom mišljenju, dirigovano voljom “velikih“. I posle svega Šabac mu je, naravno, bio odredište. Grad u kome se školovao, učio zanat i u kome je imao brata i familiju. Imao i prijatelje koje je stekao u mladosti i sa kojima je gajio kolegijalnost i prijateljstvo.
Najnoviji broj
18. april 2024.
