Umetnost rada s kosom i fikcija među koricama

Pre deceniju, Nikola Kulezić izdao je knjigu zasnovanu na istinitim pričama „Ispovesti iz salona“, a sada je objavio „Prljave venčanice“, roman o turbulentnom životu jedne, a posvećen svim ženama, koji svoje uporište ima u njegovoj imaginaciji. Od 34 godine života, 20 upisuje u profesionalni staž frizera. Svoju priču od četrnaestogodišnjeg dečaka sa tupim makazama do čoveka koji je šišao plamenom i upisao se u Ginisovu knjigu rekorda za najdužu nadograđenu kosu na svetu pisao je vrednim radom u kome je uvek težio nečem višem, izvan okvira dostupnog i mogućeg.

Od VHS kaseta do Brazila
-Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja i dalje učim, pohađam seminare u Beogradu i van zemlje. Tehnologije u ovoj oblasti napreduju, pojavljuju se novi proizvodi iz godine u godinu, moraju se pratiti trendovi. Pre 20 godina sam se obučavao preko VHS kaseta, kasnije su došli CD- ovi. Nikad nisam bio zadovoljan, ni školom, ni praksom, jer sam uvek želeo nešto više, a pošto to ovde niko nije mogao da mi pruži, onda sam se trudio da iz inostranstva nabavim neke materijale za učenje- navodi Kulezić.

Mnoge tehnike je i i sam inicirao, a neke je primenio prvi u Evropi.

-Paljenje kose- šišanje svećom je drevna metoda koju smo kolega i ja zajedno vratili u život i napravili od toga zanimljivu priču. Naučio sam kako se to radi u Brazilu. To je 2015. godine bio trend, lepo i interesantno iskustvo, nešto novo što je „zapalilo“ celu Evropu. Deluje opasno, zahteva veštinu i znanje, ali ako rukujete dobro plamenom, nije. I dalje to neke devojke traže, ali sada se bavim kolorima- kaže Kulezić.

Francuska i Italija važe za frizerski „raj“ u profesionalnom smislu, ali Nikola veruje da su najbolji frizeri ipak u Srbiji, jer žene kod nas imaju različite strukture dlake sa kojima naši znalci vešto rukuju.

-Naše žene imaju i ravnu, i kovrdžavu kosu, i gustu i retku, i prirodne su plavuše i crnke, dok u drugim zemljama nemaju tako različite strukture i zato mislim da su naši frizeri najbolji, jer možemo da izvučemo maksimum iz njih- objašnjava Nikola.

Rekord za Ginisa i knjiga o jednoj sudbini
Jedan takav uspeh najvišeg dometa trajno je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda i još nije oboren. Najduža nadograđena kosa na svetu od 820,29 metara koju je ponela njegova prijateljica Ivana Knežević rađena je 2013. godine deset sati. Još jedan podvig u branši beleži 2014. godine, kada obara svetski rekord za najvišu podignutu kosu na svetu (čiroki) koja je iznosila 120 centimetara. Ovaj rad je bio humanitarnog karaktera i usmeren na pomoć u lečenju Stefana Đorđevića.

-Još kada sam bio mali hteo sam da budem deo Ginisove priče, ali tako što ću da uradim nešto u skladu sa svojim životom i zanimanjem. Istraživao sam i video da je u tom trenutku najduža nadograđena kosa 200 i nešto metara. Znao sam da mogu više od toga, malo su finansije kočile realizaciju, jer sam sve troškove snosio sam, a kosa je skupa. Našao sam način i uz pomoć prijatelja sve pripremio za mesec dana. Deset sati sam radio tu ekstenziju. Slali smo obimnu dokumentaciju i dvanaestočasovni video materijal, a potvrdu sam umesto dva meseca čekao godinu dana. Dobio sam sertifikat, stekao novo iskustvo, upoznao nove ljude i imam tu satisfakciju da moje ime prevode na sve svetske jezike i da se pitanje o mom radu nađe u kvizovima na nacionalnoj frekvenciji. Takođe, frizera iz Brazila kod koga sam išao sam na ta način upoznao- priča Kulezić.

