U planu nam je da se i programski osvežimo. Bavimo se i kulturnim dešavanjima u gradu, ne svim, nego onim koja će naš život učiniti sadržajnijim, a nas boljim ljudima. Pratimo programe koji će koristiti čovekovoj duši
Na konkursu RRA za dodelu lokalnih radijskih frekvencija 2008. godine, zeleno svetlo ovog regulatornog tela dobila je, između ostalih, i Srpska pravoslavna crkva. Dodeljene su frekvencije eparhijama koje su imale kapacitet i želju za svedočenjem Reči Božje. Iste godine u avgustu, u manastiru Sveti Prohor Pčinjski, održan je dvodnevni seminar na kom su prisustvovali predstavnici crkvenih radio stanica.
Već od avgusta 2007. Informativna služba Eparhije valjevske bila je usmerena na pripreme. Do novembra radio je bio privremeno smešten u prostorijama Zdravstvenog centra Valjevo. U tom periodu, nabavljena je studijska oprema, snimljen je i arhiviran materijal, pre svega molitve, Ohridski prolog, Kroz tamnički prozor, Molitve na jezeru Svetog Vladike Nikolaja, koji je emitovan kada je Radio Istočnik dobio zvaničnu dozvolu za rad, 1. decembra 2008. godine. Prva dva meseca emitovan je eksperimentalni program, a u međuvremenu Info-služba pratila je sve značajne događaje iz života Eparhije valjevske i publikovala ih na zvaničnoj internet prezentaciji SPC, kao i u novinama Srpske Patrijaršije „Pravoslavlje“.
Nakon toga, ušuškan u porti hrama Pokrova Presvete Bogorodice, radio je zvanično započeo sa radom. Mala, ali odabrana ekipa, krenula je sa velikim entuzijazmom i postavila temelje radija kakav je danas. Urađena je programska šema, osmišljene emisije (Svedočenja, Sa Bogom i Hipokratom, Kad anđeli progovore, Trag...), urađeni džinglovi, odabrana prigodna muzika.
Prvi urednik bio je sveštenik Milovan Teovanović, potom đakon Dušan Novaković, a poslednjih deset godina sveštenik Slobodan Aleksić.
TAVORSKI ZVUCI „Misionarska delatnost Eparhije valjevske datira od devedesetih angažovanjem mati Glikerije koja je, kao odgovor na pojave koje su mogle da naškode duši svakog čoveka, u dogovoru sa tadašnjim urednikom Radio Valjeva, snimala emisiju Tavorski zvuci, koja je kasnije postala sastavni deo našeg programa. Emisiju repriziramo svake subote u podne, jer reči Ave Justina treba i danas da se čuju.“
- Bilo je logično i prirodno da nastavimo tamo gde je stao Radio Glas Crkve, koji je postavio temelje. Kada je podeljena Valjevsko-šabačka eparhija, Glas Crkve je ostao u Šapcu, a Valjevska eparhija je nastavila da svedoči Istinu kroz Isusa Hrista, kaže urednik Aleksić.
Zakon je definisao da nekomercijalni emiteri, u koje spadaju i crkvene radio stanice, dobiju lokalnu frekvenciju. Eparhija valjevska pokriva Opštinu Valjevo do Uba, Lajkovca, Osečine... Krajevi eparhije ostali su uskraćeni za signal radija, ali zato internet omogućava da se čuje u celom svetu.
- To pratimo preko plejera odakle se preuzimaju naše emisije, ali najvažniji nam je odgovor koji dobijamo od naših vernika. Iznenadim se koliko ljudi sluša, tamo gde se najmanje nadam dobijem povratnu informaciju, savet, sugestiju. Nismo nikada istraživali koliko nas slušaju sugrađani, nisu nas zanimali procenti.
Proteklu deceniju radio je prošao kroz iskušenja kao i mnogi drugi mediji, ali je uspeo da opstane i da se razvija. Našao je i svoje gledaoce, uključujući u svoj rast i druge načine izražavanja.
