Pronašli smo dobar bend

Školska biblioteka, podne, pet mladih ljudi vežba akorde dobro poznate pesme Novih fosila „Kako je dobro...“ i, zaista, dobro je videti entuzijazam i energiju koju Kristina, Mateja, Aleksandar, Rastko i Uroš stvaraju notama. Iza njih je 12 meseci napornog rada, druženja, dobre muzike i nastup na Trgu u Šapcu. Prvo javno pojavljivanje imali su na otvaranju renovirane biblioteke u školi, a zatim su na binu stali „rame uz rame“ sa poznatim rok bendom Neverne bebe.

-Nastup sa Neverenim bebama bio je odličan, mislim da smo pokazali da su se trud i vežbanje isplatili. Nisam imala tremu, jer kada sam na bini ne razmišljam o tome, pustim da me ponese muzika i uživam. Dok pevam osećam se sigurno, srećno - kaže vokal Kristina.

Bend Stručne hemijske i tekstilne škole nastao je pre godinu dana, a ideja je potekla od profesora
srpskog jezika i književnosti Boška Živanovića.

-U vreme korone, kada nismo imali izlete, ekskurzije, nastava je bila prilagođena okolnostima i došao sam na ideju da bar nešto pokrenemo i pomerimo se iz mesta u kom stojimo evo već dve godine - rekao je profesor Živanović o obrisima muzičkog sastava.

-Verujem da svako ima talenat koji treba da otkrije. Imali smo sreću da u školu pohađaju deca nadarena za muziku. Posebno dragoceno je što su mladi imali želju da budu deo benda -dodaje Živanović napominjući da je specifičnost i u tome što je bend nastao u Hemijskoj školi, te da su bili iznenađenje za sve.

Biramo muziku koju će svirati i na taj način promovišemo prave vrednosti

-Druženje, zbližavanje i povezivanje je u osnovi, ali se i ozbiljno bavimo muzikom. Trudimo se da harmoniju dovedemo do savršenstva uz stručne savete i mentorstvo kolege Milana. Biramo muziku koju će svirati i na taj način promovišemo prave vrednosti. Muzika koja traje decenijama je ono što treba promovisati i postaviti kao primer.

-Čuo sam od druga da postoji školski bend, te sam došao na probu i tako je sve počelo. Moram da priznam da sam imao blagu tremu, sve je bilo novo i nepoznato, ali s vremenom je sve došlo na svoje. Na članove benda gledam kao na svoju drugu porodicu. Ponosan sam na priču koju gradimo. Svirka sa Nevernim bebama je bila nešto što ću zauvek pamtiti. Vredno smo radili godinu dana i verujem da smo tada pokazali šta znamo, a vreme je pred nama - rekao je bubnjar Mateja.

Živanović veruje da prosvetni radnici svojim primerom i pedagoškim radom mogu da budu uzori, mentori i potpora mladima.

-Važno je da se mladima pruži prilika, podrška, usmerenje u vremenu „treša“, da se afirmativno, motivaciono utiče na njih. Želimo da drugima budemo inspiracija, primer kako dobre i pozitivne stvari mogu da nastanu uz malo dobre volje. Drago mi je što nam se javljaju deca koja žele da budu deo benda i što učenici dolaze da podrže svoje drugove. Probe su uvek posećene. Muzika je odličan pokretač i inspiracija - pojašnjava profesor.

-Moram da priznam da mi je bila velika čast kada su me pozvali da se priključim bendu. To je bio poseban izazov za mene, jer sam ranije svirao harmoniku. Mesec dana mi je trebalo da jedan instrument zamenim drugim. Tokom proba sam napredovao, kao i celokupan bend. Kada se osvrnem na početak, nisam ni sanjao da ću biti tu gde sada jesam. Naravno, najupečatljiviji trenutak je nastup sa Nevernim bebama, ne samo zato što su veliki bend, već što su i veliki ljudi. Momenat na sceni sa gitarom i taj nastup nosi posebnu emociju koju je teško opisati - dodaje gitarista Aleksandar.

Smatra da je tajni recept svakog dobrog pedagoga osluškivanje učenika.

-Slušajući muziku privukao me je zvuk bas gitare u pesmama. Poželeo sam da sviram baš nju, jer mi je bila izazov. Volim da širim svoje vidike, znanja i izazove, te sam se tako odlučio za ovaj instrument. Veoma sam zadovoljan bendom, onim što smo postigli, koliko smo napredovali. Naš nastup na Trgu ocenio bih kao odličan, jer nam je to bio prvi veliki nastup - pojašnjava bas gitarista Uroš.

-Treba ih osluškivati, verovati u njih, čak i kada sami ne veruju u sebe. Savet koji bih mogao da sam kolegama je da prvo budemo ljudi, zatim pedagozi, pa tek tada profesori koji prenose znanje. Uvek i u svemu treba biti čovek, posebno u vremenu izmenjenih sistema vrednosti. To podrazumeva posmatranje učenika kao mladih ljudi, sa poštovanjem. Oni to znaju da cene na pravi način.
Profesor muzičke umetnosti Milan Pantić zadužen je da bend funkcioniše kao muzička celina. Ponosan je na učenike i njihov entuzijazam, jer kako kaže, „želja da usavrše svoje znanja i veštine je veoma podsticajna za sve“.

Bend sa Nevernim bebama na sceni (Foto: Glas Podrinja)

-Moj potvrdan podgovor na pitanje da li sam svirao neki instrument me je kvalifikovao za bend. Završio sam osnovnu muzičku školu, odsek klavir, i muzika mi nije strana. Poseban izazov je preneti klavijaturu na probu, svirku. Nastup sa Nevernim bebama je nosio veliku težinu za mene. Nikada pre toga nisam nastupao pred tolikim brojem ljudi i u mislima mi je bilo da ne pogrešim neki akord, te je mala doza treme bila prisutna. Sve je prošlo savršeno. Veoma sam srećan zbog toga. Bili smo odlični, a to je zato što nismo samo kolege iz benda, već i prijatelji - ističe klavijaturista Rastko.

- Tu sam da budem podrška i korigujem ih u nekim segmentima. Verujem da je zajednički rad rezultirao nastupom sa Nevernim bebama, što nije mala stvar. Iz dana u dan sve više napreduju, spremamo nove pesme. U planu je proširenje benda, a to je rezultat interesovanja učenika. Odlično funkcionišemo kao tim. Vredno radimo, ali se i družimo.