Rad sa kosom je umetnost, a svaka frizura govori mnogo o onome ko je nosi, od dužine, do boje i gustine dlake. Nadogradnje radi sa kosom iz Indije, dok „plavu“ uzima iz Rusije.

-Vlasuljari od kojih preuzimamo kosu su „druga ruka“, ali je zanimljivo da žene u Indiji, najčešće iz ruralnih krajeva, tu kosu doniraju besplatno ili po izuzetno niskoj ceni, jer ih njihovi gurui ubede da se šišanjem kose „čiste“ od greha- otkriva.

Velika strast su mu i putovanja, pa je tako obišao 22 zemlje sveta i do kraja godine na mapu destinacija koje je obišao upisaće još četiri. Najveći utisak na njega ostavili su Meksiko i Indija, ali je radnju svoje nedavno objavljene knjige smestio u onu u kojoj još uvek nije bio, čime mu je zadatak koji je sebi postavio bio dodatno otežan.

-To mi je bio izazov, proučavao sam te ulice pomoću Gugla i 3D mape, istorijat kraja gde se dešavala radnja, pošto je smeštena u Francusku šezdesetih godina prošlog veka, a imao sam i pomoć prijatelja koji žive tamo. U pitanju je fiktivna priča o životnoj sudbini glavne junakinje Magdalene. U sklopu promocije urađena je pesma i spot koji je snimio Milan Sandić. Radio sam tekst, muziku i režiju, a inspiracija je došla sama od sebe. Snimanje na četiri lokacije u gradu i okolini smo završili za dan- priča on.

Frizer kao terapeut
Tema njegove prve knjige bila je predmet analize u jednoj emisiji na javnom servisu, gde su se psiholozi bavili time zašto žene imaju potrebu da se ispovedaju frizerima.

-Ta knjiga obuhvata 50 kratkih priča mojih mušterija koje su istinite, samo su promenjena imena. Često se šalim da kod mene žene ne dolaze zbog frizure, već upravo zbog tog razgovora i energije koja se oseća u našem salonu. Mislim da je dodatna prednost u tome što se moje klijentkinje međusobno ne poznaju, uglavnom dolaze sa strane i onda im je nekako lakše da se otvore i pričaju o sebi u sredini u kojoj ih niko ne poznaje. Šapčanke su retko moje mušterije, razumem da većina nema strpljenja da čeka svoj termin i po mesec dana, ali su one koje se odlučuju da baš zbog mene pređu dug put iz cele Evrope spremne i na toliko čekanje- ističe Kulezić.

Foto: Privatna arhiva (portret)

U salonu vrlo često zavlada takva atmosfera koja za rezultat ima šaljive video snimke.

-Dok čekamo da se primi boja, maskiramo se i nastaju zanimljivi i komični snimci koji su čak emitovani u jednom televizijskom prilogu u dnevniku. To su žene različitih zanimanja- advokatice, doktorke, sudije, policajke, koje se odluče na takav vid transformacije i ti klipovi imaju veliki broj pregleda- naglašava.

Na promociji romana krajem avgusta okupio je 250 žena na jednom imanju na otvorenom i sve su bile obučene u belo, u duhu naslova knjige. Uz crveni tepih, di- džeja, uživo muziku i dobro raspoloženje, priredio im je provod za pamćenje.

-Želeo sam da se opuste i dobro provedu, jer knjiga i jeste njima posvećena i tako je i bilo. Sve su bile obučene kao neveste, a nije bilo ničije venčanje i verujem da sam uspeo da se te večeri osete posebno, što mi je i bio cilj- podvlači Nikola, ističući da se u poslu frizera trudi da bude profesionalan, a da je sve drugo što je pored toga realizovao bilo u želji da sebi priušti ispunjenje na ličnom planu koje ga motiviše i podstiče da ide napred, stavljajući pred sebe nove izazove.
Do nekog novog projekta, možda i najvećeg, kakav bi mogao da bude ekranizacija romana.