- Započeli smo projekat snimanja i emitovanja naših predavanja iz Valjeva. Za vreme korone, onlajn smo imali časove verske nastave tako da smo uspeli da godišnji program za osnovnu i srednju školu snimimo i postavimo na internet. To smo uradili u saradnji sa Kancelarijom za veronauku, a đaci su imali priliku da sve emisije pogledaju na našem kanalu. Sada radimo i kratke forme u vidu video vesti, a zakoračili smo i na polje društvenih platformi i mreža. Bitno je reći da se mi i tehnički razvijamo i napredujemo. Uskoro ćemo se preseliti u novi prostor i ozbiljnije pristupiti video produkciji poput podkasta.
Ove godine pojačana je aktivnost radija zato što je ovo trojubilej Vladike Nikolaja - 145 godina od njegovog rođenja, 65 godina od upokojenja i 30 godina od prenosa njegovih moštiju iz SAD u rodni Lelić kod Valjeva.
- Dobili smo blagoslov da promovišemo knjigu Jovana Radosavljevića „Šta savremenici kažu o vladici Nikolaju“ koja je izašla u izdanju Eparhije valjevske. Predstavili smo je u porti hrama Pokrova Presvete Bogorodice, uoči naše slave, Istočnog Petka. Sledeći događaj je bio kada smo vršili video prenos doksologije iz hrama Vaskrsenja Hristovog, kada nas je posetio Njegova Svetost Patrijarh Srpski Porfirije. Prenosili smo Akademiju u čast Svetog Vladike Nikolaja, a u avgustu, u sklopu Tešnjarskih večeri, u porti hrama Pokrova Presvete Bogorodice Petar Božović je izveo svoju monodramu Tako je govorio Nikolaj. Imali smo literarni konkurs u čast Lelićkog Zlatousta, gde su učestvovali đaci iz cele Srbije i regiona.
MEGAHERCI U HERCU Saša Stefanović je tehnički urednik radija Istočnik. Majstor tona. Jedan od najboljih sa kojima je sarađivao autor ovog teksta i sa kojim deli istu ljubav prema megahercima. - Kada sam došao iz vojske ‘95 godine, dogodilo se da bude upražnjeno mesto u Radio Patku. Otišao sam i radio me je kupio za ceo život. Nemam nijednu pravu reč kojom bih opisao, to je kao da te je neko posadio i suđeno ti je da tu budeš. Kad nisi tu, nisi svoj. Ako upadneš jednom u ovu mašinu, to je to, nema izlaska. Jedva sam čekao da idem na posao, a onda gledao da ostanem posle svoje, u drugoj smeni, često do kraja. Radio je jedini posao gde ne gledaš na sat i ne razmišljaš o odlasku kući. Saša se ozbiljno bavi muzikom, svira bas gitaru u bendu Tijane Dapčević i drugim, uglavnom valjevskim, bendovima. Takođe, u lokalnom nedeljniku Napred radi prelom i pripremu.
Ove godine navršava se četristo godina od freskopisanja manastira Pustinja, bisera smeštenog na ulazu u Pustinjsku klisuru koju je uklesala Jablanica na obroncima Jablanika. Radio Istočnik će ispratiti predavanje, izložbu fresaka u Gradskom muzeju i završnu svečanost u manastiru.
- U planu nam je da se i programski osvežimo. Bavimo se i kulturnim dešavanjima u gradu, ne svim, nego onim koja će naš život učiniti sadržajnijim, a nas boljim ljudima. Pratimo programe koji će koristiti čovekovoj duši.
Uvek ima smisla svedočiti Gospoda. Na posletku, najvažnije je reći (i neizostavno) da je Radio Istočnik započeo misionarenje zahvaljujući blagoslovu blaženopočivšeg vladike Milutina i činjenici da je on imao sluha za važnost širenja blage vesti putem medija. Sreća je, ili Promisao Božji, da episkop Isihije razmišlja na isti način i da je nastavio put svog prethodnika.
- Moramo svedočiti Hrista prvenstveno životom, a onda putem radija, još više sada kada su iskušenja pojačana i kada se neprijatelj čovekove duše ne krije. Moramo koristiti sve što je čovek stvorio, a Gospod dozvolio da ljudi poveruju i imaju mogućnost izbora. Vera bez dela je mrtva.
